ENP je praktično mrtav, zgrada zjapi prazna, ljudi su napustili firmu, a predmet jagme je vlasništvo ENP nad zemljištem, nekretninama i ostalim prodaje vrednim nasleđem. Iza kulisa je izgleda dogovor da se novac dobije od prodaje kvadrata u Bloku 26 čija je komplet vrednost 320 miliona evra i tu je začkoljica koja se otkupom deonica briše i zarada je ogromna, stoga je nekome u interesu da na grbači ENP doije deo novca jer „ne čini ništa“, a onda na red dolazi i sama zgrada ENP tj. zemlja ispod za gradnju novih objekata i veliki novac koji ce neko dobiti na ruke jer nije ništa činio, a morao je. Još se malo Hidro sektor koprca i on ce da ode. Ostale divizije odavno su pod vodom. Bivši ENP inž..
Ljudi iz vrha, koji su došli u situaciju da odlučuju, od privatnih firmi kojima na očigled javnosti pomažu u dobijanju poslova, očekuju i vrlo verovatno dobijaju apanažu, iz državne firme toga nema , zato ih ne intresuje dali ta firma pada sve niže, i ne daje profit u državnu kasu. Šta bi drugo bio razlog? Neka dokažu narodu da ovo nije istina!
Setimo se poslovne zgrade , tada je to bio “ svemirski brod “
I šta se dešava ?
Suviše su bili “ svoji “, samostalni , (setimo se “ Genexa “ ), znali su i umeli
Naravno , takvi nisu odgovarali i uklapali se u seme preuzimanja , dilovanja , “ ugradnje “, upravljanja
Pristupilo se planu B , kada neće da saradjuju , devalviraćemo ih, umanjiti , urusiti vrednost
Većinski paket kupuje firma koja bi , u najboljem slučaju , mogla da bude podizvodjac Energoprojektu i to samo na odredjenim radovima
Kupovina je organizovana , dogovorena , planska
No , to je prva faza , ide se na dalje urusavanje , cifre u tekstu su jasne i tacne , takve jedino i mogu biti cifre
Robna kuca u poslovnoj zgradi , tuga
Zašto ?
Država ( čitaj vlast ), ima druge firme i dilove , jak Energoprojekt bi bio konkurencija , bolje rečeno favorit , a tu su i mali akcionari , sto da im delimo lovu kada možemo sve sami da uzmemo
Kada je procenjeno ( ne zavaravajmo se korektnošću prema malim akcionarima ) da je došlo vreme da se preuzme ceo Energoprojekt , pristupa se realizaciji
Država je izgubila ogroman novac na papiru , privremeno
Tu je EXPO , Beograd na vodi , a bogme ( možda ) i Jadar
I gle čuda , ( očekujem ) Energoprojekt posle prodaje akcija jednom vlasniku će “ oživeti”
Nije bitan formalni državni gubitak
Mi smo vlast , tal je tal , a država država , u nju ćemo se zaklinjati , ali od zakletve se ne živi , naći ćemo se finansijski
Nije kriv Bojović za propadanje Energoprojekta. Mnogo je takvih kao on koji bi da prisvoje tuđe vlasništvo. Država i sam vrh državne vlasti je dozvolo da jedan čovek postane većinski vlasnik najveće građevinske kompanije u zemlji, a znali su da je isti već obezvredio jedno preduzeće. Neka sada država analizira koji je promet sadašnjeg i nekadašnjeg Energoprojekta, koliko poreza plaća sada a koliko ranije Energoprojekt. Sramno je da su trenutno najveće građevinske kompanije u zemlji sve redom tajkunske. Poslovi im se nameštaju preko državnih službenika, a iste kontroliše SNS. Možda je to bio glavni razlog da vlast upropasti Energoprojekt prodajom dela akcija koje je posedovalo osiguravajuće društvo Kopaonik. Tako je državnih 33% akcija obezvređeno i palo na 30% vrednosti! Sada država najveće poslove daje stranim kompanijama preko kredita gde su podizvođači tajkunske firme ili direktno daje poslove tajkunima. Nadam se da će zbog tih radnji deo državnog vrha jednog skorog dana završiti u zatvoru i da će im biti oduzeta imovina stečena na nečasan način.
