Samo tri privatne firme braće Zvonka i Žarka Veselinovića, kojima je do novembra 2023, tačnije do privođenja zbog sukoba u Banjskoj ortak bio i Milan Radoičić, gazdama su u poslednjih pet godina napravile čist profit veći od 12 milijarde dinara ili oko 104 miliona evra. Iako su nekad sva trojica bili predmet ozbiljnih istraga, a protiv bivšeg potpredsednika Srpske liste Radoičića istraga je još u toku, trojica starih ortaka sa severa Kosova postala su deo nove srpske biznis elite. Pod njihovom kontrolom čak i propale firme u stečaju preko noći postaju profitabilne, pokazalo je istraživanje Radara, na osnovu zvanično objavljenih finansijskih izveštaja, dostavljenih Agenciji za privredne registre.
Najveću neto dobit od 8,67 milijardi dinara ili oko 74 miliona evra u periodu od 2019. do 2023. obezbedila im je krovna firma, Inkop iz Ćuprije, preko koje su oni kupili još dve velike građevinske kompanije, Novi Pazar put i Betonjerka iz Aleksinca.
Promena vlasničke strukture koja zapravo ništa ne menja
U međuvremenu, Radoičić je svoj udeo od 40 odsto u Inkopu preneo braći Veselinović, po 20 odsto svakom, tako da je sada Zvonko formalno većinski vlasnik sa 60, dok Žarko kontroliše preostalih 40 odsto. Ta promena u APR-u je registrovana 6. oktobra 2023, samo 11 dana posle sukoba u Banjskoj, za koji je Radoičić javno preuzeo odgovornost i tri dana nakon što ga je policija zbog toga privela i odredila mu zadržavanje od 48 sati, ali ga je pre isteka tog roka pustila da se brani sa slobode. No, to što je Radoičić formalno preneo vlasništvo na stare drugare sa severa Kosova, ne mora da znači apsolutno ništa, jer se može očekivati da će oni dobit nastaviti da dele kao i do sada, na ravne časti. A nije da nema šta da se podeli.
Poslovni uspon Radoičića i braće Veselinović poklopio se sa političkim usponom SNS-a, a naročito kada je država povećala ulaganja u infrastrukturne projekte, sa milijardu evra u 2016. i 2017. na 6,6 milijardi evra u poslednje dve godine. Deo tog javnog novca očito je završio i na privatnim računima vlasnika Inkopa
O razmerama poslovnog uspeha ove trojke, kojoj mogu pozavideti i najveći biznismeni iz regiona, ilustrativno svedoči podatak da je 2019, pre nego što su ga oni preuzeli, Novi Pazar put iskazao neto dobit od 20,9 miliona dinara. Od tada naovamo, čist profit nijedne godine, čak ni u vreme pandemije, nije bio manji od 5,7 miliona evra, koliko je bio lane. A za samo četiri godine, otkako su vlasnici tog putarskog preduzeća postali, ono je novim gazdama isporučilo više od 3,3 milijarde dinara ili oko 28 miliona evra neto dobiti.
Vrtoglavi uzlet na krilima SNS-a i državnih poslova
Više od samog profita zanimljiv je njegov vrtoglavi rast, koji se dogodio baš od trenutka kada je firma dobila nove gazde. Pre nego što je Novi Pazar put postao deo poslovne imperije Radoičića i braće Veselinović, prethodni vlasnici nisu baš mogli da se pohvale nekim naročitim profitom, s obzirom na to da je 2019. neto dobit bila nešto manja od 280.000 evra. Već sledeće godine, u jeku pandemije, kada je srpski bruto domaći proizvod pao za 0,9 odsto, a mnoge firme gledale kako da – uz finansijsku podršku države, sastave kraj s krajem, Novi Pazar put je pod dirigentskom palicom novih gazda uspeo da poveća neto dobit za fantastičnih 2.000 procenata, na više od 5,8 miliona evra.
