Subota je u Parizu počela dobro. Nadbiskup Loran Ulrik zamahnuo je teškim drvenim štapom i triput njime pokucao na raskošne dveri katedrale Notr Dam. Štap dakako nije bio običan, već čudotvoran ili makar dostojan statusa relikvije, jer je bio izdeljan od krovne grade koja je aprila 2019. nekako preživela katastrofalan požar koji je umalo presudio slavnoj bogomolji.
„Bogorodice, uzoru vere, otvori vrata kako bi rasutu božju decu okupila u radosti“, zamolio je nadbiskup kucajući.
Vrata su se otvorila, i božja deca poput Donalda Trampa, Emanuela Makrona, princa Vilijama, Volodimira Zelenskog, mogla su da se dive devičanski čistim zidovima, novom inventaru, modernom osvetljenju, svemu čime je dragulj gotske arhitekture ukrašen tokom petogodišnje rekonstrukcije. Emanuel Makron je izvesno sijao i jače od tog modernog osvetljenja.
„Francuska je ponovo otkrila šta velike nacije mogu – da postignu nemoguće“, poručio je predsednik Francuske.
Papa Franja se nije pridružio uglednom skupu, ali je apostolski nuncije Čelestino Miljore pročitao njegovo pismo, u kome je između dirljivih redova Francuzima poručio da ulaz u renoviranu katedralu ne bi trebalo da naplaćuju. Bilo kako bilo, uz groš ili bez njega, Francuzi sada svakako lakše mogu do boga. I to je dobro, jer sve ostalo u njihovoj zemlji i dalje ide dođavola.
Vlada na tri meseca
Tri dana pre tri kucanja nadbiskupa Ulrika u Parizu je pala vlada Mišela Barnijea. Od nje niko nije očekivao čuda, ali su se Makron i njegovi sledbenici nadali da će barem izbeći negativne rekorde. Avaj, kabinet konzervativnog veterana iz redova Republikanaca u sredu je postao i najkratkovečniji u francuskoj istoriji, jer je trajao jedva tri meseca, i prvi koji nije preživeo parlamentarno glasanje o nepoverenju još od kabineta Žorža Pompidua 1962. Barnije je pao pod združenim udarom Novog narodnog fronta (NFP) i Nacionalnog okupljanja (RN), što ruku na srce nije bilo nikakvo iznenađenje, jer više ne iznenađuje nijedna ilustracija krasnog ambisa koji se Francuzima ukazao pod vođstvom onog predsednika što sija.
Makronu je letos političku glavu spaslo to što je dovoljno Francuza poslušalo poziv na jedinstvo protiv desničarske pošasti. Narodu se zahvalio tako što je formirao vladu kojoj je spoljnu podršku pružala upravo desničarska pošast.
Kratkovečnost je Barnijeovoj vladi bila upisana u krštenici, istog trenutka kada je Emanuel Makron u septembru, nakon dva meseca razmišljanja, odlučio da ključeve Francuske prepusti čoveku iz partije koja je letnju izbornu trku završila na četvrtom mestu – iza NFP, iza RN, iza družine samog predsednika. Nakon što je ovog leta raspisao izbore, po univerzalnoj oceni nepromišljeno, Makronu je političku glavu spaslo to što je dovoljno Francuza poslušalo poziv na jedinstvo protiv desničarske pošasti. Glasalo se taktički, levičari su makar i sa gađenjem glasali za Makronove liberale, ti su liberali makar i drhtećih ruku davali glas levici NFP, i Nacionalno okupljanje je sa izbora ponelo samo bronzanu medalju. Predsednik se narodu zahvalio tako što je formirao vladu pod vođstvom konzervativnog desničara, kome je spoljnu podršku pružala upravo desničarska pošast.
„Pokazujući čvrstu ruku u nekim temama koje su za RN vruće, poput kriminala, bezbednosti i imigracije, i praveći kompromise na nekim drugim crvenim linijama te partije, kao što su mere koje bi trebalo da smanje životne troškove građana, Barnije se nadao da će što duže zadržati RN uz sebe“, pisao je neposredno pred Barnijeov pad Gardijanov dopisnik Džon Henli.
