Kragujevčane u prigradskom prevozu voze vozači iz Šri Lanke, ulice čiste komunalci iz Nepala, zgrade zidaju dunđeri iz Turske, a odnedavno „gastarbajterska kolonija“ bogatija je za grupu Italijana koji su došli da popune prazna mesta u Fijat Krajsler automobilima Srbija (FCA), ćerki firmi Stelantisa, u kojoj se dnevno kompletira oko 100 električnih i hibridnih modela fijat grande panda i tek poneki primerak električnog sitroena eC3.
Proizvodnju punim kapacitetom u svim pogonima delom koči nedostatak delova, zbog čega je Stelantis u martu proizveo 20.000 vozila manje nego u istom mesecu 2024. Dodatnu nevolju u Kragujevcu predstavlja nedostatak radnika. Procenjuje se da je za godišnju proizvodnju 150.000 vozila potrebno do 2.500 radnika, a u FCA ih trenutno ima tek nešto više od 1.000. Uprkos agresivnoj kampanji čiji su sastavni deo bonusi, trinaesta plata, topli obrok, plaćen prevoz, mogućnost usavršavanja, napredovanja i sindikalnog organizovanja. Očito sve to ne može da u drugi plan potisne nezadovoljstvo što su zarade proizvodnih radnika tek nešto veće od 600 evra.
U Kragujevac već stiglo 100, a očekuje se još nekoliko stotina radnika iz Italije
O kadrovskim problemima svedoči i to što FCA sada vraća neke od 1.500 radnika, kojima se „zahvalio“ na saradnji 2022, posle gašenja proizvodnje fijata 500L. Zbog toga je menadžment Stelantisa odlučio da u Kragujevac pošalje radnike iz Fijatove fabrike u Melfiju, koja je skoro tri godine u ozbiljnim problemima, pa za tamošnje trudbenike nema dovoljno posla. Istovremeno, sa njima je stigla i grupa radnika iz Modene, sedišta Maseratija, još jedne fabrike koja zbog slabije prodaje zadaje glavobolju menadžmentu. Tolike da se sve glasnije spekuliše o mogućoj prodaji Maseratija, ali i još jedne ikone italijanske i svetske automobilske industrije, Alfa Romea, koja je takođe deo Stelantisa. Još se ne zna da li će se to i desiti, ali se zna da su u Maseratiju mnogi od zaposlenih – višak. Nakon početnog nećkanja, neki su pristali da se privremeno presele u Kragujevac i da pomognu da se ubrzaju montažne trake u FCA.
Izvori Radara tvrde da je u Kragujevac već došlo nešto više od 100 italijanskih radnika, koji su raspoređeni po svim pogonima FCA, a spekuliše se da bi moglo da ih dođe još nekoliko stotina. Upućeni tvrde da su dobro obučeni i disciplinovani i da mogu doprineti povećanju proizvodnje.
Te „seobe“ iz zemlje u zemlju, prema potrebi, nisu neuobičajena praksa u Stelantisu. Nakon gašenja proizvodnje fijata 500L, 2022. je prekobrojnima u Kragujevcu ponuđena „pečalba“ u Slovačkoj i Poljskoj. Većina se, ipak, odlučila za otpremnine od 4.800 do 14.000 evra, zavisno od godina staža, i napustila fabriku. Posao u Slovačkoj i Poljskoj prihvatilo je samo oko 170 radnika, čija je osnovna plata bila 800 i 850 evra, koliko su zarađivale i njihove slovačke i poljske kolege. Uz to, imali su plaćen smeštaj i hranu, a mogli su da računaju i na nadoknade od 6.000 evra pre odlaska i 10.000 evra pri povratku. Neki od njih sa bonusima i prekovremenim radom vikendom uspevali su da zarade i 1.500 evra mesečno.
