Uprkos svim izazovima, poverenje u zdravstvene radnike veoma je snažno, tako da čak 69 odsto ispitanika iz 22 zemlje smatra da su izabrani lekari najpouzdaniji akteri u zdravstvu, a 58 odsto njih veruje farmaceutima. Poverenje u zdravstvene radnike ima i dve trećine građana Srbije
Iako je zadovoljstvo zdravstvenim sistemima stabilizovano, samo polovina Evropljana smatra da su oni u njihovim zemljama pravedni u pogledu dostupnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga. Istovremeno, dostupnošću i kvalitetom zdravstvenog sistema u Srbiji ove godine zadovoljno je 35 odsto odraslih građana. Iako je to najviši nivo zadovoljstva od 2022, otkako se meri i za dva procentna poena veći nego lane, po tom pokazatelju naša zemlja našla se tek na 21. mestu od 22 države, u kojima je sprovedeno istraživanje za potrebe redovnog, godišnjeg Zdravstvenog izveštaja Štada grupe, čiji su rezultati predstavljeni prošle nedelje u Berlinu, na konferenciji za novinare iz velikog broja zemalja, uključujući i Srbiju.
U poređenju sa prethodnim godinama, zadovoljstvo zdravstvenim sistemima u Evropi povećano je za dva procentna poena, na 58 odsto. Najnovije istraživanje pokazalo je i da Evropljani u sve većoj meri teže zdravom načinu života, ali da samo polovina u tome i uspeva. Pored problema sa motivacijom, u tome ih ometaju finansijski problemi, izazovi mentalnog zdravlja i ograničena dostupnost zdravstvene zaštite.
Osim u lekare i farmaceute, sve veći broj građana ima poverenje i u veštačku inteligenciju
Štadin Zdravstveni izveštaj pokazao je da odrasli u Srbiji nisu baš marljivi u odlasku na preventivne preglede, jer to čini samo 55 odsto građana, tako da su lošije po tome samo dve od 22 evropske zemlje obuhvaćene istraživanjem. Istovremeno, Srbija je na vrhu u Evropi po tome što je 30 odsto ispitanika navelo ograničenu dostupnost kao razlog što ne idu na preglede, a svojevrsni kuriozitet je da jedva dvoje od pet (41 odsto) anketiranih smatra takve preglede važnim i razumnim.
Iako građani u sve većoj meri teže zdravom načinu života, samo polovina u tome i uspeva. Pored problema sa motivacijom, u tome ih ometaju finansijski problemi, izazovi mentalnog zdravlja i ograničena dostupnost zdravstvene zaštite
Zdravstveni izveštaj Štada grupe najobimnija je zdravstvena studija u Evropi, jer je u istraživanju učestvovalo više od 27.000 ispitanika iz 22 države, uključujući i Srbiju, u kojoj kao deo Štada grupe od 2006. posluje i vršački Hemofarm.
„Cilj svih zaposlenih u Štada grupi je da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner. Kroz naš najnoviji Zdravstveni izveštaj želimo da steknemo dragocene uvide i istražimo buduće trendove i inovacije. Deljenjem ovih podataka sa svim relevantnim institucijama u sektoru zdravstva, želimo da doprinosimo donošenju boljih odluka za unapređenje kvaliteta života“, poručio je Peter Goldšmit, generalni direktor Štada grupe na promociji izveštaja u Berlinu.
Uprkos svim izazovima, poverenje u zdravstvene radnike veoma je snažno, o čemu svedoče i podaci da ubedljivo najviše, čak 69 odsto, ispitanika smatra da su izabrani lekari najpouzdaniji akteri u zdravstvu, dok su za 58 odsto anketiranih to farmaceuti. Oni su daleko ispred Gugla (20 odsto), veštačke inteligencije (15 procenata) i onlajn zdravstvenih influensera, kojima najviše veruje 11 odsto ispitanika. U Srbiji, dve trećine ili 65 odsto građana ima poverenje u zdravstvene radnike.
Istraživanje je pokazalo i da iz godine u godinu konstantno raste poverenje u domete veštačke inteligencije u sferi zdravstva. Već sada 39 odsto ljudi može da zamisli da koristi veštačku inteligenciju za medicinske savete umesto odlaska kod lekara. Pristupačnost, odnosno dostupnost veštačke inteligencije i obezbeđenje brzih odgovora glavni su razlozi njenog korišćenja za čak 57 odsto građana Srbije i po tome je naša zemlja na prvom mestu u Evropi.
