U kultnom američkom filmu, komediji režisera Bilija Vajldera Neki to vole vruće u antologijskoj sceni, šef čikaškog podzemlja, Kolumbo zvani Kamašna, policajcima koji vrše raciju u ilegalnom bircuzu svoje telohranitelje predstavlja kao „momke sa Harvarda“ ne bi li ih time zadivio. Jer čak i u doba prohibicije i organizovanog kriminala koji je cvetao u Americi tridesetih godina prošlog veka, spominjanje Harvarda ulivalo je respekt.
Gangsteru Kolumbu Kamašni Harvard je bio nedostižni mit, aktuelni američki predsednik kaže da je „Harvard vic“.
U momke sa Harvarda spada i osam bivših američkih predsednika, a sam fakultet važi za jedan od najuglednijh u svetu. I sada se taj i takav Harvard našao na udaru Donalda Trampa. Kako je jedan od nosećih stubova američkog ugleda u svetu, uticaja i moći, postao odmetnik od sistema, i zašto ga aktuelni američki predsednik (sa diplomom takođe uglednog fakulteta Vorton u Pensilvaniji) optužuje za sistematsko podrivanje političkog sistema, odnosno izdaju američkih vrednosti?
Najteže optužbe
Kao i nebrojeno puta do sada Tramp se obratio u maniru urbi et orbi (gradu i svetu, prim.) na omiljenoj mu društvenoj mreži Trut, optužujući Harvard da forsira politički, ideološki i teroristički inspirisanu agendu. Da nije bilo ranijih sličnih objava i optužbi na račun Instituta Smitsonijan (o čemu smo već pisali) ovo bi delovalo neverovatno, ali nakon samo nekoliko meseci Trampovog stolovanja u Beloj kući bićemo prinuđeni da poverujemo u gotovo sve. Dok je predsednik komunicirao preko društvenih mreža, vladina radna grupa konkretizovala je stvar objavivši da planira da zamrzne 2,2 milijarde dolara višegodišnjih grantova za ovaj univerzitet, ocenivši da je škola „izgubila put“ i mora snositi posledice.
Dakle, šta se dogodilo između Harvarda i američkog predsednika, i kako objasniti impresivnu rezolutnost Univerziteta da mu izađe na crtu, čime rizikuje ozbiljne finansijske gubitke?
Tramp, čovek koji živi i radi pod geslom my way or the highway – mojim putem ili nikako, poveo je kaznenu ekspediciju protiv čitavog niza institucija, grupa i pojedinaca u svim sferama društvenog života za koje smatra da šalju poruke drugačije od njegovih. Harvard mu se konkretno najviše zamerio kroz aktivizam studenata koji su kao i brojni drugi akademci ostalih američkih univerziteta na kampusima protestovali protiv rata u Gazi. Drugim rečima, antiratni protesti se izjednačavaju sa antisemitizmom. U skladu sa tim uverenjima zajednička radna grupa za borbu protiv antisemitizma najavila je zamrzavanje 2,2 milijarde dolara višegodišnjih subvencija, dok američko Ministarstvo obrazovanja dodaje da sledi i zamrzavanje višegodišnjih ugovora u vrednosti od 60 miliona dolara. „Vreme je da elitni univerziteti ozbiljno shvate problem i obavežu se na značajne promene ako žele da nastave da imaju koristi od podrške poreskih obveznika“, navodi se u tom saopštenju.
Antisemitizam kao izgovor
Tramp je nešto ranije u martu ove godine doneo i izvršnu uredbu koja ima za cilj da raspusti Odeljenje za obrazovanje, što je inače stari nedosanjani san najkonzervativnijih struja Republikanske stranke. Za potpuno zatvaranje odeljenja neophodan je akt Kongresa, te njegovo zatvaranje još uvek nije izvesno, ali pravac je trasiran. Osnovana 1979. godine, ova vladina agencija nadgleda finansiranje javnih škola, administrira studentske kredite i vodi programe koji pomažu studentima sa niskim primanjima da završe studije. U sopstvenom maniru Tramp je optužio tu vladinu agenciju da indoktrinira mlade ljude u obrazovnom sistemu rasnim, seksualnim i političkim materijalom. Ali univerzitet Harvard, kao najbogatiji američki univerzitet, sa fondom od 53 milijarde dolara u fiskalnoj 2024, ima veću finansijsku i svaku drugu moć da izdrži udare Trampove administracije i u tom pogledu je otporniji od drugih obrazovnih i kulturnih institucija. Međutim, donatori univerziteta odlučuju na koje programe, odeljenja i u koje svrhe se troši 70 odsto ukupne godišnje raspodele sredstava fonda. Donacije zadužbina su, takođe, pale za 151 milion dolara 2024, nakon što je nekoliko milijardera, mahom jevrejskog porekla, povuklo finansiranje zbog navodnog porasta antisemitizma na kampusu.
Univerziteti, koje definiše akademska nezavisnost su istovremeno u dobroj meri zavisni kako od pojedinačnih davanja tako i od američke vlade, te su dodatno podložni raznim pritiscima koji sve više liče na ucene. Trampov kabinet je poslao dopise na adrese šezdeset škola (uključujući skoro sve takozvane Ajvi lig škole, Kornel, Prinston, Braun…) upozoravajući da će njihovo dalje finansiranje biti u opasnosti ukoliko nastave da se ističu sa liberalnim svetonazorima i antiratnim protestima.