Bio je to, međutim, samo početak, jer je već u 2021. to preduzeće ostvarilo dobit od 10,1 milion evra, 3.200 posto veću nego 2019. Ni nakon toga nove gazde nemaju razloga za nezadovoljstvo, s obzirom na to da su se prihodi Novi Pazar puta u poslednje dve godine stabilizovali na nivou većem od 45 miliona evra godišnje, a firma je gazdama samo u 2022. i 2023, liferovala dobit od 6,5 plus 5,7 miliona evra.
Razmere ovog „poslovnog uspeha“ postaju jasnije ako se uporede sa poslovanjem, na primer, Gorenja iz Valjeva, koje je na osnovu finansijskih podataka za 2022. bilo na 42. mestu top-liste 100 najboljih velikih kompanija u Srbiji po visini poslovnih prihoda. E, ta kompanija u stranom vlasništvu prošle godine iskazala je neto dobit od samo 0,7 miliona evra, ili tek osminu profita Novi Pazar puta, iako je Gorenje imalo skoro sedam puta veće poslovne prihode (38,8 prema 5,6 milijardi dinara) i zapošljavalo pet puta više radnika (1.825 prema 368).
I firmu u stečaju preko noći pretvorili u mašinu za pravljenje para
Vreme, a i državni poslovi, izgleda sve više rade i za Betonjerku iz Aleksinca, najmlađeg člana poslovne imperije, sagrađene oko Inkopa. I ona je novim gazdama za relativno kratko vreme, od 2020. naovamo, osigurala više od dva miliona evra profita. Na prvi pogled to deluje kao sića u odnosu na desetine miliona evra dobiti Inkopa i Novi Pazar puta, ali ne sme se smetnuti s uma da je ta firma, pre nego što su je kupila trojica ortaka, godinama bila u stečaju i da od 2015. do pred kraj 2019. nije imala ni dinar prihoda.
A onda je preko noći živnula, čim je 25. septembra 2019. kupio Inkop. Naravno, novim gazdama firma je preneta bez starih dugova, zbog kojih niko drugi nije ni hteo da je kupi. I već do kraja te godine Betonjerka je ostvarila 11 miliona dinara prihoda i neto dobit od 4,8 miliona dinara. Njima je, dakle, pošlo za rukom ono što retko uspevaju čak i najuspešniji biznismeni sveta, da na svakih 100 evra prihoda njihove kompanije stvaraju 43,6 evra neto dobiti. Mada je i neto dobit od 26,3 evra na svakih 100 evra prihoda Betonjerke u 2023. za respekt.
Sa istim odnosom neto dobiti i poslovnih prihoda prošle godine bi, na primer, profit Srbijagasa bio 45,8 umesto 12 milijardi dinara, NIS-a 103 umesto 42 milijarde dinara, dok bi Elektrodistribucija Srbije umesto gubitka nešto većeg od milijardu, godinu završila u plusu od oko 30 milijardi dinara.
Očito je, međutim, da ne može baš svako, poput Veselinovića i Radoičića, čak i od gubitaša da napravi fabriku za pravljenje para. Istine radi, njihov poslovni uspon poklopio se sa političkim usponom SNS-a, a eksplodirao je nakon fiskalne konsolidacije, kada je država odrešila kesu i počela nemilice da ulaže u infrastrukturne projekte. Konkretno, 2016. i 2017. zajedno kapitalni rashodi budžeta Srbije bili su nešto manji od milijardu evra, a u poslednje dve godine povećani su na više od 6,6 milijardi evra.
Deo tog javnog novca završio je i na privatnim računima Radoičića i braće Veselinović, jer su njihove kompanije angažovane na mnogim državnim projektima. Njihov vrtoglavi uspon u svetu legalnog biznisa počeo je pre pet i po godina, u jesen 2018, kada su i zvanično preuzeli Inkop. Do tada se kao formalna vlasnica firme u APR-u vodila Dušica Maksimović, sestra braće Veselinović.