Pa Bojovic je samo maneken SNSa u cijem je on vlasnistvu.
Ako se zakopa verovatno bi se u proslosti nasao neki predmet koji stoji u fioci MUPa i ceka da on zavrsi sve dogovorene poslove.
Ja sam srecom prodao davno pre njega sve oceve akcije uz njegovu saglasnost i kupio nekretninu tako da sam se delimicno postedeo nerviranja zbog toga sto neko unistava ono sto je moj otac sa kolegama stvarao a ipak uvek mi je jasno da me je taj hleb othranio pa mi yao da citam kako je Pera komerc otkupio Dojce banku.
Energoprojekt je sistematski uništavan od novog vlasnika lošom akvizicijom, nedostatkom strategije, postavljanjem nesposobnih rođaka i njihovih kumova na ključne pozicije, zanemarivanjem kadrova i sredstva, prodajom osnovnih sredstava, angažovanjem podizvođača nesposobnih da obave posao, neplaćanjem zaposlenih i izvlačenjem novca preko srodnih firmi. Za sve to vreme država ćuti i dopušta da poslednji gigant nestane. Ne da je samo sramota već je i niz krivičnih dela za koja će mnogi odgovarati. Bijiviću želim da mu svi potomci prođu kao radnici Energoprojekta od kada je u njegovom vlasništvu i da osete punu nebrigu i nepoštovanje
Pravo pitanje za Bojovića i državu je koliko su se utalili oko prodaje stanova na lokaciji bloka 26?
Dalje,kako to da Bojović i konkurentska firma kao većinski vlasnik pokojnog Energoprojekta nisu za 7 godina obezbedili nijedan projekat u državi i inostranstvu (od čega se inače živi) i koliko je sam Bojović stopirao učešća na tenderima na kojima je EP bio u povoljnom položaju?
Odgovori na ta pitanja daju pravu sliku ovoga kako je uništena kompanija u saradnji sa drzavom.
Ista taktika je primenjena i na uništavanje AD Napred.
Njih i njihove poltrone ne zanima prosperitet domaćih preduzeća već isključivo lični interes kao u njihovih savetodavaca što domaćih što inostranih.
Bojović je u Energoprojektu zaposlio osobu koja je bila direktor Agencije za privatizaciju i koja u svom CV ima već stotine ugašenih domaćih firmi a koliko uništenih života..pitaj Boga.
ENP je bio firmetina svetskog renomea . Ljudi su bili največa vrednost kompanije . Ja sam jedan od onih koji je proveo 40 god. Pored osnovne delatnosti Građevine bile su zastupljene i ostale struke i to na vrhunskom nivou. Jednom rečju sa takvim kadrom ENP je mogao da vodi u celu zemlju , mislim na staru Jugoslaviju. u kratko bio je institucija za sve.
ENP je bio firmetina svetskog renomea . Ljudi su bili največa vrednost kompanije . Ja sam jedan od onih koji je proveo 40 god. Pored osnovne delatnosti Građevine bile su zastupljene i ostale struke i to na vrhunskom nivou. Jednom rečju sa takvim kadrom ENP je mogao da vodi u celu zemlju , mislim na staru Jugoslaviju. u kratko bio je institucija za sve.
Kako je propao EnergoBroker? Mislim da jaka firma poput Energoprojekt Holding treba da ima svoju brokersku kucu da bi na Beogradskoj berzi odrzala svoj nivo – Energoprojekt Holding se nalazio u Prime Listingu Beogradske berze, kada nemas svog sopstvenog brokera – EnergoBroker samo je bilo pitanje dana kada ce se Energoprojekt Holding downgrade-ovati (odlukom Skupstine akcionara) na Open Market listing. Ovu promenu na Beogradskoj berzi bi trebalo posebno istraziti – 2007. smo imali Prime Listing i Standard Listing, a danas Prime Listing i Open Market listing kud se izgubio Standard Listing. Za ilustraciju uporediti Prime Listing iz 2007. i danas. Takodje pogledati Standard Listing iz 2007.