Međutim, lična interakcija ostaje glavni pokretač poverenja kada su u pitanju zdravstvene teme, čineći lekare i farmaceute ključnim za podsticanje samostalne brige o zdravlju. Primera radi, 40 odsto Evropljana navodi da su saveti koje dobijaju od farmaceuta ključan razlog posete apotekama. To posebno važi za Srbiju, u kojoj većina građana smatra da su im saveti apotekara „zlata vredni“. Zbog toga čak 98 odsto odraslih u Srbiji redovno posećuje lokalnu apoteku i po tom kriterijumu smo na visokom petom mestu od 22 zemlje. Kao ključni razlog za to 48 odsto ispitanika navodi da od farmaceuta dobijaju savete kako da koriste lekove i informacije o potencijalnim neželjenim efektima (po tome je Srbija druga na listi), dok ih 45 odsto na apoteku gleda kao na mesto gde mogu naći „sve na jednom mestu“.
Peter Goldšmit, generalni direktor Štada grupe
Štada i Hemofarm će nastaviti da ulažu u Srbiji
„Ne mogu da govorim za druge kompanije, ali kada je reč o Štada grupi i Hemofarmu, mi ćemo nastaviti da ulažemo i da gradimo svoju budućnost u Srbiji“, poručio je Peter Goldšmit, generalni direktor Štada grupe, u čijem sastavu posluje i vršački Hemofarm, na molbu da prokomentariše zvanične podatke da je u prva četiri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine prepolovljen priliv direktnih stranih investicija u Srbiju sa 1,9 milijardi na 950 miliona evra.
Goldšmit je, takođe, naglasio da Hemofarm ne opslužuje samo stanovništvo Srbije, već „predstavlja stožerni stub za našu evropsku proizvodnju“. O tome svedoči i podatak da je Hemofarm u ukupnim prihodima Štada grupe prošle godine učestvovao sa oko pet procenata.
Novinare iz Srbije zanimalo je i kako Štada uspeva da stalno povećava prihode i profit, tim pre što je njeno sedište u Nemačkoj, koja je 2024. završila u recesiji, sa padom BDP-a za 0,2 odsto, a MMF ne očekuje nikakav rast, već stagnaciju i u ovoj godini. Istovremeno, Štada je lane prihod od prodaje povećala za devet procenata, na 4,059 milijardi evra, a dobit pre kamata, poreza, amortizacije i deprecijacije (EBITDA) za 11 procenata, na rekordnih 886 miliona evra. Tim putem nastavila je i u prvom kvartalu 2025, uz dalji rast prihoda za četiri i dobiti za pet odsto, što ukazuje da će i ove godine biti oboreni svi dosadašnji rekordi i da su sve veće šanse da se do kraja godine postignu zacrtani ciljevi i da se prihodi od prodaje povećaju na 4,25 do 4,4 milijarde evra, a dobit na 930 do 990 miliona evra.
„Pre nego što bilo šta kažem o Nemačkoj, da odgovorim odakle nam dolazi rast. Velikim delom iz brige za zdravlje samih potrošača, ali i iz specijalizovanih biznisa, gde se često susrećete s novim rešenjima i lekovima za retke bolesti. U Nemačkoj, rast u celom sistemu zdravstvene brige nije sjajan, naročito u segmentu brige za zdravlje potrošača, ali to je trend i u Evropi. Prevencija i potrošačka briga za zdravlje jesu u naletu, ali ne isključivo kroz apoteke. S druge strane, pomenuo sam specijalizovane segmente, gde u Evropi, kao i u Nemačkoj, kao i za nas, tu je rast zaista primetan. Pri tome je Štada globalna kompanija koja ne posluje samo u Nemačkoj, već na 110 različitih tržišta. To stvari čini malo komplikovanim, ali nam i pomaže u situacijama kada se neke zemlje suočavaju sa recesijom“, objašnjava Goldšmit.
A u kojoj je meri Štada otporna na sve izazove svedoče i najnoviji podaci, koji pokazuju da je i u prvom kvartalu 2025. rasla brže od proseka tržišta, odnosno od većine strateških konkurenata. Pri tome, ističe Goldšmit, za nas je posebno važno da je većina naših proizvoda za Evropu napravljena u Evropi. U toj činjenici verovatno se krije i deo odgovora na pitanje kako ta kompanija raste brže od konkurencije.
Zdrav način života: san ili java i da li su finansije najveća prepreka zdravom životu
Svest o važnosti zdravlja je veoma jaka širom Evrope, tako da čak 96 odsto građana Evrope smatra da je zdrav način života važan za njih, ali ih znatno manje, oko 72 odsto, redovno praktikuje preventivne navike poput vežbanja, uzimanja suplemenata i zdravog načina ishrane. Dve trećine ili 66 odsto anketiranih je izjavilo da sada idu na sve ili na većinu preventivnih pregleda, što je za pet procentnih poena više nego 2023.
98 odsto
odraslih u Srbiji redovno posećuje lokalnu apoteku, a kao ključne razloge za to navode da od farmaceuta dobijaju savete i informacije i što tamo mogu naći „sve na jednom mestu“
Iako skoro svi teže zdravom načinu života, tek svaki drugi ili 51 odsto Evropljana smatra da uspeva da živi zdravo. Španci ocenjuju svoj način života najzdravijim (68 odsto), što na neki način potvrđuju i zvanični podaci Eurostata da upravo oni imaju najduži životni vek na Starom kontinentu. Jedan od glavnih problema za postizanje zdravog načina života je nedostatak motivacije, što prijavljuje 41 odsto ispitanika.
