Tako se to radi s političarima koji bi da, ignorišući volju naroda, na silu ostanu na vlasti, i generalima koji bi da im to omoguće: pošalje ih se u zatvor, na mnogo godina.
Nema, istina, apsolutnih garancija da će bivši brazilski predsednik Žair Bolsonaro i sedmorica saučesnika – uključujući trojicu generala (svojevremeno i ministara), još jednog eksministra, te jednog admirala, u vreme komplota komandanta Ratne mornarice – i odslužiti kazne koje im je zbog planiranja prevrata nakon što je na predsedničkim izborima 2022. Bolsonara pobedio levičar Luis Inasio Lula da Silva izreklo petočlano sudsko veće Vrhovnog suda.
Zavera je predviđala ubistvo tada novoizabranog predsednika Lule da Silve, njegovog potpredsednika, te sudije Vrhovnog suda Alešandra de Moraesa – člana sudskog veća koje je pučiste osudilo
Ne toliko zbog toga što na kazne imaju pravo žalbe, o kojima će odlučivati pun saziv 11-članog suda. (Bolsonaro, od avgusta u kućnom pritvoru, osuđen je na 27 godina i tri meseca zatvora. Ali dok redukovanje kazni ostaje mogućnost, obaranje presuda se ne očekuje.) Već zato što ovaj radikalni desničar i dalje uživa široku podršku, posebno u finansijski moćnim i dobro umreženim arhikonzervativnim krugovima; zato što dogodine slede predsednički i parlamentarni izbori, posle kojih bi moglo doći do smene na čelu države; i, najzad, zato što Bolsonarovi saveznici u nacionalnom Kongresu već rade na tome kako da mu izdejstvuju amnestiju.
Nije još izvesno čak ni da li će bivši predsednik završiti u pravom zatvoru, nekoj dobro utvrđenoj vojnoj ili policijskoj bazi, ili pak kućnom pritvoru – kao što neki iz Bolsonarovog tabora traže, u prilog tome potežući njegove godine (70) i narušeno zdravlje (doživotno će trpeti posledice ranjavanja iz 2018, kada ga je nožem teško povredila psihički labilna osoba). Sam Bolsonaro, štaviše, još insistira da će biti među predsedničkim kandidatima iako mu je zbog širenja laži o navodnoj neregularnosti sistema mašinskog glasanja, koji je inače jedan od najpouzdanijih na svetu, ranije ove godine izrečena zabrana kandidovanja za javne funkcije do 2030. Pre se može očekivati da će na njima kao Bolsonarov avatar učestvovati neki drugi član porodice: supruga ili jedan od sinova.
Pa ipak… Značaj presude izrečene Bolsonaru kao prvom bivšem šefu države u brazilskoj istoriji izvedenom pred sud zbog kovanja zavere nemoguće je preceniti u zemlji čija je demokratija i dalje veoma mlada – poslednja, 21 godinu duga vojna diktatura okončana je 1985. – a prošlost puna uspelih i neuspelih prevrata. „Tokom čitave brazilske istorije, zaverenici – bili uspešni ili ne – gotovo nikad nisu bili kažnjeni. Oni neuspešni, iz 1831, 1842, 1932, 1935. i 1955, obično su bivali abolirani ili brzo reintegrisani u politički život. Oni uspešni, iz 1889, 1930, 1937. i 1964, konsolidovali su vlast i često dugo ostajali na njoj, ne snoseći nikakve posledice“, ukazuje u časopisu Forin polisi Oliver Stunkel, nemačko-brazilski politikolog. No, za razliku od nekadašnjeg Brazila – i današnje Amerike – ovaj savremeni Brazil je, uz sve manjkavosti i probleme, u celini gledano uzorna demokratija koja je upravo položila veliki test.
Tužilaštvo je imalo jak slučaj. Zaverenici su odbili da prihvate ishod savršeno regularnih izbora na kojima je predsednik poražen, i osmislili plan koji je makar neko vreme predviđao i likvidaciju Lule, njegovog potpredsednika, te sudije Vrhovnog suda Alešandra de Moraesa – ironijom sudbine, člana sudskog veća koje je pučiste osudilo – a sa ciljem da se izazovu masovni nemiri koji bi poslužili kao pretekst za vojskom podržan Bolsonarov ostanak na vlasti. Plan je, onako po vojnički, obuhvatao i analizu izgleda za uspešno sprovođenje, specifikaciju potrebnog naoružanja i procenu kolika bi mogla biti kolateralna šteta u ljudskim životima.
Bolsonaro još insistira da će dogodine biti među predsedničkim kandidatima iako mu je, zbog širenja laži o navodnoj neregularnosti sistema mašinskog glasanja, izrečena zabrana kandidovanja za javne funkcije
Deo plana – koji je, utvrđeno je, u decembru 2022, dok je tamo još stolovao Bolsonaro, čak i odštampan na printeru u predsedničkoj palati (!) – ipak je sproveden. U januaru 2023, dve godine nakon što je MAGA rulja u Vašingtonu upala na Kapitol ne bi li oborila rezultate izbora koje je Donald Tramp izgubio, u Braziliji je usledila repriza kad je, nedelju dana pred Lulinu inauguraciju, gomila Bolsonarovih pristalica nahrupila u predsedničko zdanje i demolirala ga. Ko zna šta bi usledilo da, za razliku od kolege iz mornarice, učešće u zaveri nisu odbili zapovednici kopnene vojske i ratnog vazduhoplovstva.
Ali jesu – i brazilska demokratija je preživela. Ako neko od pučista vreme u zatvoru pokuša da prekrati pisanjem memoara, možda se jednom sazna i za koliko.
