Za Radar iz Vašingtona
Svaka sličnost sa Srbijom u ovoj priči je slučajna.
„Krvava subota“. Tako su neki mediji nazvali ono što se dogodilo Glasu Amerike. Po izvršnoj uredbi predsednika SAD Donalda Trampa o efikasnosti i smanjenju birokratije, za manje od 24 sata je utišan medijski veteran. Glas Amerike od 15. marta ne emituje nikakav program, prvi put za 83 godine postojanja. Više od 500 honorarnih saradnika je dobilo otkaz, a stotine stalno zaposlenih su poslate na prinudni odmor.
Jedni žale za Glasom Amerike, drugi slave, poput Rusije i Kine. Da li je Glas Amerike bio zreo za reformu? Apsolutno. Ali je rezove trebalo praviti skalpelom, a ne „motornom testerom“ kojom najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask reže po američkoj vladi. Međutim, ovde nije centralno pitanje treba li Glas Amerike da postoji i u kom obliku. Ključno je pitanje zakona: ima li Donald Tramp pravo da svojim uredbama gasi tela koja je osnovao Kongres? I šta ćemo sa slobodom govora ako predsednik jednim potpisom zatvara medije koji mu se ne sviđaju?
Ekspresno i očekivano
Utišavanje Glasa Amerike bilo je ekspresno i očekivano. Vašington, sedište vlade, anksiozan je od Trampove pobede jer je smanjenje državne uprave jedno od glavnih obećanja iz kampanje. Glas Amerike je državna firma – ćerka Agencije za globalne medije SAD (USAGM), pod kojom su još i Radio Slobodna Evropa, Radio Slobodna Azija i drugi entiteti. Poreske obveznike košta oko 260 miliona dolara godišnje. Ako tu cifru stavimo u kontekst ukupne potrošnje od oko sedam triliona dolara, deluje kao sitniš. Tim novcem finansiralo se emitovanje programa na 49 jezika za više od 360 miliona ljudi u desetinama država – od Irana, Rusije, Kine, afričkih i azijskih zemalja. U nekim delovima sveta bio je jedini nezavisni izvor vesti. Tramp i Mask su ipak ocenili da se to ne isplati. Zanimljivo je, međutim, da je Kongres samo nekoliko sati pre Trampove uredbe o gašenju, usvojio budžet do oktobra u kojem je predviđen i novac za Glas Amerike.
Otkako je Tramp najavio reizbor, počela je autocenzura. Ovaj trend nije zaobišao ni nas u srpskom servisu – obeshrabrivali su nas da radimo bilo šta za šta je procenjeno da može da iritira Trampa
U ovoj priči ne treba zanemariti i odnos američkog predsednika prema medijima. Tramp se već razračunavao sa Glasom Amerike u prošlom mandatu kada je postavio svog direktora i otpustio ljude sa vizama pod izgovorom da su pretnja nacionalnoj bezbednosti – bez ijednog dokaza o tome. Sada Bela kuća u zvaničnom saopštenju govori o „Glasu radikalne Amerike“, a zaposleni se označavaju kao „radikalno levičarski ludaci“.
Istina je da sadržaje Glasa Amerike nikada nije uređivao nijedan predsednik. Iako se finansira iz budžeta, Glas Amerike ima zakon, takozvani firewall, koji zabranjuje uticaj političara na sadržaje. Novinari moraju da se drže principa Povelje koja je 1976. postala i zakon – da izveštavaju tačno, objektivno i sveobuhvatno i da predstavljaju različita mišljenja. Drugim rečima – političari nisu smeli da nas zovu i govore nam šta da radimo, a mi smo morali da se držimo ovih pravila. Nekad i do te mere da kasnimo ili su nam priče suvoparne, ali tačnost je uvek imala primat nad brzinom.
Početak autocenzure
Istina je, takođe, da su se stvari promenile u Glasu Amerike otkako je Donald Tramp najavio reizbor. Počela je autocenzura. Lijam Skot, novinar koji je izveštavao o slobodi medija, svedočio je da su ga urednici obeshrabrivali da se upušta u određene teme, a neki tekstovi mu nisu objavljeni. Bivši izveštač iz Bele kuće Stiven Herman je suspendovan zbog interne istrage o navodnim antitrampovskim objavama na društvenim mrežama. Istraga je usledila pošto je Herman na Iksu podelio mišljenje jednog analitičara koji je kritikovao gašenje USAID-a, na šta ga je Ričard Grenel, savetnik Bele kuće za specijalne misije, optužio za izdaju. Petsi Vidakusvara, koja je imala problema sa Trampovim državnim sekretarom u prošlom mandatu, prebačena je da prati drugi sektor umesto Bele kuće. Ovaj trend nije zaobišao ni nas u srpskom servisu – obeshrabrivali su nas da radimo bilo šta za šta je procenjeno da može da iritira Trampa. Pošto su u strahu velike oči, toga je bilo mnogo.