Mentalno zdravlje i ekonomska situacija i dalje su ključni faktori koji utiču na zdravlje pojedinca i stvaraju dodatne prepreke za bolje zdravlje Evropljana. Oni koji su zabrinuti za finansije ređe uspevaju da vode zdrav način života u odnosu na one koji nemaju tih briga. Takođe, oni koji se suočavaju sa novčanim poteškoćama imaju daleko veću verovatnoću da će iskusiti sindrom sagorevanja (burnout).
Fizičko i mentalno zdravlje i „sagorevanje“ na poslu
Skoro dve trećine ili 64 odsto Evropljana opisuje svoje mentalno zdravlje kao „dobro“. U tome naročito prednjače građani Rumunije (84 odsto) i Bugarske (80), dok Srbija i Švajcarska (74) dele treće i četvrto mesto na toj listi, ispred Francuske (71 odsto). Istovremeno, 66 odsto ispitanika je reklo da su bar jednom iskusili simptome „sagorevanja“ na poslu. U tome prednjače žene (71 odsto) i mlađi od 35 godina (75 odsto). Značajno iznad proseka je Srbija, u kojoj skoro tri četvrtine ispitanika (74 odsto) kaže da je doživelo „sagorevanje“ na poslu, što našu zemlju svrstava na visoko četvrto mesto.
74 odsto
anketiranih iz Srbije reklo je da su bar jednom iskusili simptome „sagorevanja“ na poslu, što je više od proseka 22 evropske zemlje, u kojima se na burnout žali 66 odsto stanovnika
Komentarišući osnovne rezultate Zdravstvenog izveštaja, generalni direktor Štada grupe Peter Goldšmit je naglasio da se iz perspektive mentalnog zdravlja stvari nisu mnogo popravile, ali je dobra vest je da je situacija mnogo bolja nego u vreme pandemije.
„Postoji jasna korelacija između fizičkog i mentalnog zdravlja. Kada je reč o Srbiji, mentalno zdravlje je sve skupa dobro, čak i u poređenju s Evropom. I dalje je veoma prisutno izgaranje na poslu (burnout), mnogi ljudi se plaše toga, što ima posledice potom i po fizičko zdravlje. S druge strane, sve je prisutnija svest o potrebi zdravog načina života. Širom Evrope mladi ljudi žive sve zdravije, piju manje alkohola, partijaju mnogo manje, više spavaju. Taj trend je sveprisutan, mada varira od zemlje do zemlje. To je sjajno, jer više nikome ne predstavlja problem da bude mlad, da ima 18 godina, a da ne pije. Ne postoji društveni pritisak. Socijalizacija te vrste, koja obuhvata više sporta i sna, manje izlaženja i opijanja, dobra je vest. S druge strane, u odnosu na period pre 11 godina, sada su sve zastupljenije društvene mreže i postoji percepcija da vas društvene mreže čine srećnijima, a zapravo vam oduzimaju san i prijatelje“, poručio je Goldšmit u razgovoru sa novinarima iz Srbije.
Zdravi ljudi, zdravija i ekonomija
On je, takođe, ukazao na značaj objektivnog izveštavanja i edukacije. „Pokažite podatke, pokažite posledice nezdravog načina života. To je fantastičan start. To će pokrenuti debate i među političarima i donosiocima odluka. Kada je o ovom izveštaju reč, glavni nalaz je – ako imate ljude koji žive zdravije, imaju bolje mentalno zdravlje i samim tim žive duže, to će uticati na produktivnost države. Ako imate manje bolovanja, to je dobro za kompanije koje time dobijaju komparativnu prednost. To varira među zemljama, dani bolovanja se kreću od četiri do deset odsto. Verujem i da su zdraviji ljudi skloniji preduzetništvu, angažovaniji su, stvaraju više novih stvari, što će imati pozitivan uticaj na ekonomiju“, naglašava generalni direktor Štada grupe.
Zdraviji ljudi skloniji su preduzetništvu, angažovaniji su, što će imati pozitivan uticaj na ekonomiju, pa je jasno da ulaganje u zdravlje građana nije isto što i trošenje para kroz sisteme socijalne zaštite. Ako ulažete u zdravlje ljudi, ulažete i u vašu ekonomiju
Peter Goldšmit
„Nisam političar i ne zastupam političke stavove, ali jasno je da ulaganje u zdravlje građana nije isto što i trošenje para kroz sisteme socijalne zaštite. Ako ulažete u zdravlje ljudi, vi ulažete u vašu ekonomiju“, kategoričan je Peter Goldšmit.
