Nedavno se na bespućima društvenih mreža pojavio snimak jednog američkog ekonomiste koji odlazi među zadovoljne glasače Donalda Trampa i rečenicu po rečenicu im objašnjava da će uvođenje carina na kineske proizvode značiti dizanje cena u Sjedinjenim Američkim Državama, a da će posledično ozdravljenje američke privrede izvesno biti i ostati u domenu teorije. Isprva nisu razumeli – a i zašto bi, nisu ekonomisti – potom nisu verovali, da bi jedan na kraju u kameru rekao: „Ali, zašto bi predsednik učinio tako nešto?“ Pa opet, teško je ne zapitati se koliko bi okupljenih svejedno na koncu kazalo da i dalje podržava Trampa. Verovatno ne malo.
Rekordne brojke i još dublje podele
Kako bilo, predsednikove naizgled neobične odluke s jedne strane najčešće nema ko da razobruči, a s druge su dovele do toga da, prema anketi Si-Bi-Es njuza, njegov rejting u prvim danima februara iznosi 53 odsto. Čak sedamdeset odsto ispitanika reklo je da se predsednik za sada drži obećanja datih u kampanji. Ne njegovom ideološko-preduzetničkom pobratimu Ilonu Masku, svojevrsnom Željku Mitroviću američkog košmara, koji deluje sve uticajnije, ili drugim glavešinama Big Tech bratije, nego samim glasačima, nota bene.
Trampov rejting u prvim danima februara iznosi 53 odsto. Kada je pre četiri godine napuštao Belu kuću, podržavalo ga je svega 33 odsto ispitanika
Poređenja radi, kada je pre četiri godine napuštao Belu kuću, podržavalo ga je svega 33 odsto ispitanika. Reč je o skoku popularnosti koju sada već niko ne može da ospori. Recimo, prebacimo li merenja na skalu Galupa, koji je krajem januara izvršio sličnu sondažu javnog mnjenja, videćemo da je Tramp zabeležio (za nju) rekordnih 47 odsto podrške. Isti nalaz dobio je i istraživački centar Pju 7. februara, uz jednu važnu ogradu – iz ove agencije saopštili su da je i broj onih koji ne odobravaju Trampove mere takođe skočio, i to na 51 odsto. Neopredeljenih je manje. Štaviše, poručuju iz Pjua, od rasta podrške značajniji je zaključak to da su i Trampove pristaše i njegovi protivnici po svim parametrima ušančeniji no što su bili ranije. Utoliko valja reći da će drugi Trampov mandat biti period još dubljih podela u društvenom tkivu Amerike, ukoliko je to uopšte moguće.
Pravila privlačnosti
I nije teško razumeti političku privlačnost Donalda Trampa. Prokazivan, s nekoliko neuspešnih atentata za pojasom i vrlo posvećen narativu da je čovek koji ratuje s establišmentom, u luda vremena počeo je da vuče jednako lude poteze, prilično jurodivo, s namerom da na mah osvoji što više diskurzivne teritorije, kako bi ga kompromisi kasnije što manje koštali. Sve spolja gledano problematične odluke upravo su zabeležile i najveće pohvale u anketi Si-Bi-Es njuza – kako je rukovodio sukobom Palestinaca i Izraela (54 odsto), recimo, ili namera da se okonča rat u Ukrajini i samim tim uštedi na paketima pomoći zvaničnom Kijevu, ili masovna hapšenja ilegalnih imigranata čija deportacija deluje izvesno (59 odsto), ili slanje trupa na granicu s Meksikom (64 odsto)…
Propagandni desant na Kanadu, Grenland i Panamski kanal takođe je naišao na dobre reakcije među njegovim glasačima, koji su opisivali pridevima „fokusiran“, „energičan“, „efikasan“ i „žilav“.
Najveće nezadovoljstvo predsednik je izazvao tamo gde je u predizbornoj kampanji bacao najviše aduta – na pitanju inflacije. Dva od tri Amerikanca veruju da nije uradio dovoljno na smanjenju cena, a ta se bitka ne dobija kontroverznim performansima
S druge strane, najveće nezadovoljstvo Tramp je izazvao tamo gde je u predizbornoj kampanji bacao najviše aduta – na pitanju inflacije. Dva od tri Amerikanca veruju da nije uradio dovoljno na smanjenju cena, a ta se bitka ipak ne dobija kontroverznim performansima, koliko god realne posledice iznedrili.
Tako se vraćamo na početak teksta – po svoj prilici, biće teže građanima objasniti da carine na uvoz kineske robe (ili kanadske, evropske, kolumbijske, neke treće) dižu troškove života, nego angažovati državne službe da vijaju nesrećne imigrante s nesređenim papirima.