Sadržaje nikada nije uređivao nijedan predsednik. Iako se finansira iz budžeta, Glas Amerike ima zakon, takozvani firewall, koji zabranjuje uticaj političara na sadržaje
Savijanje kičme nije pomoglo. Predstavnici Agencije za efikasnost vlade i Keri Lejk, Trampova lojalistkinja koja je trebalo da bude direktorka Glasa Amerike, u tišini su radili na gašenju. Lejk je postavljena za savetnicu u USAGM-u, jer je pozicija direktora zahtevala komplikovanu proceduru. Nije jasno da li je Tramp odlukom o gašenju iznenadio i Keri Lejk, koja će ovako ostati bez posla, ali se ona svejedno pokazala kao dobar vojnik. Pošto je izvršila naređenje, u javnosti je optužila USAGM za „sramotne“ zloupotrebe novca poreskih obveznika, zapošljavanje špijuna i simpatizera terorista i na kraju zaključila da se, kao takva, agencija ne može spasiti. Bivša voditeljka na Foksu za ovo što tvrdi nije iznela nijedan dokaz.
Osude su stigle iz novinarskih udruženja. Nacionalni klub novinara ocenio je da gašenje podriva reputaciju SAD kao bastiona slobodnih medija, a Komitet za zaštitu novinara i Reporteri bez granica pozvali su Kongres – osnivača Glasa Amerike – da ustane protiv Trampove uredbe. Većinu u Kongresu imaju republikanci, što nekada nije bila garancija da će sve što predsednik naumi i da prođe. Ali, sada prolazi uz ćutanje Kongresa. Potez administracije kritikovali su pojedini kongresmeni i senatori iz opozicione Demokratske stranke.
Čekajući sudove
Sve oči su sada uprte u sudove. Zaposleni u Glasu Amerike podneli su federalnom sudu u Njujorku tužbu u kojoj tvrde da im je vlada uskratila slobodu govora i da je od Kongresa otela nadležnost odlučivanja o raspodeli budžeta. Navodi se i da je ugrožena i bezbednost pojedinih novinara koji su u SAD sa vizama, i koji će „sa aerоdroma morati pravo u zatvor“ ako se vrate u svoje zemlje. U trenutku pisanja ovog teksta čeka se odluka federalnog sudije, i očekuje se Trampova žalba ako mu se ne dopadne. Američki predsednik je inače u svađi sa sudijama koji stopiraju njegove uredbe, a takvih je sve više. Naziva ih „radikalnim levičarima“ i optužuje da žele da preuzmu ovlašćenja predsednika „bez da su osvojili 80 miliona glasova“. Otišao je i korak dalje i prozvao Vrhovni sud da „smesta reši toksičnu situaciju, inače će zemlja biti u velikom problemu“. Vrhovni sud će verovatno i dati konačni odgovor na pitanje da li predsednik ima pravo da gasi tela koja je osnovao Kongres. Šest od devet sudija u najvišem sudu su konzervativci, troje je postavio Tramp.
Bela kuća u zvaničnom saopštenju govori o „Glasu radikalne Amerike“, a zaposleni se označavaju kao „radikalno levičarski ludaci“
U Glasu Amerike prestalo je da radi 1.300 ljudi, hiljade su prethodno otpuštene u drugim agencijama, uključujući i Sekretarijat za obrazovanje koji je Tramp ugasio. Osim manjih, lokalnih protesta i sporadičnog paljenja automobila Tesle, deluje da je javnost prilično neuznemirena masovnim i potencijalno nezakonitim sečama po vladi. Možda zato što je „narod glasao za reforme“, kako to kaže Ilon Mask kada ga pitaju ko je njemu dao mandat da zatvara i otpušta. Ali, možda Amerikancima treba vremena da se probude i shvate ono sa čime mi već imamo iskustva. Da nepoštovanje zakona i institucija brzo jede demokratiju ako se ne digne glas, i da je posle teško nazad. Za sada, kočnicu drže sudovi, a svetlo mediji – koje predsednik još nije ugasio.
