Izbori za Evropski parlament su završeni, a donekle novi, a odnekle stari evropski trijumvirat nadomak je ustoličenja – po svoj prilici, Ursula fon der Lajen će u julu ponovo biti imenovana za predsednicu Evropske komisije, predsednik Evropskog saveta biće bivši premijer Portugalije Antonio Košta, a visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku biće estonska premijerka Kaja Kalas.
Tako će se u najosetljivijem trenutku evropske istorije još od kraja Drugog svetskog rata za diplomatske kurseve EU velikim delom pitati političarka iz jedne od najmanjih njenih članica, tradicionalno protivruski nastrojenih, čija su lična i profesionalna biografija prilično znakovite za potrebe pretpostavki o budućnosti stare zajednice naroda na još starijem kontinentu.
Sankcije Moskvi i poslovi u Rusiji
Nesporno inteligentna i veoma obrazovana, četrdesetsedmogodišnja pravnica je sama priznala da je njena međunarodna reputacija pohvalnija od unutarestonske. Pre četrnaest godina se učlanila u Estonsku reformsku partiju, a godinu dana kasnije je postala narodna poslanica i predsednica parlamentarnog Odbora za ekonomske poslove. Od 2014. do 2018. godine je bila poslanica u EP-u, gde se između ostalog bavila i saradnjom Brisela i Kijeva, da bi potom preuzela vođstvo nad reformistima i vratila se u domen nacionalne politike. Pre tri godine je postala prva žena u fotelji predsednika estonske vlade i praktično odmah pokazala svoje političko lice – socijalno liberalno i fiskalno konzervativno.
Naime, u jeku pandemije, a potom i ruske invazije na Ukrajinu, energetski izrazito zavisna Estonija bezmalo je doživela privredni krah, a Kalas je dugo odolevala povećanju javne potrošnje, tvrdeći da će slobodno tržište stvari dovesti u balans. Okrnjenu popularnost nadomestila je proaktivnim stavom prema Ukrajini i Rusiji, slanjem nemale vojne pomoći i ulaganjem u odbranu i bezbednost. Zahtevala je ubrzani prijem Ukrajine u EU, protivila se „miru po svaku cenu“, a zagovarala je i uvođenje sankcija punog opsega Rusiji. Tek u avgustu 2023, estonski istraživački novinari utvrdili su da je njen suprug vlasnik četvrtine firme Stark lodžistiks koja je nastavila da posluje u Rusiji i koja je u prvih godinu i po dana trajanja rata prihodovala 1,5 miliona evra. Nikom ništa.
Zbog reputacije „nove čelične lejdi“, kako ju je nazvao Nju stejtsmen, o Kaji Kalas se govorilo i kao o mogućoj naslednici generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga.U međuvremenu je rukovodila dvema rekonstrukcijama estonske vlade.
U februaru 2024, Kalas je završila na poternici koju je raspisalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije, bez mnogo objašnjenja, mada se pretpostavlja da je neposredni povod bio uklanjanje sovjetskih spomenika na estonskoj teritoriji
Na poternici
U februaru 2024, Kalas je završila na poternici koju je raspisalo Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije, bez mnogo objašnjenja – nije da ih Kremlj inače daje, istini za volju – mada se pretpostavlja da je neposredni povod bio uklanjanje sovjetskih spomenika na estonskoj teritoriji. I, nije tajna da Kalas, kao i njena porodica, najblaže rečeno imaju negativan odnos prema Rusiji u svim njenim oblicima.
Njen deda Eduard Alver bio je pravnik, policajac i komandant estonskih jedinica koje su ratovale protiv sovjetskih zavojevača u raspletu Prvog svetskog rata. Eduardov sin Sim takođe je bio premijer Estonije. Majka Kaje Kalas Kristi je u junu 1941. kao šestomesečna beba sa svojom majkom i babom deportovana u Sibir, a povratak im je bio dozvoljen tek deset godina kasnije.
Buđenje Evrope
Što zbog porodične, što zbog kolektivne istorije, Kalas tvrdi da ima razumevanja i za savremene evropske izazove, interese i opasnosti, ali i za brige koje opsedaju „globalni Jug“, nekadašnje zvanične i sadašnje nezvanične kolonije. Zato uverava da će se pregovarati sa svima osim s onima koji direktno ugrožavaju bezbednost EU, u ovom slučaju – s Rusijom.
Njen deda Eduard Alver bio je pravnik, policajac i komandant estonskih jedinica koje su ratovale protiv sovjetskih zavojevača u raspletu Prvog svetskog rata. Eduardov sin Sim takođe je bio premijer Estonije. Majka Kaje Kalas Kristi je u junu 1941. kao šestomesečna beba sa svojom majkom i babom deportovana u Sibir
S obzirom na sve veći zamor unutar EU kada je o pomoći Ukrajini reč, mnogi njenu nominaciju vide kao jasan signal briselske birokratije: budi se Evropo, pre no što Amerika zadrema potkraj godine.
