Tokom prošlogodišnje posete francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu, njegov srpski kolega Aleksandar Vučić obelodanio je da Srbija nabavlja 12 novih borbenih aviona rafala za 2,7 milijardi evra, čime će postati i prva evropska država van NATO saveza i deveta u svetu koja će imati te moćne letelice.
I dok ćemo na rafale, ipak, čekati i to najmanje još tri godine, a iz državne kase su već isplaćene prve dve rate od po 49 milijardi dinara ili oko 417 miliona evra, prva u oktobru prošle i druga u aprilu ove godine, u Beograd je pre mesec dana sleteo novi avion Vlade Srbije, falkon 6X. Njega je već isprobao predsednik Vučić. U javnosti se spekulisalo da je građane koštao 53 miliona evra, a Radar saznaje da je iz budžeta u aprilu za njegovu nabavku isplaćeno 49 milijardi dinara ili oko 42 miliona evra.
Ispostaviće se da su najmanje plaćene tri Erbasove putničke letelice koje je tokom 2024. kupila Er Srbija. Iako je baš prošle godine formalno „potukla“ sopstvene rekorde u visini prihoda i profita, nacionalna avio-kompanija nabavila je polovne avione na kredit i platila ih 36 miliona američkih dolara.
Hvale se profitom, a istovremeno se zadužuju i povećavaju ukupne obaveze
Za ministra finansija Sinišu Malog prošla 2024. bila je rekordna godina. On se već u januaru pohvalio da su avioni Er Srbije prevezli oko 4,4 miliona putnika, više nego ikad pre, i realizovali više od 47.000 letova, ali i da je profit bio veći od 50 miliona evra, što je, kako je istakao, i najbolji finansijski rezultat nacionalne avio-kompanije u njenoj istoriji. Mali je tada otkrio i da je njena flota pojačana sa „tri nova aviona“.
Tri polovna Erbasova aviona Er Srbiju koštaće mnogo manje od falkona, nabavljenog za potrebe Vlade i predsednika, a samo prve dve rate za 12 vojnih rafala srpski budžet su već olakšale za skoro 840 miliona, s tim što je njihova ukupna cena 2,7 milijarde evra
I na papiru sve tako i piše i izgleda. Skoro sve. Tokom prošle 2024. godine, prema zvaničnoj dokumentaciji, Er Srbija je zaista kupila tri Erbasova putnička aviona. Kako piše u napomenama uz finansijski izveštaj, prošle godine zabeleženo je „povećanje na putničkim avionima“ u iznosu od 4,4 milijarde dinara ili oko 37,7 miliona evra, a to se najvećim delom odnosi upravo na kupovinu pomenutih aviona.
No, dok je ministar Mali tvrdio da su u pitanju nove letelice, u zvaničnim dokumentima piše da je reč o „restruktuiranju dugoročnog zakupa“ za tri aviona i to tako što su isti kupljeni na kredit. Za tu namenu kompanija je od Erste grupe iz Beča pozajmila 36 miliona dolara, a sva tri aviona koja su sada u vlasništvu srpske avio-kompanije nalaze se pod zalogom.
U oktobru prošle godine, Siniša Mali je, ipak, na Aerodromu „Nikola Tesla“ predstavio avion koji nosi boje i oznake specijalizovane izložbe Ekspo 2027. On je tada rekao da je reč o letelici koja će se koristiti za letove do Kine i na Zapad i istakao da će do kraja 2024. Er Srbija imati ukupno četiri nova aviona, što se, bar prema podacima iz zvaničnih dokumenata objavljenih na sajtu Agencije za privredne registre, nije desilo.
„Ovaj avion će nositi poruku – dođite u Beograd, dođite da budemo svi zajedno u centru sveta. To je novi, širokotrupni avion A330, koji ima 262 sedišta i koji će nam koristiti za letove do Njujorka, Čikaga, ali i do Tidžuana i Guangdžoua u Kini“, istakao je Mali na predstavljanju „novog“ Erbasovog aviona.
Osim kupovine tri letelice, Er Srbija je povećala i broj aviona koji su pod zakupom. Tako je ugovoreno iznajmljivanje jednog Erbasovog aviona, tri ATR-a, jednog Embraer aviona, a produžen je i zakup još dve, takođe Erbasove letelice. I sve to će nacionalnu avio-kompaniju koštati još oko 5,4 milijarde dinara ili oko 46,2 miliona evra.
U zvaničnim dokumentima piše da su ukupni troškovi zakupa aviona tokom prošle godine iznosili 8,3 milijarde dinara ili oko 71,4 miliona evra, a prema pisanju medija tokom 2024. Er Srbija je raspolagala sa ukupno 25 zakupljenih letelica.
