Elizabet Born, Gabrijel Atal, Mišel Barnije i, od 13. decembra, Fransoa Bajru: Francuska je u proteklih godinu dana naređala četiri premijera, a kako je krenulo, lako se može desiti da trend bude nastavljen i u 2025, pre nego što iz političke krize u koju je zemlja letos zapala – isključivom krivicom predsednika Emanuela Makrona – izlaz eventualno ne bude potražen u raspisivanju još jednih vanrednih izbora. Mada je sasvim moguće kako bi i nakon njih (zbog ustavnih ograničenja ne mogu biti održani pre jula) balans snaga mogao ostati suštinski nepromenjen, što bi onda i vladu koja bi nakon novog glasanja bila formirana verovatno učinilo podjednako nestabilnom i padu sklonu. Kao i onu koja bi došla posle nje, i tako redom.
No, na samom početku ove nove faze te krize nešto drugo i neočekivano privlači pažnju: okolnost da su se, samo par dana nakon što je Makron Bajrua imenovao za premijera, njih dvojica već našli u klinču.
Nema ničeg neobičnog u tome da između šefa države i premijera koga je imenovao vremenom dođe do nesuglasica. Ali jeste neobično kad te nesuglasice počnu pre nego što je nova vlada i formirana – pa još oko toga kog će dana biti obelodanjen njen sastav.
A možda ni to nije ono najzanimljivije, već to što Makron zapravo nije ni nameravao da Bajrua imenuje za premijera – ali ga je, kako prenosi briselski Politiko, ovaj veteran francuske politike tokom napetog sastanka prošlog petka na to praktično primorao, oslabljenom predsedniku zapretivši da će u protivnom u parlamentu ostati i bez podrške poslanika Bajruove centrističke stranke Demokratski pokret (MoDem).
Prpošan kakav jeste, Makron nije čekao na priliku da uzvrati. Odmah nakon što je ovog ponedeljka Bajru saopštio da će sastav svog kabineta objaviti do kraja sedmice – usput bocnuvši predsednika primedbom da bi, za početak, morao da bude u zemlji kako bi mogao da potvrdi ministarska imenovanja, umesto da se švrćka po inostranstvu – Makron je istupio sa zahtevom da sastav vlade bude objavljen već do utorka. To se, međutim, nije desilo, pa bi se moglo reći kako je iz ove rane čarke kao pobednik izašao novi premijer. A način na koji se izborio za premijersko mesto i spremnost da predsedniku javno prigovara nagoveštavaju da Bajru – kao neko ko ga je od samog početka podržavao i „jedina osoba u Parizu kojoj je Makron dužan“, rečima neimenovog izvora Politika iz francuskog parlamenta – neće dopustiti da šef države njime manipuliše kao što bi to verovatno mogao da je na čelo vlade postavio nekog od manje poznatih lojalista o kojima je, prema izveštajima, prethodno razmišljao.
Obuzdavanje prekomerne državne potrošnje kojoj budžet za 2025. treba da stane na put i za Bajrua će biti najveći test, jer će se kao i Barnije neminovno naći na udaru i levice i desnice
I dosad se, uostalom, znalo da je Bajru, što bi se reklo, „svoj čovek“. Ali od kolike pomoći će mu to biti na dužnosti na koju je stupio u krajnje nezavidnoj političkoj i ekonomskoj situaciji u kojoj se Francuska nalazi, i kakve šanse ima da uspe u onome u čemu nije njegov ispisnik Barnije, premijer s najkraćim stažom (99 dana) u njenoj novijoj istoriji? Trostruki neuspeli predsednički kandidat i u par navrata kratkotrajni ministar, a poslednjih deset godina gradonačelnik Poa, grada na krajnjem jugozapadu zemlje, Bajru se pod stare dane konačno našao u centru nacionalne politike i sigurno će učiniti sve što je u njegovoj moći da mu ta prilika ne bude brzo oduzeta. Sposobnost građenja mostova prema ideološkim neistomišljenicima čini ga fleksibilnijim od Barnijea, i to bi mu moglo biti od koristi u pokušaju da novoj vladi obezbedi širu podršku u parlamentu od one koje je imala ova netom srušena – što bi zapravo značilo vladu koja neće kao ta zavisiti od milosti Marin le Pen i njenog Nacionalnog okupljanja (RN). Obuzdavanje prekomerne državne potrošnje kojoj budžet za 2025. treba da stane na put, međutim, i za Bajrua će biti najveći test, jer će se kao i Barnije neminovno naći na udaru RN na jednoj i radikalno leve Nepokorene Francuske (LFI) kao najjače stranke u šarenolikoj levičarskoj koaliciji Novi narodni front (NFP) na drugoj strani. Preživi li to, na premijerskom mestu mogao bi da potraje bar neko vreme. U protivnom – mrka kapa: manje za njega lično, mnogo više za Francusku.