Posao od države dobijali i kad su joj dugovali milione evra za neplaćene poreze
Nekako baš od tada, kada je Žarku prebacila 20, a Zvonku Veselinoviću i Radoičiću po 40 odsto Inkopa, posao je procvetao. Konkretno, neto dobit Inkopa je 2017. bila oko četvrt, a 2018. oko pola miliona evra. Već u prvoj godini, 2019, nove gazde su profit Inkopa povećale 30 puta, na nepunih 15 miliona evra. Nakon kratkog zatišja u godini pandemije, kada im je dobit pala na 9,2 miliona, već u 2021. profit je skočio na 15,2 miliona, a dve poslednje godine je veći od 17 miliona evra. I sve to postigli su sa samo 137 zaposlenih, koliko ih je u proseku radilo u Inkopu prošle godine. Legalno, ova trojica ortaka na platnom spisku imaju 612 ljudi, jer firma Novi Pazar put ima 368 zaposlenih, Betonjerka Aleksinac 63, a još 44 radi u firmi Doli Bel, u čijem sastavu posluje i istoimeni restoran i hotel Grej na Kopaoniku.
Do pre godinu dana, preko Inkopa, bili su i suvlasnici Granit peščara iz Ljiga, čiji su računi, prema podacima NBS, bili blokirani čak 1.694 dana, od 10. maja 2019. do 29. decembra 2023. Bila je to i jedna od retkih firmi koja im nije pravila profit, već gubitke. Zato su je se, verovatno, i rešili, pa su četvrtinu svojih akcija prodali starom poznaniku i poslovnom partneru, vlasniku lazarevačke firme Nukleus, Vladimiru Jevtiću, koji je do tada akcionarsko društvo Granit peščar, čijim se akcijama sporadično trgovalo na Beogradskoj berzi, posle prinudnog otkupa, pretvorio u društvo sa ograničenom odgovornošću.
Inkop i Nukleus su, inače, često radili zajedno na velikim infrastrukturnim projektima koje je finansirala država, bilo iz budžeta, bilo stranim kreditima. Te dve firme angažovane su kao podizvođači kineske kompanije Šandong za brzu saobraćajnicu od Požarevca do Golupca, čija je gradnja, bar je tako javno saopšteno, trebalo da košta 337 miliona evra i da bude završena do kraja ove godine. Svojevrsni kuriozitet je da im je taj posao dodeljen, uz saglasnost Ministarstva građevinarstva, neposredno nakon što su Zvonko Veselinović i Radoičić dospeli na crnu listu SAD.
Sećaš li se Doli Bel
A kakav su tretman njihove firme imale u krugovima vlasti svedoči i otkriće novinara KRIK-a, koji su utvrdili da su se svojevremeno za popločavanje ulica u Beogradu koristili upravo ivičnjaci, kocke i ploče koje je proizvodio Granit peščar. Možda to i ne bi bilo toliko čudno da ta firma u to vreme nije državi, prema podacima Poreske uprave, za poreze dugovala oko 3,2 miliona evra i po visini duga bila na 11. mestu crne liste najvećih poreskih dužnika među aktivnim preduzećima.
Nakon što su se ratosiljali Granit peščara, od svih ćerki-firmi Inkopa Veselinovićima i Radoičiću profit zasad ne pravi samo Doli Bel. No, gubitak tog preduzeća, osnovanog 2015, zanemarljiv je u odnosu na profite Inkopa, Novi Pazar puta i Betonjerke. U poslednjih pet godina Doli Bel je iskazao ukupne gubitke od 2,7 miliona evra, s tim što je rekordni minus od milion i po evra ostvaren prošle godine.