Pre tri godine posao u Slovačkoj i Poljskoj prihvatilo je 170 radnika iz Kragujevca, za osnovnu platu od 800 i 850 evra. Toliko su zarađivale i njihove slovačke i poljske kolege. Italijani u Kragujevcu će, pak, za 22 radna dana dobijati 2.200 evra, dok većina proizvodnih radnika iz Srbije mesečno zarađuje oko 70.000 dinara
Za razliku od ovdašnjih trudbenika, koji su u Slovačkoj i Poljskoj imali iste osnovne plate kao i „domaćini“, nezvanično se priča, a niko još nije demantovao, da će Italijani u Kragujevcu, uz plaćen smeštaj i hranu, imati dnevnice od 100 evra, pa će za 22 radna dana mesečno zarađivati 2.200 evra, bez prekovremenog rada, koji se plaća posebno. Uz eventualne bonuse pri dolasku i povratku, kakve su imali i radnici FCA u Slovačkoj i Poljskoj, zarađivaće četiri puta više od kolega iz Srbije. Koliko tačno? O tome je Radar hteo da razgovara sa upravom FCA, ali nam je saopšteno da je „poslovna politika Stelantisa“ takva da „ne možemo da dobijemo“ odgovore na pitanja o zaradama i ostalim prinadležnostima italijanskih radnika, teškoćama sa angažovanjem domaćih radnika i o početku serijske proizvodnje električne i hibridne pande.
Da li ćutanjem režim plaća cenu za podršku razvijenih država
Čak i ako su tačne tvrdnje sagovornika Radara iz FCA da će Italijane plaćati fabrike iz kojih su i došli, da će od 1. maja fabrika početi da radi u dve smene i da će proizvoditi 200 automobila dnevno, njihov dolazak u Kragujevac otvara neka bolna pitanja materijalnog položaja radnika.
„Nakon radnika iz nekih siromašnih zemalja, u Kragujevac su stigli i radnici iz jedne visokorazvijene zemlje. Naivnima i neupućenima to može da stvori privid da je standard naših približan standardu italijanskih radnika. Stvari, međutim, stoje malo drugačije. Našim se nude prosečne zarade od 70.000 dinara, znatno manje od potrošačke korpe, koja košta 106.000 dinara, zbog čega FCA i ne može da obezbedi potreban broj zaposlenih za serijsku proizvodnju. A to što naši radnici ne pristaju na tako niske zarade, oni nastoje da nadomeste dovođenjem radnika iz Italije, za koje tamo trenutno nema posla. Bilo bi to donekle logično rešenje da to ne prate informacije da će imati dnevnice od 100 evra, plaćen smeštaj i hranu, a verovatno još neke benefite. Ako je to tačno, a sve su prilike da jeste, radnicima u Srbiji šalje se jasna poruka – italijanske radnike platićemo znatno više, a vi ostajete jeftina radna snaga“, kaže Jugoslav Ristić, predsednik Udruženja za zaštitu prava radnika Nova svetlost i bivši predsednik Saveza samostalnih sindikata Kragujevca.
Država je vlasnik trećine kapitala i njen predstavnik u FCA bi morao da pita zašto se pravi diskriminacija među radnicima i zašto se krši Zakon o radu, koji zaposlenima garantuje jednaku zaradu za isti rad
Jugoslav Ristić
Poseban je problem što je država Srbija vlasnik trećine kapitala u FCA. Zato bi, smatra on, bilo očekivano da predstavnici Srbije u FCA pitaju zašto se pravi diskriminacija među radnicima i to u najbitnijem segmentu njihovog radnog angažovanja. I zašto država pristaje da se tako umanji profit, čiji bi deo i njoj trebalo da pripadne. Na stranu što se, kaže, ovakvim postupanjem krše odredbe Zakona o radu, koji zaposlenima garantuje jednaku zaradu za isti rad. Jasno je, dakle, da Srbija nije pravna država i da nije odustala od politike privlačenja stranih investitora jeftinom radnom snagom i visokim subvencijama iz budžeta, kaže Ristić. A možda je, zaključuje, ćutanje nadležnih deo cene koju aktuelni režim plaća za podršku razvijenih država da bi opstao na vlasti.