Ubistvom Jugoslavije, koja je svojim ugledom i vezama donosila velike poslove iz sveta, umrli su i svi privredni giganti, svetskog renomea. Novoj državi nisu bili potrebni ni u zemlji, a kamoli inostranstvu. Namnožili su se “sitni glodari“, kojima su dovoljni i otpaci sa trpeze stranih predatora. Bivši podizvodjač Energoprojekta danas je njegov vlasnik, a svi zajedno smo danas “radna snaga“, koja se dopunjava sve većim uvozom.
Tužan kraj za gigsnta bivše zemlje. Kad se setim samo kako je država i ekipa direktora iz EPH reagovala kada je hteo kanadski Lavalin da kupi kompaniju. Očuvao bi sve resurse i napravio ozbiljnu evropsku komaniju. Ali gde su tu pojedinci, njihovi profiti i provizije… Više puta je ovde ponovljeno da državi odgovara slab EPH da ne bude konkurencija kumovskim kompanijama juče osnovanim. Po istoj logici su i omogućili samo Bojoviću da je preuzme, a ne možda nekom drugom. Svi znamo koliko samo EPH nekretnine i zemljište vredi… Dobrodošli u Srbiju.
Ja se sa Energoprojektom vučem po sudovima oko isplate štete. Sve papire priložila a oni samo odugovlače. Čekaju da umrem ili da zastari predmet. Naravno da je moć u njihovim rukama, samo toliko o njihovoj uspešnost i poslovanju. Ali ne odustajem
Srbija je postala plen organizovanih grupa kriminalaca koji državni budžet sistematski potkradaju kroz nabavke i gradnju nebuloznih po ceni projekata. Javna preduzeća su im samo plen i suštinski njima upravljaju pojedinci vladajuće stranke, a preduzeća kao što je bio Energoprojekt su nepoželjne konkurencija i opasan skup intelektualaca za njih. Tako profitiraju razni Bojovići, Vučići, Drčelići, Veslinovići, Radojičići, vlasnici Milenijuma i njima slični. Svi oni glume velike patriote i privrednike, a u suštini su samo loši ljudi.
Država se ne pravi mrtva, ona je zaista mrtva! Ubijaju je odavno, a dotukao ju je Aleksandar Vučić svojom samovoljom i svojom narcisoidnošću. Da imamo državu ne bi bilo bitno ko je predsednik i ne bi se skoro svaki dan predsednik obraćao javnosti po temama zamajavanja naroda i bacanja prašine u oči.
Pokoj duši Energoprojekta! Srbija kakvu su izgradili razni „demokratski“ režimi, kojima ništa od „dedovine“ nije sveto, nije ni zaslužila da ima Energoprojekt. Poslednja velika i međunarodno veoma priznata srpska inženjering firma, koja se samostalno izborila sa sankcijama, ratovima i raznim domaćim izdajnicima, nije uspela da se suprostavi kapitalu sankcijskog švercera iz Berane koji je za „šaku para“ kupio ćutanje države, pa će za nekoliko desetina (pokradenih) miliona steći vlasništvo na imovini vrednoj više od EUR 500 miliona. Energoprojekt će ostati u lepom sećanju mnogih, a kleptomane odgovorne za rasprodaju „porodičnog srebra“ neće stići zaslužena kazna koju bi odredio sud, ali će im suditi Bog i narod, kad-tad.
