Slobodan Tešić, najveći srpski trgovac oružjem koji se već sedam godina nalazi pod sankcijama SAD, nedavno je i formalno u roku od samo dva dana, 5. i 6. novembra, postao vlasnik još pet firmi koje se bave kupoprodajom naoružanja. Upravo zbog veza sa Tešićem te kompanije već godinama su na udaru američkih sankcija, pa je neobično što ih ovaj kontroverzni biznismen pod takvim okolnostima prebacuje na svoje ime.
Dobro obavešteni sagovornik Radara objašnjava da to, ipak, i nije toliko nelogično, imajući u vidu da se rat u Ukrajini dodatno rasplamsava, a da je Tešić vrlo važan igrač za izvoz srpskog oružja preko američkih firmi u tu zemlju.
Poslednjih godina srpske vlasti sa Aleksandrom Vučićem na čelu morale su predstavnicima najmoćnijih zemalja sveta da objašnjavaju veze sa Slobodanom Tešićem, najvećim i kompromitovanim trgovcem oružjem u regionu. Pre svega Amerikancima, budući da se sa svojim najbližim saradnicima nalazi pod sankcijama SAD, pod optužbom da je direktno ili indirektno davao mito i finansijsku pomoć kako bi obezbedio ugovore o naoružanju sa raznim zemljama.
Njegovo ime pominjalo se i prilikom susreta sa ruskim zvaničnicima, jer upravo preko njegovih firmi, kako se spekulisalo, srpsko oružje stiže i na ukrajinsko ratište. Tešiću je u decembru 2022. sankcije uvela i Velika Britanija, a u obrazloženju je pisalo da je optužen za podmićivanje državnog tužioca iz druge zemlje.
Jači od sankcija
Čak i pod takvim otežanim okolnostima, on je nastavio da se bavi tim više nego unosnim poslom, a to je potvrdio i u intervjuu za KRIK u aprilu ove godine. Tešić je tada izjavio da je svoje poslovanje uskladio sa ograničenjima koja važe za njega zbog međunarodnih sankcija pod koje je stavljen, ali je istakao da je „napravio kontakte širom sveta i da može drugima da otvara vrata i pravi poslove“.
„Ono što mogu da kažem jeste da sam aktivan i dalje, ali da sam svoje poslovanje uskladio sa ograničenjima koja važe za mene i Partizan Tech zbog sankcija. Takođe, u skladu sa svojim godinama i pozicijom, više nije nužno da budem vlasnik firmi ili da se operativno bavim poslovanjem“, rekao je tada Tešić.
Vlasnik Partizan Techa, koji je glavne poslove, zbog sankcija SAD, prebacio na druga preduzeća koja formalno nisu u njegovom vlasništvu, za samo dva dana, 5. i 6. novembra, uknjižio se kao jedini gazda firmi Falcon Strategic Solutions, Vectura trans, Araneks, Melvale corporation i Velcom trade
A da se i te kako „operativno“ bavio tim poslom, svedoči i nedavno istraživanje Radara, koje je pokazalo da su tri firme pod njegovom kontrolom – Valir, Sofag i Zenitprom – samo tokom prošle godine uspele da izvezu oružje vredno 102 miliona evra, dok je izvoz nekada neprikosnovenog, najvećeg izvoznika naoružanja, državnog Jugoimporta SDPR lane sveden na samo 63,8 miliona evra.
Upravo na ta preduzeća, čiji formalno nije vlasnik, Tešić je prebacio većinu svog biznisa, zbog čega su prihodi njegovog Partizan Techa u poslednje dve godine pali sa 171,3 na 51,6 miliona dinara. Istovremeno, prihodi Valira povećani su sa 3,7 na 6,8 milijardi, Zenitproma sa 514,5 miliona na 1,75 milijardi, dok su prihodi Sofaga uvećani više od deset puta, sa 406,6 miliona na 4,13 milijardi dinara.
A onda je početkom ovog meseca, u roku od samo dva dana, 5. i 6. novembra, Tešić postao i formalni vlasnik ukupno pet firmi, koje su se do sada vodile na njegove najbliže saradnike. Svih pet se od 2019. nalaze na udaru američkih sankcija, upravo zbog veza sa Tešićevim najbližim saradnicima ili sa njim lično.
Jedna od njih je Velcom trade, koja je doskoro na papiru bila vlasništvo Gorana Andrića, srpskog biznismena iz BiH, protiv koga su takođe uvedene sankcije. Deo Tešićeve poslovne imperije od ovog meseca je formalno i Araneks, čiji je vlasnik pre toga bio Želimir Petrović, koji će u toj firmi ostati, ali kao direktor. Njena sestrinska firma je i Falcon Strategic Solutions, koja je formalno bila u posedu Esada Kapidžića i Sretena Cvjetkovića, a u Tešićevom „holdingu“ sada je i Melvale corporation. Ona se do sada formalno vodila na Nebojšu Šarenca, koji sada obavlja funkciju direktora. Upravo preko ove firme Tešić je svojevremeno, prema pisanju medija, pokušao da režimu Moamera el Gadafija isporuči Zastavino naoružanje i Slobodine rakete u ukupnoj vrednosti od oko 50 miliona dolara. Država je pod pritiskom spolja, uprkos protestima oružara, ipak sprečila taj aranžman.
