Kada je 2019. Donald Tramp prvi put izjavio da bi Sjedinjene Države trebalo da „kupe Grenland“, danska premijerka Mete Frederiksen je tu njegovu ideju s pravom odbacila kao „apsurdnu“. Grenland nije na prodaju, ukazala je. I mada je Danska zadužena za spoljnu i bezbednosnu politiku ove teritorije, Grenland ostale poslove samostalno vodi.
Ali sada kad se vratio u Belu kuću, Tramp veruje da je „apsolutno nužno“ da SAD steknu „vlasništvo i kontrolu“ nad velikim delom teritorije Arktika. Još šokantnije je što kaže da ne isključuje ni primenu vojne sile kako bi ostvario taj cilj – mada i dalje preferira uvođenje „ogromnih carina“.
Koliko god zapanjujuće Trampove objave bile, ništa ovde nije smešno. Grenland je važno i osetljivo diplomatsko pitanje. Prema pitanju njegovog statusa trebalo bi se odnositi s pažnjom i razumevanjem, ne na poslednjem mestu kako bi se izbeglo izbijanje mnogo veće krize. Tako nešto ne bi bilo ni u čijem interesu.
Istorija je ovde od značaja. Grenland je bio danska kolonija do 1953, kada je postao jedna od njenih provincija. Ogromno ostrvo (zapravo, najveće na svetu) potom je 1979. dobilo samoupravu. Od 2009. Kraljevina Danska je Grenlandu omogućila široku autonomiju na osnovu koje su još samo neke oblasti državne politike – primarno bezbednost i odbrana – pod kontrolom vlade u Kopenhagenu.
Istina je da Grenland ima velike rezerve retkih minerala koji se koriste za mnoge proizvode visoke tehnologije. Ali investiciona klima za ekstrakciju tih resursa daleko je od idealne
Većina političkih partija na Grenlandu želi nezavisnost za ostrvo, a na osnovu aranžmana iz 2009. Grenlanđani imaju pravo na organizovanje referenduma o tom pitanju. Ali većina njih svesna je da je za takav korak prerano. Prvo moraju da izgrade kapacitete neophodne kako bi funkcionisali kao nezavisna nacionalna država.
S obzirom na nedavne Trampove istupe, osnovano se može pretpostaviti da će pitanje nezavisnosti biti glavna tema predstojećih izbora na Grenlandu, koji moraju da uslede najkasnije do 6. aprila. Ali je malo verovatno da će biti značajnije podrške za to da se laka ruka danske uprave zameni grabežljivim rukama Trampa i njegove MAGA koalicije. Na dobro ili zlo, Grenlanđani su posvećeni nordijskom modelu države blagostanja i ne žele da ga se odreknu kako bi ga zamenili američkim modelom.
Iako sam Grenland nije deo Evropske unije, njegovi stanovnici to jesu, samom činjenicom da su državljani Danske. Više od polovine ostrvskog budžeta pokriva danska vlada, a 90 odsto grenlandskog izvoza (koji najvećim delom čine škampi) plasira se na tržištu EU, kome ima privilegovan pristup.
Mada i Rusija i Kina imaju teritorijalne i ekonomske ambicije kad je reč o Arktiku, vojna pretnja po Grenland je minimalna. Najbliža ruska baza je 2.000 smrznutih kilometara daleko, a dva kineska istraživačka broda koja su u stanju da plove arktičkim vodama uglavnom su aktivna u vodama oko Antarktika.
Sve dok se konsultuje s danskim i grenlandskim vlastima, američka vojska na ostrvu može da radi manje-više šta god poželi
Povrh toga, prema sporazumu iz 1951. (i onima kasnije sklopljenim), SAD već ostvaruju pravo na postojanje vojnih postrojenja na Grenlandu. Vazdušna baza Tule na dalekom severu ostrva bila je od velikog značaja u ranim danima Hladnog rata, i u njoj je – mada je to zvanično negirano – čak bilo uskladišteno i nuklearno oružje. Kasnije preimenovana u svemirsku bazu Pitufik, u njoj se sada nalazi sistemi za rano upozorenje i nadledanje svemira. Ali sve dok se konsultuje s danskim i grenlandskim vlastima, američka vojska na ostrvu može da radi manje-više šta god poželi.
Danske pak što se tiče, njeni patrolni brodovi plove oko Grenlanda, a uskoro će tamo imati i dronove za nadzor; ali primarni cilj njenog ograničenog vojnog prisustva u toj oblasti su operacije potrage i spasavanja.
Naravno, s kolonijalnim nasleđem se nikad nije lako nositi. Nekih 88 odsto Grenlanđana su Inuiti, a odnos Grenlanda i Danske ni danas nije oslobođen komplikovanih pitanja iz prošlosti. Ali SAD, koje teško da mogu da se pohvale vlastitim odnosom prema starosedelačkom stanovništvu, nisu u prilici da drugima drže lekcije o tome kako rešavati takve probleme.
Istina je da Grenland ima velike rezerve retkih minerala koji se koriste za mnoge proizvode visoke tehnologije. Ali investiciona klima za ekstrakciju tih resursa daleko je od idealne, s obzirom na novonastalu političku neizvesnost oko ostrva, manjak radne snage, te osetljivo stanje tamošnjeg prirodnog okruženja. Štaviše, Grenland i ostatak Arktika se zagrevaju barem dvostruko brže od ostatka planete, što za posledicu ima ekonomsku, socijalnu i političku krhkost. To su sve dodatni razlozi da se dugim putovanjem Grenlanda ka još većoj autonomiji – možda i punoj nezavisnosti – upravlja pažljivo, a ne dizanjem galame i siledžijskim pretnjama.
Trampova nepristojna ponuda, praćena pretnjom silom, ne samo da je apsurdna, nego i opasna. Nastavak lagane evolucije u odnosima s Danskom očigledno je najbolja opcija za ostrvo.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