После дубоке анализе Доброслав каже:…“da je bio „zabrinut permanentnim padom cene akcija, zbog čega se konstantno urušava i vrednost tržišne kapitalizacije, kako sistema Energoprojekt holdinga, tako i cele grupe povezanih preduzeća, na nivou grupne konsolidacije“. Пад цена акција је последица, а не узрок, и очигледно је да Доброслав или има озбиљних проблема код узрочно-последичних анализа, или по ко зна који пут покушава нешто да подметне ? Узрок пада цена акција је потпуно одсуство активности, тј. пословна еутаназија гиганта, која треба да доведе до тога да га Доброслав откупи у целости у вредности „тепсије рибе“. Али, као и у свим претходним случајевима, како Доброслав увек истиче, он само слуша „шефа“. Е сад, треба питати „шефа“ како је то грађевински гигант, у време када се по речима тог истог „шефа“ у Србији никада није више градило, допао на овакве „гране“ ? Због изазовних, турбулентних и тешких времена, посебно у сектору грађевинарства, како каже Доброслав ?! Тешко. Јер ту је онда нешто велико у контрадикцији са изјавама „шефа“. А „шеф“ ко’ „шеф“ једном је на овакво интригантно питање у институцијама система изјавио да је био погрешно саветован ! Тако да, можда држава још увек и није умрла, а ка’ће, не знамо.
Energoprojekt je postao duh preduzeće, kao što je uostalom i Napred. U momentu kada je Bojović preuzimao Napred on je imao 1200 radnika, sad ih ima 80-tak u dve firme Napred-Nadzor i Napred-Razvoj. Kada je preuzimao Energoprojekt imao je oko 3000 radnika. Sada ih u poslovnoj zgradi ima oko 250. Useljena prodavnica nameštaja i teretana!!! Zavisna preduzća se gase jedno po jedno, postoje fiktivno na papiru sa par zaposlenih, pojedina u stečaju. Dobro se sećam prvog sastanka sa Bojovićem u kome je prezentacija njegovog „programa“ za firmu bila sažeta u jednoj rečenici citiram: “ Ja posao ne mogu da vam nađem, nalazićete ga sami!“ Sećam se kada smo ugovorili posao na TPS-u na materijalu je trebalo da se ostvari adekvatan profit ukoliko bi se materijal odmah nabavio. Odmah je postavio svoje finansijske direktore koji naravno pojma nisu imali o poslovanju građevinske kuće i u istom momentu stopirali sve nabavke. Materijal je nabavljan sa velikim zakašnjenjem i bukvalno u zadnjem momentu da se još ne doplaćuje iz kase EP za isti. Plate su počele da kasne prvo mesec, pa dva pa tri. Onda je osnovan EP Izgradnja bez osnivačkog kapitala u koje je terao sve zaposlene da pređu i jedino je tu ispšlaćivao redovno zarade dok su u drugim zavisnim preduzećima kasnile. Cilj Bojovića je da maksimalno smanji broj zaposlenih i po mogućnosti da im ne isplaćuje otpremnine što je u ogromnoj većini i uspeo. Svi smo se razbežali iz Energoprojekta, ostali su ljudi koji su pred penzijom ili koji jednostavno nisu imali gde da odu.
Dosta dugo sam bio upucen u problematiku Energoprojekta. Nije samo Bojovic odgovoran za njegovu propast. Problem je krenuo za vreme Dejana Kovacevica kada su otprilike smislili da im je izvodjenje radova smetnja a da samo prodaja pameti ce donositi cistu lovu. Tada je poceo dugacak period u kome u zemlji ENP nije kupio ni jedan buldozer, rovokopac a ni zaposljavao majstore iz zanatskih skola.
Ali bogatima nije trebala pamet tadasnjeg rukovodstva a siromasnima (citaj nesvrstanima) projekti i pamet nisu znacili nista bez izvodjenja radova. ENP je gradio u Beogradu samo 80tih i 90tih i ti projekti su prakticno sluzili za odmor inzenjerima i majstorima izmedju dva inostranstva.