Jači od Delte Miroslava Miškovića
Poslovna zajednica sa velikim nestrpljenjem očekuje konsolidovani finansijski izveštaj Inkopa za prošlu godinu. Tim pre što su mnogi bili prilično iznenađeni kada su objavljeni konsolidovani izveštaji za 2022, koji su pokazali da je tu godinu Delta holding Miroslava Miškovića, u čijem sastavu posluju 64 različite kompanije, sa 3.805 zaposlenih, završio sa poslovnim prihodom od 95,2 milijarde dinara i neto profitom od 2,55 milijarde dinara, dok je istovremeno matična firma braće Veselinović i Radoičića, sa 646 zaposlenih imala 10,67 milijardi dinara prihoda, ali i neto dobit od čak 2,67 milijarde dinara. I sa devet puta manjim prihodima Inkop je, dakle, imao za milion evra veću neto dobit od Delta holdinga.
Iako ni do sada vlast očito ništa nije sprečavalo da unosne poslove poverava firmama ljudi sa crne liste SAD, može se očekivati da će za Inkop i Novi Pazar put posla biti i u narednom periodu, bar dok je na vlasti SNS. Pogotovo što je u međuvremenu Radoičić formalno preneo vlasništvo u Inkopu na braću Veselinović, pa će biti pravo čudo ako njihov Novi Pazar put ne bude podizvođač za gradnju auto-puta od Požege do granice sa Crnom Gorom, kao što je i Inkop bio angažovan na gradnji Koridora 11, brze saobraćajnice Iverak – Lajkovac, 24 kilometra duge deonice auto-puta od Ljiga do Lajkovca…
Političke i druge veze
Malo ko sumnja u to da su vrtoglavom poslovnom uspehu ortaka sa severa Kosova doprinele i političke veze, o kojima više od selfija Zvonka Veselinovića sa rođenim bratom predsednika Srbije Andrejom Vučićem govori otkriće medija da je upravo aktuelni zakonski zastupnik Inkopa, Milan Miletić iz Ćuprije, pre 12 godina, pod rednim brojem 2.283, bio na spisku donatora SNS-a za izbore, posle kojih su naprednjaci i došli na vlast.
Već u martu sledeće godine dotadašnja vlasnica Inkopa iz Lazarevca besplatno je firmu ustupila sestri Zvonka Veselinovića, koja Miletića imenuje za direktora, a sedište firme seli u Ćupriju. Odatle su, asfaltirajući puteve širom Srbije, firme braće Veselinović i Radoičića zakoračile u svet legalnog biznisa i brzo utabale put do astronomskih zarada, kojima se malo ko u regionu može pohvaliti. Ali, za razliku od predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji se hvali da će u njegovo vreme biti izgrađeno više auto-puteva nego u vreme bivše vlasti i Josipa Broza Tita zajedno, vlasnici Inkopa mudro ćute, iako oni realno imaju mnogo više razloga da se hvale, jer zbog gradnje tih puteva i njihov profit raste kao kvasac, sa svakim novim kilometrom.
Ostaje samo pitanje da li će silaskom sa vlasti SNS-a i njihov biznis krenuti nizbrdo i da li će se još jednom kao istinita pokazati tvrdnja biznismena Zorana Drakulića, predsednika Srpskog poslovnog kluba Privrednik, da „svaka vlast u Srbiji rađa svoje tajkune“. Tim pre što Radoičić i Veselinovići nisu prvi koji su pare napravili asfaltiranjem Srbije. Pre njih istim poslom bavio se i Ljubiša Buha Čume, jedan od najkontroverznijih likova srpske tranzicije u prvoj deceniji 21. veka i bivši vođa jedne od najopasnijih kriminalnih bandi u Srbiji. Zato će tek posle promene vlasti moći da se zaključi da li je za neverovatne uspehe njihove poslovne imperije bio zaslužan samo dvojac Radoičić-Veselinović ili je, pak, njihov čamac do cilja prvi stizao samo zahvaljujući dobrom „kormilaru“.
