Amerika voli likove sa kičmom čak i kad i nisu baš na njihovoj strani, a na one druge beskičmenjake znamo svi dobro kako gleda čak i kad su im verniji od kućnih ljubimaca. A što se Sirije tiče epizoda sa druzima je bila samo upozorenje od SAD-a i Izraela. I očigledno je imalo željeni efekat.
Nije to ništa, Tramp će primiti i Tačija kad se završi suđenje posle svedočenja Hila i generala veslija klarka.
Шта се догоди кад Израелци изврше исти терориситички напад као ИСИС? Питање није начело.
Одговор: Воће терориста буду награђени Нобеловом наградом за мир.
*
Паравојне формације ИРГУН и ЛЕХИ (или Стерн ганг, у жаргону „крмена банда“) напали су палестинско село Дир Јасин (Deir Jassin), и убили/погубили између 117 и 254 особе, село опљачкали, неке заробљене сакатили или силовали, велики број наге развлачили по Западном Јерусалиму, након чега је опет било убистава.
Напоменућемо да су чланови ЛЕХИ себе са поносом називали терористима и да су било чврсто орјентисани на сарадњу са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом све до пред крај Другог светског рата, када су своју идеологију прогласили за национал-бољшевизам.
Није то био једини такав успешан напад ИРГУН, ЛЕХИ и сличних на палестинска насеља. Поједини израелски историчари сведоче о систематској владавини терора, спроведеној ради изазивања бега Палестинаца из земље. Забележен је 31 масакр, од децембра 1947. до јануара 1949. Kао резултат тога, скоро сви палестински градови брзо су напуштени, а 418 села уништено.
Радили су све против чега се боре.
Нападом на место Дир Јасин командовали су вође поменуте две организације Менахем Бегин и Јицак Шамир.
Ал Шара је само један у низу „терориста“ који су постали пријатељи САД. Почев од Осаме бин Ладена, када је дошло до „поклапања интереса“ у отпору Совјетима, уз много њих на Блиском истоку, преко терористичке организације УЧК, која изненада то престаје да буде, до банде коју данас брани врх америчког естаблишмента у то време, и до,… ето, Шаре. Наравно, „детероризација“ Ал Шаре не иде тек тако, тј. без озбиљних куповина „поверења“ тренутно врховног „еталона“ у одређивању, ко је терориста, а ко не. Како је сирисјки буџет данас релативно сиромашан, то се у сусретима, и наступима Ал Шаре са председником САД увек ту негде у околини налази и нама добро познати „Ибн Бин“, који је увек ту да се нађе „при руци“ и изглади евентуалне неспоруазуме у погледу на стварност, додатним инвестицијама у САД. Једна ствар се ипак не може спорити, а то је да је брже од Зеленског схватио да се из крупа у којима је ишао, у таквим ситуацијама одене у одело и стави кравату. Није кључно, али је свакако помогло.
Amerika voli likove sa kičmom čak i kad i nisu baš na njihovoj strani, a na one druge beskičmenjake znamo svi dobro kako gleda čak i kad su im verniji od kućnih ljubimaca. A što se Sirije tiče epizoda sa druzima je bila samo upozorenje od SAD-a i Izraela. I očigledno je imalo željeni efekat.
Nije to ništa, Tramp će primiti i Tačija kad se završi suđenje posle svedočenja Hila i generala veslija klarka.
Шта се догоди кад Израелци изврше исти терориситички напад као ИСИС? Питање није начело.
Одговор: Воће терориста буду награђени Нобеловом наградом за мир.
*
Паравојне формације ИРГУН и ЛЕХИ (или Стерн ганг, у жаргону „крмена банда“) напали су палестинско село Дир Јасин (Deir Jassin), и убили/погубили између 117 и 254 особе, село опљачкали, неке заробљене сакатили или силовали, велики број наге развлачили по Западном Јерусалиму, након чега је опет било убистава.
Напоменућемо да су чланови ЛЕХИ себе са поносом називали терористима и да су било чврсто орјентисани на сарадњу са нацистичком Немачком и фашистичком Италијом све до пред крај Другог светског рата, када су своју идеологију прогласили за национал-бољшевизам.
Није то био једини такав успешан напад ИРГУН, ЛЕХИ и сличних на палестинска насеља. Поједини израелски историчари сведоче о систематској владавини терора, спроведеној ради изазивања бега Палестинаца из земље. Забележен је 31 масакр, од децембра 1947. до јануара 1949. Kао резултат тога, скоро сви палестински градови брзо су напуштени, а 418 села уништено.
Радили су све против чега се боре.
Нападом на место Дир Јасин командовали су вође поменуте две организације Менахем Бегин и Јицак Шамир.
Ал Шара је само један у низу „терориста“ који су постали пријатељи САД. Почев од Осаме бин Ладена, када је дошло до „поклапања интереса“ у отпору Совјетима, уз много њих на Блиском истоку, преко терористичке организације УЧК, која изненада то престаје да буде, до банде коју данас брани врх америчког естаблишмента у то време, и до,… ето, Шаре. Наравно, „детероризација“ Ал Шаре не иде тек тако, тј. без озбиљних куповина „поверења“ тренутно врховног „еталона“ у одређивању, ко је терориста, а ко не. Како је сирисјки буџет данас релативно сиромашан, то се у сусретима, и наступима Ал Шаре са председником САД увек ту негде у околини налази и нама добро познати „Ибн Бин“, који је увек ту да се нађе „при руци“ и изглади евентуалне неспоруазуме у погледу на стварност, додатним инвестицијама у САД. Једна ствар се ипак не може спорити, а то је да је брже од Зеленског схватио да се из крупа у којима је ишао, у таквим ситуацијама одене у одело и стави кравату. Није кључно, али је свакако помогло.