71,4 miliona evra
ili 8,3 milijarde dinara bili su ukupni troškovi zakupa prošle godine, u kojoj je Er Srbija koristila 25 zakupljenih aviona
Kada je reč o floti Er Srbije, to je zapravo i prvi zvanični presek stanja nakon što je iz vlasništva te avio-kompanije izašao Etihad ervejs i država Srbija postala njen jedini, stopostotni vlasnik. Novi finansijski izveštaji pokazuju da je, bar na prvi pogled, Er Srbija posle „razvoda“ sa tom arapskom kompanijom sasvim solidno stala na noge, iako je situacija ponovo daleko od savršene.
Srpska avio-kompanija 2024. godinu završila je sa ukupnim prihodom od 701,2 miliona evra, što je za 12 odsto više nego godinu dana ranije. S druge strane, neto dobit jeste bila za dva odsto veća nego 2023. i iznosila je 41,4 miliona evra, ali nije bila veća od 50 miliona evra, kako je rekao Siniša Mali. A da nije sve kako na prvi pogled izgleda, pokazuje i to što su ponovo povećane ukupne obaveze kompanije, pa su na kraju prošle godine narasle na 185,8 miliona evra.I iz godine u godinu su sve veće, jer su 2021. bile 108 miliona, a 2023. oko 146 miliona evra.
A od države – subvencije od 225 miliona evra
Uz sve to nije poznato da li je Er Srbija i ovakav rezultat ostvarila samostalno ili je dobijala bar indirektnu pomoć iz državnog budžeta. Podataka o tome nema u finansijskom izveštaju za prošlu godinu. Do 2020, u svakom bilansu uspeha postojala je posebna stavka „prihodi od premija, subvencija, dotacija i donacija“ i po tom osnovu država je Er Srbiji u prvih šest godina, od početka 2014. do kraja 2019. uplatila više od 225 miliona evra.
Srpska avio-kompanija je prošlu godinu završila sa ukupnim prihodom od 701 milion evra i neto profitom od 41,4 miliona, ali su istovremeno i ukupne obaveze povećane na 185,8 miliona, a samo pre četiri godine bile su 108 miliona
Kako je Radar ranije pisao, sedam od 10 godina poslovanja i to u strateškom partnerstvu sa Etihadom, Er Srbija je praktično završavala u minusu. Međutim, zvanično je, kao i većina drugih avio-kompanija, zbog letova zabranjenih u vreme pandemije, neto gubitak iskazala samo 2020. i 2021, i to u iznosu od 77,7 i 16,6 miliona evra. Poenta je, međutim, u tome da su sve do 2020. subvencije, dotacije i donacije države bile veće od iskazane neto dobiti Er Srbije.
Na to je svojevremeno ukazao i bivši predsednik Fiskalnog saveta, akademik Pavle Petrović. On je izračunao da bi, bez državnih dotacija za otplatu starog duga Jat ervejza, Er Srbija od 2015. do 2019, svake godine umesto iskazanog dobitka imala u proseku gubitak veći od 20 miliona evra.
I računica Radara pokazala je da bi bez izdašne pomoći države, Er Srbija od osnivanja do kraja 2023. napravila minus od oko 210 miliona evra. Tako bi, da nije novca od države, 2014. umesto neto dobiti od 3,5 miliona imala gubitak od 69,7 miliona evra, 2015. bi se plus od 4,1 milion pretvorio u minus od 45,4 miliona evra, a naredne tri godine redom bi minus bio 38,3 miliona, 4,3 miliona i 9,7 miliona. Konačno, bez infuzije iz budžeta, ta kompanija bi 2019. umesto profita od 10,2 miliona iskazala gubitak od 10,7 miliona evra.
Skupi brak i sva poravnanja sa Etihadom
Ministarstvo finansija i Vlada Srbije, u skladu sa već poznatom praksom, građane koji su sada jedini vlasnici nacionalne avio-kompanije do danas nisu zvanično obavestili koliko je država platila Etihadu za preuzimanje udela te kompanije od 16,4 odsto. Izveštaj Državne revizorske institucije je, međutim, otkrio da je državu izlazak arapske kompanije iz vlasničke strukture nacionalnog avio-prevoznika koštao nešto više od dve milijarde dinara ili 17,4 miliona evra.
„Isplata sredstava u iznosu od 2.038.956.000 dinara je izvršena na račun Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o prenosu akcija Er Srbije i Zaključka Vlade kojim je Vlada dala saglasnost za kupovinu 3.354.050 običnih akcija Er Srbije a. d“, konstatovala je Državna revizorska institucija kontrolišući završne račune Ministarstva finansija za 2023.
U napomenama uz finansijski izveštaj za 2024. piše i da je na osnovu poravnanja sa Etihadom, koje je realizovano u oktobru 2023, Er Srbija smanjila obaveze za 575,4 miliona dinara ili oko 4,9 miliona evra i prestala da uračunava troškove za vraćanje aviona u prvobitno stanje u iznosu od 3,7 milijardi dinara ili oko 32 miliona evra. Navodi se i da su identifikovani ostali rashodi u iznosu od oko 586 miliona dinara ili oko pet miliona evra, koji se odnose na potencijalne obaveze prema Etihadu. Šta konkretno sve ovo znači, nije precizirano.
