Poljska i Litvanija se ozbiljno spremaju za rat, dok su Švedska, Estonija, Letonija i Norveška toliko jadne da bez tudje pomoći prvenstveno Finske i Američke ne bi izdržale 2 dana rata onim intezitetom koji je tenutno u Ukrajini. Sa druge strane ako se Finska uzdaje u dubinu teritorije neće dobro proći jer ovo nije 1939., ali verujem da to nije ono šta bi oni radili da do rata dodje. Jedini stvarni problem koji Finska ima je izuzetno mali broj profesionalaca. Čitava odbrana države zavisi od rezerve, a svi znamo da rezervisti i nisu naročito pouzdani. Što se Poljske tiče ona se tako mnogo naoružava da će za nekoliko godina postati najmočnija konvencionalna vojska u Evropi posle Turske, ako se ova i računa u Evropu. Gotovo 1500 samohotki, isto toliko i novih tenkova, skoro 1000 vbr-ova(oko 800 novih), nov pvo, novi borbeni helikopteri i avioni… Jedini njihov problem je u nedovoljnom ljudstvu za rat sa nekim poput Rusije.
Poljska i baltičke države odlučile su ne samo da se naoružaju, nego i da izdvoje značajna sredstva za izgradnju fortifikacija duž svojih granica.
Naravno i sve u geo-političkom i finansijskom interesu američkog vojno-industrijskog krupnog kapitala.
U Srbiji pod dominantnim uticajem ruske propagande, svi govore kako Rusija treba da bude sigurna, zaštićena, kako se mora voditi računa o ruskim bezbednosnim ineresima, a niko, ili malo ko, ne pominje da i Ukrajinci, Rumuni, Poljaci, Česi, Baltički narodi…imaju svoje bezbednosne interese, svoje strahove i frustracije bazirane na lošim istorijskim iskustvima.
Može se sagledati i koliko je ova agresija Rusije na Ukrajinu, duroročno pogubna po Rusiju. Kao rezultat te agresije, Rusija je osvojila 20-ak posto ukrajinske teritorije, uz ogromnu, nesagledivu cenu, Švedska i Finska su postale članice NATO pakta, u Rumuniji se gradi najveća NATO baza u Evropi, zemlje istočne Evrope se svim mogućim ogradama i žicama štite od Rusije, na Kavkazu, Srednjem i Dalekom ruskom istoku vri, sa svim mogućim neočekivanim ishodima, zemlje Srednje Azije, bivši članovi SSSR-a, vremenom će se sve više distancirati od Rusije, na srednji ili dugi rok pitanje je šta će biti sa Sibirom, a i šire, koliko se Rusa iselilo iz Rusije….
Kao što je nedavno Putin priznao da je ulazak vojske Varšavskog pakta (1968) u Čehoslovačku bio greška, valja očekivati da će neko u Rusiji to isto kazati i za rusku agresiju (2022) na Ukrajinu.
Rusija može da izgubi rat ali ne i teritoriju. Poput Amerike ili Kine ona ne može biti okupirana ni u jednoj kombinaciji. Ono što ove tri države imaju kao najbitniju zaštitu je nešto za šta niko nema odgovor, a čak i kad to ne bi posedovali suviše su veliki i brojni da bi ih neko okupirao, jer je za to potrebno na milione vojnike, na hiljade milijardi dolara i na puno vremena što sve čini ekonomski neisplativim, a o unutrašnjem neprijatelju tu govora nema. Sve 3 države su opake diktature i to tako funkcioneše oduvek.
Poljska i Litvanija se ozbiljno spremaju za rat, dok su Švedska, Estonija, Letonija i Norveška toliko jadne da bez tudje pomoći prvenstveno Finske i Američke ne bi izdržale 2 dana rata onim intezitetom koji je tenutno u Ukrajini. Sa druge strane ako se Finska uzdaje u dubinu teritorije neće dobro proći jer ovo nije 1939., ali verujem da to nije ono šta bi oni radili da do rata dodje. Jedini stvarni problem koji Finska ima je izuzetno mali broj profesionalaca. Čitava odbrana države zavisi od rezerve, a svi znamo da rezervisti i nisu naročito pouzdani. Što se Poljske tiče ona se tako mnogo naoružava da će za nekoliko godina postati najmočnija konvencionalna vojska u Evropi posle Turske, ako se ova i računa u Evropu. Gotovo 1500 samohotki, isto toliko i novih tenkova, skoro 1000 vbr-ova(oko 800 novih), nov pvo, novi borbeni helikopteri i avioni… Jedini njihov problem je u nedovoljnom ljudstvu za rat sa nekim poput Rusije.
Poljska i baltičke države odlučile su ne samo da se naoružaju, nego i da izdvoje značajna sredstva za izgradnju fortifikacija duž svojih granica.
Naravno i sve u geo-političkom i finansijskom interesu američkog vojno-industrijskog krupnog kapitala.
U Srbiji pod dominantnim uticajem ruske propagande, svi govore kako Rusija treba da bude sigurna, zaštićena, kako se mora voditi računa o ruskim bezbednosnim ineresima, a niko, ili malo ko, ne pominje da i Ukrajinci, Rumuni, Poljaci, Česi, Baltički narodi…imaju svoje bezbednosne interese, svoje strahove i frustracije bazirane na lošim istorijskim iskustvima.
Može se sagledati i koliko je ova agresija Rusije na Ukrajinu, duroročno pogubna po Rusiju. Kao rezultat te agresije, Rusija je osvojila 20-ak posto ukrajinske teritorije, uz ogromnu, nesagledivu cenu, Švedska i Finska su postale članice NATO pakta, u Rumuniji se gradi najveća NATO baza u Evropi, zemlje istočne Evrope se svim mogućim ogradama i žicama štite od Rusije, na Kavkazu, Srednjem i Dalekom ruskom istoku vri, sa svim mogućim neočekivanim ishodima, zemlje Srednje Azije, bivši članovi SSSR-a, vremenom će se sve više distancirati od Rusije, na srednji ili dugi rok pitanje je šta će biti sa Sibirom, a i šire, koliko se Rusa iselilo iz Rusije….
Kao što je nedavno Putin priznao da je ulazak vojske Varšavskog pakta (1968) u Čehoslovačku bio greška, valja očekivati da će neko u Rusiji to isto kazati i za rusku agresiju (2022) na Ukrajinu.
Rusija može da izgubi rat ali ne i teritoriju. Poput Amerike ili Kine ona ne može biti okupirana ni u jednoj kombinaciji. Ono što ove tri države imaju kao najbitniju zaštitu je nešto za šta niko nema odgovor, a čak i kad to ne bi posedovali suviše su veliki i brojni da bi ih neko okupirao, jer je za to potrebno na milione vojnike, na hiljade milijardi dolara i na puno vremena što sve čini ekonomski neisplativim, a o unutrašnjem neprijatelju tu govora nema. Sve 3 države su opake diktature i to tako funkcioneše oduvek.
Klasikuse ja mislim da ti previše gledaš zapadnu propagandu koja te je opčinila.
Ništa u ovom ratu nije crno-belo.