ENP je praktično mrtav, zgrada zjapi prazna, ljudi su napustili firmu, a predmet jagme je vlasništvo ENP nad zemljištem, nekretninama i ostalim prodaje vrednim nasleđem. Iza kulisa je izgleda dogovor da se novac dobije od prodaje kvadrata u Bloku 26 čija je komplet vrednost 320 miliona evra i tu je začkoljica koja se otkupom deonica briše i zarada je ogromna, stoga je nekome u interesu da na grbači ENP doije deo novca jer „ne čini ništa“, a onda na red dolazi i sama zgrada ENP tj. zemlja ispod za gradnju novih objekata i veliki novac koji ce neko dobiti na ruke jer nije ništa činio, a morao je. Još se malo Hidro sektor koprca i on ce da ode. Ostale divizije odavno su pod vodom. Bivši ENP inž..
Симптоматично, као са зградом Генералштаба, у катастру за зграду Енергопројекта стоји забележба: културно добро !
Ljudi iz vrha, koji su došli u situaciju da odlučuju, od privatnih firmi kojima na očigled javnosti pomažu u dobijanju poslova, očekuju i vrlo verovatno dobijaju apanažu, iz državne firme toga nema , zato ih ne intresuje dali ta firma pada sve niže, i ne daje profit u državnu kasu. Šta bi drugo bio razlog? Neka dokažu narodu da ovo nije istina!
Imao sam privilegiju da radim u pravom Energoprojektu , a nakon toga da im budem poslovni partner
Energoprojekt je bio svetski gradjevinski gigant
Setimo se Afrike , Latinske Amerike , Bliskog istoka , Rusije , Azije …
Nije to bila samo gradjevinska firma
Kakva koncentracija umova , menadžment , internacionalna reputacija , organizovanost kao holding …
Energoprojekt je bio institucija
Setimo se poslovne zgrade , tada je to bio “ svemirski brod “
I šta se dešava ?
Suviše su bili “ svoji “, samostalni , (setimo se “ Genexa “ ), znali su i umeli
Naravno , takvi nisu odgovarali i uklapali se u seme preuzimanja , dilovanja , “ ugradnje “, upravljanja
Pristupilo se planu B , kada neće da saradjuju , devalviraćemo ih, umanjiti , urusiti vrednost
Većinski paket kupuje firma koja bi , u najboljem slučaju , mogla da bude podizvodjac Energoprojektu i to samo na odredjenim radovima
Kupovina je organizovana , dogovorena , planska
No , to je prva faza , ide se na dalje urusavanje , cifre u tekstu su jasne i tacne , takve jedino i mogu biti cifre
Robna kuca u poslovnoj zgradi , tuga
Zašto ?
Država ( čitaj vlast ), ima druge firme i dilove , jak Energoprojekt bi bio konkurencija , bolje rečeno favorit , a tu su i mali akcionari , sto da im delimo lovu kada možemo sve sami da uzmemo
Kada je procenjeno ( ne zavaravajmo se korektnošću prema malim akcionarima ) da je došlo vreme da se preuzme ceo Energoprojekt , pristupa se realizaciji
Država je izgubila ogroman novac na papiru , privremeno
Tu je EXPO , Beograd na vodi , a bogme ( možda ) i Jadar
I gle čuda , ( očekujem ) Energoprojekt posle prodaje akcija jednom vlasniku će “ oživeti”
Nije bitan formalni državni gubitak
Mi smo vlast , tal je tal , a država država , u nju ćemo se zaklinjati , ali od zakletve se ne živi , naći ćemo se finansijski
A narod , a mali akcionari ?
Nije kriv Bojović za propadanje Energoprojekta. Mnogo je takvih kao on koji bi da prisvoje tuđe vlasništvo. Država i sam vrh državne vlasti je dozvolo da jedan čovek postane većinski vlasnik najveće građevinske kompanije u zemlji, a znali su da je isti već obezvredio jedno preduzeće. Neka sada država analizira koji je promet sadašnjeg i nekadašnjeg Energoprojekta, koliko poreza plaća sada a koliko ranije Energoprojekt. Sramno je da su trenutno najveće građevinske kompanije u zemlji sve redom tajkunske. Poslovi im se nameštaju preko državnih službenika, a iste kontroliše SNS. Možda je to bio glavni razlog da vlast upropasti Energoprojekt prodajom dela akcija koje je posedovalo osiguravajuće društvo Kopaonik. Tako je državnih 33% akcija obezvređeno i palo na 30% vrednosti! Sada država najveće poslove daje stranim kompanijama preko kredita gde su podizvođači tajkunske firme ili direktno daje poslove tajkunima. Nadam se da će zbog tih radnji deo državnog vrha jednog skorog dana završiti u zatvoru i da će im biti oduzeta imovina stečena na nečasan način.