U Tešićevom vlasništvu sada je zvanično i Vectura trans, koja se doskoro vodila na Milana Subotića, a izvozila je velike količine oružja iz tri državne fabrike, valjevskog Krušika, Prve petoletke iz Trstenika i Zastava oružja iz Kragujevca u Jermeniju. BIRN je svojevremeno otkrio da su rakete koje su jermenske snage ispalile u sukobu sa Azerbejdžanom proizvele dve srpske firme, Krušik i EDePro, a isti tip raketa je od Krušika kupila i firma Vectura trans. To je dovelo u pitanje odnose Srbije i Azerbejdžana, koja je jedna od šest zemalja u svetu sa kojom Srbija ima potpisane sporazume o strateškom partnerstvu.
Slobodan Tešić u svom vlasništvu odranije ima firmu Partizan Tech, dok je, sa druge strane, ugasio kompaniju Technoglobal Systems, koja je takođe pod američkim sankcijama. Sve ove firme koje su od početka novembra i u njegovom formalnom vlasništvu poslovale su sa gubitkom ili uopšte nisu poslovale, odnosno po finansijskom izveštaju nisu imale ni prihode ni rashode, a u svih pet bila su samo tri zaposlena. Postavlja se pitanje zašto je Tešić baš sada te firme, koje su pod međunarodnim sankcijama, odlučio da prebaci na svoje ime.
Važan igrač za izvoz srpskog oružja u Ukrajinu
Aleksandar Radić, vojni analitičar, kaže za Radar da su se međunarodne okolnosti promenile i da se u međuvremenu pojavilo mnogo indicija da je Slobodan Tešić vrlo važan kada je reč o izvozu Srbije preko američkih firmi u Ukrajinu. Tu, kako navodi, možemo tražiti neke političke ili obaveštajne motive za promenu odnosa, ali dokaza za to nema.
„On je trgovac čiji posao počiva na uspešnom prikrivanju, čak i kad mislimo da je očigledno, treba to dokazati“, ističe Radić.
Upitan da li u ovim promenjenim međunarodnim okolnostima Tešić može očekivati da će biti skinut sa crne liste SAD, on odgovara da su „Amerikanci pragmatični“ i da je „na kraju krajeva, Tešiću do sada bilo bitno da posluje“.
Međunarodne okolnosti su se promenile i u međuvremenu se pojavilo mnogo indicija da je Tešić vrlo važan kada je reč o izvozu Srbije preko američkih firmi u Ukrajinu. Tu možemo tražiti neke političke ili obaveštajne motive za promenu odnosa, ali dokaza za to nema – Aleksandar Radić
„Da li mu je bilo ugodno sa tim sankcijama? Ne. Da li želi da ih ukloni? Svakako. A da li on celo vreme funkcioniše u svojim poslovima, čak i u saradnji sa američkim firmama? Da. I onda je pitanje šta je suština. On posluje. Naravno da ako je postao već toliko zaslužan, priznat, da bi mogao da se nada da će da se uklone prepreke koje bi mogao da ima u poslovanju“, ističe Radić.
I dok Tešić, uprkos svemu, uspešno posluje i na sebe i formalno prebacuje firme koje se bave trgovinom, priča se da je njegova namera i da uđe u posao sa proizvodnjom oružja. U Srbiji bi to značilo da uđe u vlasništvo neke državne firme koja se bavi proizvodnjom naoružanja i vojne opreme. To nije isključeno, jer i važeći zakon omogućava ulazak privatnog kapitala u neku državnu fabriku sa vlasničkim udelom do 49 odsto.
Radar je još u junu pisao da se u tišini priča o ulasku privatnika u srpsku namensku industriju, odnosno u fabrike poput Zastava oružja, Krušika, Slobode, Prvog partizana, „Milana Blagojevića“ i Prve iskre, te da je moguć ulazak Tešića, ali i stranaca.
Među zaposlenima u Krušiku već kruži dokument, u koji je i Radar imao uvid, sa osnovnim podacima o fabrici i projekcijom da će krajem 2024. imati 1.800 radnika. Umesto trenutno državne vlasničke strukture, u tom papiru se kao suvlasnici Krušika navode Vlada Srbije, sa udelom od 51 odsto i češka kompanija Čehoslovak grupa sa 49 odsto akcija. Izvor Radara navodi da je ulazak češkog kapitala u srpsku namensku industriju bio jedna od tema prilikom nedavne posete češkog premijera Petera Fijale Beogradu i njegovog razgovora sa Aleksandrom Vučićem.
Spekuliše se, takođe, da je jedna poljska firma zainteresovana za kupovinu udela u kompaniji „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana i da su o tome nedavno razgovarali poljski premijer Donald Tusk i Aleksandar Vučić u Beogradu. U takvom ambijentu sasvim je moguće da je Tešić procenio da je vreme da se i on uključi u ovu trku, jer ako dugo bude sedeo skrštenih ruku, možda ništa ne ostane za njega.
