Jezik nema kosti ali zna da kosti lomi.Kod postenog coveka,svaka njegova rec(pa i ishitrena)se vraca nazad u usta(kao bumerang)i ide u stomak.Ponekad stigne i do srca.Kod oholih brbljivaca ta rec se ne vraca u usta jer nema kad niti prostora.Iz tih usta izlecu neprekidne salve mrznje.Mrznja i psovke ih cine jos besnijima.Povecava njihovu(laznu)moc i sujetu.Oni ne mogu stati,mora im neko bukvalno zacepiti usta.Samo to.
За неке људе никад не би претпоставио какви су, док их нисам чуо , (против своје воље), шта све причају телефоном поред мене у пуном аутобусу, а најгоре је што се због гужве нисам могао удаљити од њих да их не слушам.
Mogli ste naći nekog stvarnog ilustratora, a ne AI softver.
Jezik nema kosti ali zna da kosti lomi.Kod postenog coveka,svaka njegova rec(pa i ishitrena)se vraca nazad u usta(kao bumerang)i ide u stomak.Ponekad stigne i do srca.Kod oholih brbljivaca ta rec se ne vraca u usta jer nema kad niti prostora.Iz tih usta izlecu neprekidne salve mrznje.Mrznja i psovke ih cine jos besnijima.Povecava njihovu(laznu)moc i sujetu.Oni ne mogu stati,mora im neko bukvalno zacepiti usta.Samo to.
Tekst o etici cutanja, a autor se raspricao nasiroko.
Pa koliko sam razumeo autor se nije ni jednim slovom oglasio, a jos manje raspricao …
Da se raspisao … to jeste.
Toliko o vaznosti reci.
За неке људе никад не би претпоставио какви су, док их нисам чуо , (против своје воље), шта све причају телефоном поред мене у пуном аутобусу, а најгоре је што се због гужве нисам могао удаљити од њих да их не слушам.
Dubokomisaono,apsolutno se slazem.
Odlican tekst.