Između ostalog, u pismu koje je direktno adresirano na Harvard, traži se da se razvlaste profesori koji su više posvećeni aktivizmu nego obrazovanju, da se sva nova zapošljavanja podvrgnu sveobuhvatnoj reviziji savezne vlade, kao i da se izvrše promene u procesu upisa i prijema kako bi se sprečilo primanje internacionalnih studenata koji su neprijateljski raspoloženi prema američkim vrednostima. U pismu naravno nije definisano šta se podrazumeva pod „američkim vrednostima“, ali sada već možemo da pretpostavimo da su to Trampove lične vrednosti.
Cinkarenje kolega
Ilustracije radi, o veličini grupe studenata na koju bi se primenjivali ovi novi kriterijumi, akademsku godinu 2024/25. Harvard je pohađalo 6.793 stranih studenta, što predstavlja 27,2 odsto ukupnog broja upisanih.
U pismu koje je direktno adresirano na Harvard, traži se da se razvlaste profesori koji su više posvećeni aktivizmu nego obrazovanju, da se sva nova zapošljavanja podvrgnu sveobuhvatnoj reviziji savezne vlade, kao i promene prilikom upisa kako bi se sprečilo primanje stranih studenata koji su neprijateljski raspoloženi prema američkim vrednostima
Decenijama su američki univerziteti privlačili talentovane ljude iz celog sveta. Činjenica da su Sjedinjene Države dom većini vodećih svetskih univerziteta, jedna je od najvećih prednosti te zemlje. Uništavanje univerzitetskog sistema i poretka je sušta suprotnost deklarativnoj Trampovoj izbornoj paroli „ponovo učiniti Ameriku velikom“. Unižavanje institucija jedino pomaže uspostavljanju autoritarne vladavine jednog čoveka, a to gorko iskustvo već su imale i dalje imaju neke zemlje.
Stiče se utisak da američki predsednik nema nikakve političke ideje u klasičnom smislu, da su njegova gledanja na svetske političke tokove krajnje uprošćena, populistička i zabavljačka na tipično američki način jednog kauboja, koji je uspeo da zaradi velike pare, više puta da se ženi i razvodi, pravi skandale i da mu sve bude oprošteno od strane onih koji bi i sami želeli da budu na njegovom mestu.
S jedne strane Tramp stalno potencira borbu protiv tzv. levičarskih ideja koje su po njegovom verovanju u suprotnosti sa tradicionalnim američkim vrednostima, dok sa druge strane traži da se akademska zajednica kao i državni službenici između sebe cinkare na način koji je primenjivan u ekstremnom periodu komunizma. Znači, ideje mu ne odgovaraju, a metodi su primenljivi. Stejt departmentu je naloženo da urgira na zaposlene da prijave slučajeve navodnog „antihrišćanskog delovanja“ svojih kolega i saradnika primećenog tokom prethodne administracije. Uoči uskršnjih praznika službenici Ministarstva inostranih poslova pozvani su da potkazuju svoje kolege, a diplomatska predstavništva i misije su primili depeše od državnog sekretara Marka Rubija sa uputstvima za anonimne dojave.
Uzdignute glave
I dok mnogi od nas začuđeno posmatraju brzinu kojom se nižu ispadi Donalda Trampa, tlo za njegovo političko delovanje odavno je spremno. Trampova popularnost i njegova pobeda su se desile zato što je istorijski trenutak sazreo. Mogućnost pojave ličnosti poput američkog predsednika i pojave despotizma u demokratskim sistemima na izvestan način predvideo je francuski politički teoretičar Aleksis de Tokvil koji je putovao po novoosnovanim Sjedinjenim Državama pre 200 godina. Iz Tokvilovih pronicljivih zapažanja nastala je knjiga O demokratiji u Americi, objavljena 1835. koja se smatra klasikom za shvatanje Amerike.
Uoči uskršnjih praznika, službenici Ministarstva inostranih poslova pozvani su da potkazuju svoje kolege, a diplomatska predstavništva i misije su primili depeše od državnog sekretara Marka Rubija sa uputstvima za anonimne dojave
U ovoj temeljitoj analizi o prilikama na američkom kontinentu naslućuju se obrisi američke budućnosti. U jednom od poslednjih poglavlja pod naslovom Kakvih vrsta despotizama moraju da se plaše demokratske nacije, Tokvil upozorava da će put ka „despotizmu“ biti bez presedana, razvijajući se na način koji nikada ranije nije viđen. On objašnjava da bi takav despotizam u američkoj izvedbi „mogao poprimiti drugačiji karakter; bio bi opširniji i blaži; degradirao bi ljude bez da ih muči“.
Ali vratimo se na Harvard, tvrd orah na kome je moguće da će novi američki despot polomiti zube. Univerzitet je odbio da pogne glavu, osudivši ovakve napade kao pokušaj vlade da stavi pod kontrolu intelektualni život. Spremili su tužbu protiv vladine odluke, kao i pismo podrške više od 200 univerzitetskih profesora koji su spremni da stanu u odbranu akademskog integriteta i intelektualnih sloboda.
Ekonomista i nekadašnji predsednik Harvarda Leri Samers takođe je osudio zamrzavanje finansiranja kao divlje i vanzakonsko i pozdravio napore univerziteta da se suprotstavi Trampu. „Ako institucija poput Harvarda ne može da se odupre tiraniji, onda ko može?“
U tom svetlu izuzetno je interesantno da će se u trenutku dok ovaj tekst ide u štampu upravo na katedri za sociologiju univerziteta Harvard održati panel diskusija o političkoj situaciji u Srbiji nazvana Srbija na raskršću: demokratija, protesti i budućnost evropskih vrednosti. Mi bismo dodali, univerzalnih vrednosti, a Harvard je krenuo u pohod protiv mašinerije.
