Šest dana je bilo dovoljno da Bi-Bi-Si i Geri Lineker prekinu 26 godina dugu saradnju, i to zbog videa kraćeg od 120 sekundi! Toliko je dana prošlo između Linekerovog deljenja snimka na mreži Iks – u međuvremenu izbrisanog – koji je, kako je pisalo, „objašnjavao cionizam u manje od dva minuta“, i razlaza. I preko tog čina bi glavešine britanskog javnog servisa teško prešle, ali bivši fudbaler im je dodatno olakšao odluku stavljanjem propratnog crteža pacova. Tako je njegov anticionizam u javnosti preinačen u antisemitizam, a kritika ekspanzionističke politike Izraela u mržnju prema jevrejskom narodu. Šezdesetčetvorogodišnjak je na koncu odlučio da se sam povuče s mesta stručnog komentatora u gledanoj emisiji Meč dana o fudbalu i da fotelju prepusti nekome drugom.
Nije ovo bio prvi put da se Lineker nađe na meti kritika. U martu 2023. već je bio suspendovan, doduše nakratko, jer je na društvenim mrežama kritikovao odluku svoje države da ne prihvati izbegličke brodove koji su prelazili preko Lamanša. U znak podrške su intervjue za Meč dana prestali da daju brojni fudbaleri, aktivni i penzionisani, među kojima su bili i Alan Širer i Jan Rajt.
Kada je trebalo da opiše svoje političke pozicije, Lineker je pribegao fudbalskoj analogiji: „Više trčim po levoj strani terena nego po desnoj, ali se nikada nisam snalazio na krilnim pozicijama“
Verovatno nije ni poslednji, budući da legendarni penzionisani fudbalski reprezentativac Engleske ima podugačku istoriju jednako podugačkog, oštrog, duhovitog jezika. Nije džabe, uostalom, kao sportski novinar angažovan još od 1995, kada je završio karijeru.
Kada je trebalo da opiše svoje političke pozicije, Lineker je pribegao fudbalskoj analogiji: „Više trčim po levoj strani terena nego po desnoj, ali se nikada nisam snalazio na krilnim pozicijama.“
„Omiljeni sin Lestera“, kako su ga zvali, napabirčio je osamdeset nastupa i 48 golova za reprezentaciju, što ga svrstava na drugo mesto najboljih strelaca u istoriji Engleske, a na Svetskom prvenstvu u Italiji 1990. formulisao je čuveni truizam koji se danas uzima za narodnu umotvorinu: „Fudbal je jednostavna igra – 22 igrača jure loptu devedeset minuta, a na kraju pobede Nemci.“ Tako je i bilo – „panceri“ su u polufinalu pobedili „Gordi Albion“ nakon boljeg izvođenja jedanaesteraca, da bi na kraju postali i šampioni.
Na istom prvenstvu, tokom meča s Irskom, dogodio mu se nesvakidašnji incident – u trku je izvršio veliku nuždu, nehajno obrisao ruke o travu i nastavio da igra. Ovaj će ga događaj proganjati sve do danas, koliko god se trudio da se šali na sopstveni račun, pa je u jednom trenutku rekao: „Moje komentare gledaju i čitaju majke, deca, ljudi koji me prate s poštovanjem. Želim li da čitaju komentare o nezgodi na dnu tvita? Ne baš.“
Sada će se, po svoj prilici, njegovo ime vezivati za nagli prekid uspešne saradnje sa Bi-Bi-Sijem, čiji je bio najplaćeniji voditelj. Otkako je počeo masakr u Pojasu Gaze, Lineker očekivano nije propuštao prilike da ga komentariše. Tako je, recimo, jednom podelio intervju s izraelskim istoričarem Razom Segalom, u kojem je Segal rat u Gazi opisao kao „knjiški primer genocida“.
Lineker je u obraćanju povodom prekida saradnje javnosti poručio da je oduvek pomagao ugrožene manjinske grupe, da se duboko izvinjava svima koje je povredio, a da problematičnu životinju na snimku – nije video kada ga je delio.