Pa Bojovic je samo maneken SNSa u cijem je on vlasnistvu.
Ako se zakopa verovatno bi se u proslosti nasao neki predmet koji stoji u fioci MUPa i ceka da on zavrsi sve dogovorene poslove.
Ja sam srecom prodao davno pre njega sve oceve akcije uz njegovu saglasnost i kupio nekretninu tako da sam se delimicno postedeo nerviranja zbog toga sto neko unistava ono sto je moj otac sa kolegama stvarao a ipak uvek mi je jasno da me je taj hleb othranio pa mi yao da citam kako je Pera komerc otkupio Dojce banku.
Energoprojekt je sistematski uništavan od novog vlasnika lošom akvizicijom, nedostatkom strategije, postavljanjem nesposobnih rođaka i njihovih kumova na ključne pozicije, zanemarivanjem kadrova i sredstva, prodajom osnovnih sredstava, angažovanjem podizvođača nesposobnih da obave posao, neplaćanjem zaposlenih i izvlačenjem novca preko srodnih firmi. Za sve to vreme država ćuti i dopušta da poslednji gigant nestane. Ne da je samo sramota već je i niz krivičnih dela za koja će mnogi odgovarati. Bijiviću želim da mu svi potomci prođu kao radnici Energoprojekta od kada je u njegovom vlasništvu i da osete punu nebrigu i nepoštovanje
Pravo pitanje za Bojovića i državu je koliko su se utalili oko prodaje stanova na lokaciji bloka 26?
Dalje,kako to da Bojović i konkurentska firma kao većinski vlasnik pokojnog Energoprojekta nisu za 7 godina obezbedili nijedan projekat u državi i inostranstvu (od čega se inače živi) i koliko je sam Bojović stopirao učešća na tenderima na kojima je EP bio u povoljnom položaju?
Odgovori na ta pitanja daju pravu sliku ovoga kako je uništena kompanija u saradnji sa drzavom.
Ista taktika je primenjena i na uništavanje AD Napred.
Njih i njihove poltrone ne zanima prosperitet domaćih preduzeća već isključivo lični interes kao u njihovih savetodavaca što domaćih što inostranih.
Bojović je u Energoprojektu zaposlio osobu koja je bila direktor Agencije za privatizaciju i koja u svom CV ima već stotine ugašenih domaćih firmi a koliko uništenih života..pitaj Boga.
ENP je bio firmetina svetskog renomea . Ljudi su bili največa vrednost kompanije . Ja sam jedan od onih koji je proveo 40 god. Pored osnovne delatnosti Građevine bile su zastupljene i ostale struke i to na vrhunskom nivou. Jednom rečju sa takvim kadrom ENP je mogao da vodi u celu zemlju , mislim na staru Jugoslaviju. u kratko bio je institucija za sve.
ENP je bio firmetina svetskog renomea . Ljudi su bili največa vrednost kompanije . Ja sam jedan od onih koji je proveo 40 god. Pored osnovne delatnosti Građevine bile su zastupljene i ostale struke i to na vrhunskom nivou. Jednom rečju sa takvim kadrom ENP je mogao da vodi u celu zemlju , mislim na staru Jugoslaviju. u kratko bio je institucija za sve.