Barnijea nije zanimalo to što njegov predlog budžeta nije prihvatljiv levici, ali je pitanje kako se nadao da će preživeti to što nije prihvatljiv ni Nacionalnom okupljanju
Glavni posao Barnijeovog kabineta trebalo je da bude krpljenje francuskih javnih finansija, „katastrofalnih“ po Henlijevom opisu. Budžetski deficit Francuske prošle godine je iznosio pet i po odsto, i vlada je najavila da će ove godine narasti na više od šest odsto, što bi bilo dvostruko preko granice koju dopuštaju propisi evrozone. Početkom ovog meseca francuske državne obveznice su nakratko smatrane rizičnijim čak i od grčkih, te je Barnijeov planirani budžet za 2025. trebalo da deficit makar vrati na onih 5,5 odsto. Republikanac je to nameravao da učini skupljajući dvadeset milijardi evra povećanim porezima i štedeći četrdeset milijardi sečenjem javnih izdataka. Barnijea dakako nije zanimalo to što drugi deo tog programa nije prihvatljiv levici, ali je pitanje, sada doduše nevažno, kako se nadao da će preživeti to što Nacionalnom okupljanju nije prihvatljiva ni jedna ni druga tačka. Povećani porezi razgnevili bi prirodnu i željenu glasačku bazu RN iz srednje i viših klasa. Ali Nacionalno okupljanje mora da vodi računa i o svom populističkom šarmu, o tome da se uz njega svrstalo i dosta gnevne radničke klase, i da seča javnih izdataka nikako nije način da je uz sebe zadrži.
Makron se neće povući
U takvoj podeli karata, podseća Frans 24, Barnijeu je ostalo samo da pritisne crveno dugme, to jest da iskoristi (ne)popularnu „nuklearnu klauzulu“ iz tačke tri člana 49 francuskog ustava, koja mu dopušta da progura budžet bez podrške parlamenta. Ustavna kazna za takav čin je, međutim, momentalno glasanje o nepoverenju vladi ako ga neko želi. I Novi narodni front i Nacionalno okupljanje podneli su takav zahtev, glasali za njega, srušili Barnijea, i još jednom celom svetu rastrubili kolaps Makronove politike. No predsednik je već dan posle objavio da nema ni blagu nameru da se povuče, da će ostati u fotelji da kraja mandata 2027, i da će uskoro baciti novu vladu gladnim lavovima. Dobro, to o lavovima nije rekao doslovno, ali logično proizlazi iz trenutne francuske političke postavke, koja podseća na klišeiziranu trojicu što se u kulminaciji vesterna međusobno drže na nišanu. Novi narodni front je najbrojniji u parlamentu, i sa njim niko ne želi saradnju, makar dok se u njemu čuje glas onih koji ideje levice shvataju iole ozbiljno – u prvom redu glas Nepokorene Francuske Žan-Lika Melanšona. Nacionalno okupljanje ima, rekosmo, bronzanu medalju, i još je, mada sve labavije, tabu za „pristojan“ parlamentarni svet. Kao što su drugoplasirani makronovci, makar načelno, tabu i za NFP i za RN.
Mond je u ponedeljak izvestio da Makron havariju namerava da ispravi ponavljajući je, ali sa širom podrškom. Na skupni razgovor u Jelisejskoj palati u utorak, koji bi trebalo da se održi otprilike u vreme kada ovaj broj Radara ide u štampu, pozvao je sve osim NFP i RN. Imena potencijalnih premijera u svetskoj se štampi ređaju kao na fabričkoj traci, i čini se da se predsednik nada da bi – uz saradnju republikanaca i toleranciju RN – mogao da od NFP odlomi dovoljno onoga što je levica samo imenom, a tu kandidata ima mnogo.
Neuspesi centra neće automatski izazvati solidaran odgovor levice. Nisu ni u većini evropskih zemalja
Dejvid Broder
„Nepokorena Francuska se opirala Makronovoj agendi sve vreme njegovog predsedništva. Pritisnula je čak i većinu socijalista i ’zelenih’ u čvršće opozicionarstvo. Ali NFP ostaje savez partija koje su često međusobno neprijateljske. Neuspesi centra neće automatski izazvati solidaran odgovor levice. Nisu ni u većini evropskih zemalja. Evropska komisija, u tandemu sa tržištem deonica i drugim silama, može ozbiljno da se suprotstavi teško zaduženoj zemlji koja ne bi posegla za stezanjem kaiša. Većini varoške Francuske, uključujući tu i njenu srednju klasu, šovinistička ekonomija RN – manje poreza, manje socijalnih stanova, manje dobrobiti za migrante – nudi makar obećanje da će troškovi krize pasti na tuđa pleća. Partija Marin le Pen zaista bi mogla da profitira tako što bi svoju verziju stezanja kaiša spojila sa fragmentima države blagostanja“, analizirao je Dejvid Broder za njujorški politički magazin Jakobinac u danu kada je Francuska opet ostala bez vlade.
Taj je tekst dobio naslov „Makronizam umire“, a u prethodnom pasusu sabrane su i Makronove kratkoročne nade, možda ostvarive, i dugoročni kraj ere, sasvim izvestan. Ako Francuska želi da se odbrani od Nacionalnog okupljanja, i da za to nađe nešto efikasnije od nade da će aktuelne optužbe za proneveru sprečiti Marin le Pen da se 2027. kandiduje za predsednicu, biće joj potrebno više od čudotvornog štapa koji je otvorio Notr Dam.