Po nekim nezvaničnim procenama, država je od decembra 2020. do novembra 2023. svoj udeo u Er Srbiji povećala sa 51 na 100 odsto i za to platila skoro 150 miliona evra. Prvih 100 miliona evra država je u zajedničku kompaniju sa Etihadom uložila u vreme pandemije, krajem 2020, kroz dokapitalizaciju, u kojoj manjinski partner iz UAE nije želeo da učestvuje, a zauzvrat je udeo Srbije povećan sa 51 na 81,97 odsto.
150 miliona evra
država je platila Etihadu da bi udeo u Er Srbiji sa 59 povećala na 100 odsto, kao i pre partnerstva sa firmom iz UAE
U odluci, koju je potpisao tadašnji direktor Er Srbije Dankan Nejsmit, pisalo je da će se tom dokapitalizacijom kapital kompanije povećati na 158,2 miliona evra, što znači da je pre toga bio samo 58,2 miliona evra. Lako je, dakle, izračunati da je tih dodatnih 31 odsto udela u Er Srbiji državu koštalo 100 miliona evra. Drugom dokapitalizacijom, u septembru 2022, država je svoj udeo povećala na 83,53 odsto i za to platila 15,5 miliona evra.
Konačno, sredinom novembra 2023. država je ponovo postala jedini vlasnik nacionalne avio-kompanije, kao što je to bila i 2013, pre nego što je sklopljeno strateško partnerstvo sa Etihadom, kojem je preostalih 16,4 odsto platila 17,4 miliona evra. Tako je arapski udeo od 49 odsto država, bar prema javno dostupnim podacima, ukupno platila 132,2 miliona evra, što bi bilo sasvim u redu da ta kompanija sada vredi duplo više ili oko 265 miliona evra.
Za zakup aviona od Etihada 1,3 miliona evra mesečno
Jasno je da je Etihad od partnerstva sa državom Srbijom konstantno izvlačio korist. I ne samo što su iz budžeta sipane desetine miliona evra u vidu donacija i subvencija u zajedničku avio-kompaniju, nego je arapski partner 49 odsto udela u njoj stekao samo na osnovu kredita koji je odobrio Er Srbiji. Krajnje pojednostavljeno, kao jedan od suvlasnika Etihad je sam sebi odobrio pozajmicu, a zauzvrat je na poklon dobio skoro polovinu udela u zajedničkoj kompaniji.
Kako se Etihad odnosio prema zajedničkoj kompaniji, a država to tolerisala, pokazuje i to što joj je po paprenoj ceni iznajmljivao avione. Jedan avion sa posadom plaćan je čak 1,3 miliona evra mesečno, svojevremeno je objavio Insajder. Etihad je insistirao da se po svaku cenu uzmu Erbasove letelice, iako pre toga bivši Jat ervejz nije imao čak ni pilote koji su bili obučeni i spremni da upravljaju tim tipom aviona.
Zbog toga je i sklopljen ugovor o iznajmljivanju aviona sa posadom, što je po pravilu višestruko skuplje od dugoročnog iznajmljivanja aviona bez posade. Koliko je to bilo štetno po zajedničku kompaniju pokazuje i to što je Etihad iznajmio avion Er Srbiji po fiksnoj ceni od 3.137 dolara po satu letenja, pri čemu je ugovoreno da se za avion plati 415 sati letenja svakog meseca, bez obzira na to da li on leti manje ili ne. I tako se došlo do cifre od 1,3 miliona evra mesečno.
I ovo malo koga može da iznenadi u Srbiji, jer se od dolaska SNS-a na vlast država izdašno postavlja prema stranim partnerima. I nije u pitanju samo ugovor sa Etihadom. Tako je jednoj kompaniji prodala zemljište po ceni od 4.700 evra po hektaru, a kasnije je to isto zemljište od nje otkupljivala za pola miliona evra. Beogradu na vodi poklonila je više od 300 hektara najatraktivnijih parcela u glavnom gradu, a potom je obećala zetu Donalda Trampa kompleks Generalštaba i to u vidu „besplatnog zakupa“.
Vučić je zvaničnicima Katara predložio da Katar ervejz razmotri mogućnost da postane novi strateški partner Er Srbije. Odgovora još nema, a većina se nada da ga neće ni biti. Jer, ko zna šta bi bio spreman da im ponudi zauzvrat. I koliko bi to koštalo poreske obveznike
Predsednik Aleksandar Vučić pre dve godine, u martu 2023, prilikom zvanične posete Dohi, prvog čoveka Katara zamolio je da razgovara sa menadžmentom Katar ervejza i da javi da li postoji interes da ta kompanija postane novi strateški partner Er Srbije. Odgovor još nismo čuli, a većina se nada da ga neće ni biti. Jer, ko zna šta bi bio spreman da im ponudi zauzvrat. I koliko bi to koštalo poreske obveznike.