Kako je propao EnergoBroker? Mislim da jaka firma poput Energoprojekt Holding treba da ima svoju brokersku kucu da bi na Beogradskoj berzi odrzala svoj nivo – Energoprojekt Holding se nalazio u Prime Listingu Beogradske berze, kada nemas svog sopstvenog brokera – EnergoBroker samo je bilo pitanje dana kada ce se Energoprojekt Holding downgrade-ovati (odlukom Skupstine akcionara) na Open Market listing. Ovu promenu na Beogradskoj berzi bi trebalo posebno istraziti – 2007. smo imali Prime Listing i Standard Listing, a danas Prime Listing i Open Market listing kud se izgubio Standard Listing. Za ilustraciju uporediti Prime Listing iz 2007. i danas. Takodje pogledati Standard Listing iz 2007.
Ubistvom Jugoslavije, koja je svojim ugledom i vezama donosila velike poslove iz sveta, umrli su i svi privredni giganti, svetskog renomea. Novoj državi nisu bili potrebni ni u zemlji, a kamoli inostranstvu. Namnožili su se “sitni glodari“, kojima su dovoljni i otpaci sa trpeze stranih predatora. Bivši podizvodjač Energoprojekta danas je njegov vlasnik, a svi zajedno smo danas “radna snaga“, koja se dopunjava sve većim uvozom.
Tužan kraj za gigsnta bivše zemlje. Kad se setim samo kako je država i ekipa direktora iz EPH reagovala kada je hteo kanadski Lavalin da kupi kompaniju. Očuvao bi sve resurse i napravio ozbiljnu evropsku komaniju. Ali gde su tu pojedinci, njihovi profiti i provizije… Više puta je ovde ponovljeno da državi odgovara slab EPH da ne bude konkurencija kumovskim kompanijama juče osnovanim. Po istoj logici su i omogućili samo Bojoviću da je preuzme, a ne možda nekom drugom. Svi znamo koliko samo EPH nekretnine i zemljište vredi… Dobrodošli u Srbiju.
Ja se sa Energoprojektom vučem po sudovima oko isplate štete. Sve papire priložila a oni samo odugovlače. Čekaju da umrem ili da zastari predmet. Naravno da je moć u njihovim rukama, samo toliko o njihovoj uspešnost i poslovanju. Ali ne odustajem
Srbija je postala plen organizovanih grupa kriminalaca koji državni budžet sistematski potkradaju kroz nabavke i gradnju nebuloznih po ceni projekata. Javna preduzeća su im samo plen i suštinski njima upravljaju pojedinci vladajuće stranke, a preduzeća kao što je bio Energoprojekt su nepoželjne konkurencija i opasan skup intelektualaca za njih. Tako profitiraju razni Bojovići, Vučići, Drčelići, Veslinovići, Radojičići, vlasnici Milenijuma i njima slični. Svi oni glume velike patriote i privrednike, a u suštini su samo loši ljudi.
Država se ne pravi mrtva, ona je zaista mrtva! Ubijaju je odavno, a dotukao ju je Aleksandar Vučić svojom samovoljom i svojom narcisoidnošću. Da imamo državu ne bi bilo bitno ko je predsednik i ne bi se skoro svaki dan predsednik obraćao javnosti po temama zamajavanja naroda i bacanja prašine u oči.
Pokoj duši Energoprojekta! Srbija kakvu su izgradili razni „demokratski“ režimi, kojima ništa od „dedovine“ nije sveto, nije ni zaslužila da ima Energoprojekt. Poslednja velika i međunarodno veoma priznata srpska inženjering firma, koja se samostalno izborila sa sankcijama, ratovima i raznim domaćim izdajnicima, nije uspela da se suprostavi kapitalu sankcijskog švercera iz Berane koji je za „šaku para“ kupio ćutanje države, pa će za nekoliko desetina (pokradenih) miliona steći vlasništvo na imovini vrednoj više od EUR 500 miliona. Energoprojekt će ostati u lepom sećanju mnogih, a kleptomane odgovorne za rasprodaju „porodičnog srebra“ neće stići zaslužena kazna koju bi odredio sud, ali će im suditi Bog i narod, kad-tad.
После дубоке анализе Доброслав каже:…“da je bio „zabrinut permanentnim padom cene akcija, zbog čega se konstantno urušava i vrednost tržišne kapitalizacije, kako sistema Energoprojekt holdinga, tako i cele grupe povezanih preduzeća, na nivou grupne konsolidacije“. Пад цена акција је последица, а не узрок, и очигледно је да Доброслав или има озбиљних проблема код узрочно-последичних анализа, или по ко зна који пут покушава нешто да подметне ? Узрок пада цена акција је потпуно одсуство активности, тј. пословна еутаназија гиганта, која треба да доведе до тога да га Доброслав откупи у целости у вредности „тепсије рибе“. Али, као и у свим претходним случајевима, како Доброслав увек истиче, он само слуша „шефа“. Е сад, треба питати „шефа“ како је то грађевински гигант, у време када се по речима тог истог „шефа“ у Србији никада није више градило, допао на овакве „гране“ ? Због изазовних, турбулентних и тешких времена, посебно у сектору грађевинарства, како каже Доброслав ?! Тешко. Јер ту је онда нешто велико у контрадикцији са изјавама „шефа“. А „шеф“ ко’ „шеф“ једном је на овакво интригантно питање у институцијама система изјавио да је био погрешно саветован ! Тако да, можда држава још увек и није умрла, а ка’ће, не знамо.
Bojovic ? …biznismen…partner Drzavi ??..
NEKA JE MLADJIM GENERACIJAMA BOG NAPOMOC
Energoprojekt je postao duh preduzeće, kao što je uostalom i Napred. U momentu kada je Bojović preuzimao Napred on je imao 1200 radnika, sad ih ima 80-tak u dve firme Napred-Nadzor i Napred-Razvoj. Kada je preuzimao Energoprojekt imao je oko 3000 radnika. Sada ih u poslovnoj zgradi ima oko 250. Useljena prodavnica nameštaja i teretana!!! Zavisna preduzća se gase jedno po jedno, postoje fiktivno na papiru sa par zaposlenih, pojedina u stečaju. Dobro se sećam prvog sastanka sa Bojovićem u kome je prezentacija njegovog „programa“ za firmu bila sažeta u jednoj rečenici citiram: “ Ja posao ne mogu da vam nađem, nalazićete ga sami!“ Sećam se kada smo ugovorili posao na TPS-u na materijalu je trebalo da se ostvari adekvatan profit ukoliko bi se materijal odmah nabavio. Odmah je postavio svoje finansijske direktore koji naravno pojma nisu imali o poslovanju građevinske kuće i u istom momentu stopirali sve nabavke. Materijal je nabavljan sa velikim zakašnjenjem i bukvalno u zadnjem momentu da se još ne doplaćuje iz kase EP za isti. Plate su počele da kasne prvo mesec, pa dva pa tri. Onda je osnovan EP Izgradnja bez osnivačkog kapitala u koje je terao sve zaposlene da pređu i jedino je tu ispšlaćivao redovno zarade dok su u drugim zavisnim preduzećima kasnile. Cilj Bojovića je da maksimalno smanji broj zaposlenih i po mogućnosti da im ne isplaćuje otpremnine što je u ogromnoj većini i uspeo. Svi smo se razbežali iz Energoprojekta, ostali su ljudi koji su pred penzijom ili koji jednostavno nisu imali gde da odu.
Dosta dugo sam bio upucen u problematiku Energoprojekta. Nije samo Bojovic odgovoran za njegovu propast. Problem je krenuo za vreme Dejana Kovacevica kada su otprilike smislili da im je izvodjenje radova smetnja a da samo prodaja pameti ce donositi cistu lovu. Tada je poceo dugacak period u kome u zemlji ENP nije kupio ni jedan buldozer, rovokopac a ni zaposljavao majstore iz zanatskih skola.
Ali bogatima nije trebala pamet tadasnjeg rukovodstva a siromasnima (citaj nesvrstanima) projekti i pamet nisu znacili nista bez izvodjenja radova. ENP je gradio u Beogradu samo 80tih i 90tih i ti projekti su prakticno sluzili za odmor inzenjerima i majstorima izmedju dva inostranstva.