Razgovaraću sa kineskim Ziđinom da preuzme Rudnik Lece kod Medveđe, izjavio je 28. februara 2019. predsednik Aleksandar Vučić u Lebanu. Istu rečenicu ponovio je i 16. marta, obilazeći Borski okrug u okviru iste kampanje „Budućnost Srbije“. Posle razgovora sa upravom Ziđina, većinskim vlasnikom RTB-a, Vučić je izjavio da ta kompanija razmatra mogućnost da preuzme rudnik zlata, olova i cinka, koji je u stečaju od 2017, a deo je u međuvremenu propalog koncerna Farmakom MB šabačkog biznismena Miroslava Bogićevića.
„Uzeli su to u razmatranje, rade studiju izvodljivosti, a ja ću da ih molim za Lece čak i ako nemaju račun da uzmu. Videćemo da li ćemo uspeti, neću da obećavam, ali bi to značilo spas za Medveđu, Lebane i ceo Jablanički okrug“, rekao je Vučić, po čijim su rečima „lopovi i prevaranti uzeli i opljačkali Lece i delili dobit sa političarima, dok ljudi tamo jedva preživljavaju“. „Ako Kinezi uzmu Lece, to će biti druga pesma“, poručio je.
28 odsto
porasla je cena zlata na svetskom tržištu, sa 1.940 dolara za uncu prošle, na 2.374 dolara ove godine, s tim što je u decembru veća od 2.600 dolara, pa se može očekivati da će ove godine porasti i prihodi i neto dobit Rudnika Lece
Pet i po godina kasnije druge se pesme pevaju, od Kineza ni traga ni glasa, a za 27. decembar stečajna upravnica Ljiljana Jovanović zakazala je javnu prodaju Rudnika Lece, po početnoj ceni od 34,5 miliona evra, upola manjoj od 69 miliona, na koliko je njegovu vrednost 29. februara procenio BDO Business Advisory.
Iako je u stečaju, rudnik stvara profit od desetak miliona evra godišnje
Na stranu što neki poverioci smatraju da je i puna procenjena vrednost rudnika mnogo niža od realne. Zbog toga su uvereni da je cela operacija osmišljena sa ciljem da se on proda što jeftinije. Tu tezu podupiru i finansijski izveštaji za 2023, koje je stečajna upravnica APR-u dostavila posle dve opomene, tek 17. septembra, tri nedelje nakon prvog pokušaja da ovo preduzeće proda.
Iako je od 2017. u stečaju, firma posluje profitabilno i u prethodne tri godine njena neto dobit dostigla je skoro 31 milion evra. Samim tim, ako bi rudnik nastavio da radi kao i do sada, novi gazda bi mogao za samo tri i po godine da vrati sav novac uložen u kupovinu. Procene u koje je Radar imao uvid, međutim, pokazuju da bi rudnik sam sebe mogao da isplati za manje od godinu i po dana, što bi bio jedinstven primer u svetu, jer povrat uloženog novca u rudarstvo zahteva mnogo više vremena. Prema analizi konsultantske firme, koju je angažovala grupa poverilaca, boljim upravljanjem i organizacijom profit bi mogao značajno da se uveća, da u početku bude od 28 do 30, a kasnije i do 33 miliona evra godišnje ili oko 306 miliona u narednih 10 godina.
Lopovi i prevaranti uzeli su i opljačkali Rudnik Lece i delili dobit sa političarima, dok ljudi tamo jedva preživljavaju. Kineski Ziđin razmatra mogućnost da preuzme rudnik i ako ga oni uzmu to će biti druga pesma
Aleksandar Vučić, 16. marta 2019.
Možda je to i ključni razlog što se nekima očito žuri da se sav posao završi uoči novogodišnjih i božićnih praznika. Uostalom, ne pruža se često prilika da se novac tako brzo i tako mnogo uveća. Uz pretpostavku da dobit ostane na nivou proseka iz prethodne tri, ona bi do 2034. dostigla 103,3 miliona evra, pa bi novom gazdi, nakon što nadoknadi trošak kupovine, na računu ostalo skoro 69 miliona evra.
Iskusni konsultant koji je za Radar analizirao bilans uspeha za prošlu godinu, kada je prosečna cena unce zlata (31,1 gram) bila 1.940 dolara, ukazuje da je ukupan prihod Rudnika Lece bio 37,2 miliona dolara, a dobit pre oporezivanja, kamata i amortizacije 14,98 miliona dolara. Kako je prosečna cena zlata u 2024. povećana na 2.374 dolara, operativna dobit bi se ove godine sa istom proizvodnjom povećala za petinu, na 22,5 miliona dolara, a ako bi se računala po cenama iz oktobra od 2.650 dolara za uncu, porasla bi na 25 miliona dolara. A preduzeće koje godišnje stvara 25 miliona dolara operativne dobiti realno vredi između 150 i 200 miliona dolara, jer se ta investicija sama u prvom slučaju otplaćuje posle samo šest, a u drugom posle osam godina.
Da je vrednost rudnika namerno potcenjena, za Radar tvrdi i Miroslav Bogićević, formalno još uvek njegov vlasnik. „Tamo ima oko 60 tona rezervi zlata i samo ono, bez srebra, olova i cinka, vredi pet milijardi evra. Na stranu što ljudi koji sada upravljaju rudnikom kriju tonu i po zlata i šest tona srebra, što vredi oko 115 miliona evra, a to nije uopšte ušlo u procenu vrednosti preduzeća. Rudnik i sada svaki mesec ostvaruje čist profit od milion evra i da mi ga nisu oduzeli 2015, do danas bih iz profita vratio sve dugove. Poseban je problem što je u međuvremenu stečajna upravnica Ljiljana Jovanović dozvolila ljudima koji operativno upravljaju rudnikom, na čelu sa Velimirom Jovanovićem, da ga dodatno zaduže za 160 miliona evra, iako svih ovih godina posluje pozitivno“, tvrdi Bogićević.
On je stečajnom sudiji u Valjevu, koji još nije doneo odluku da li će odložiti i drugu prodaju, podneo još jedan prigovor. „BDO ne bi ni mogao da procenjuje vrednost rudnika, jer nema potrebne reference. Rudnike u Srbiji može da procenjuje samo Geološki zavod, čiji su stručnjaci za to osposobljeni. A da ne objašnjavam da je BDO procenjivao vrednost rudnika u februaru i da je od tada zlato poskupelo za čak 28 odsto“, kaže Bogićević.
Zlatna groznica će se nastaviti i naredne godine
Šanse da se cena zlata u dogledno vreme vrati na prošlogodišnji nivo ravne su nuli. U poslednjih 12 meseci one su povećane 28 odsto, a taj trend će se nastaviti, smatra Marko Martinoli, direktor kompanije Zlatni standard, koja trguje investicionim zlatom. „Svi makroekonomski i geopolitički pokazatelji govore u prilog daljeg rasta cena, koje su u 2024. dostigle rekordne vrednosti, a i u 2025. se očekuje nastavak zlatne groznice, uz relativno povišeno tržišno kolebanje cena“, kaže Martinoli za Radar.
U prilog te teze ističe i da se zbog ponovnog ubrzanja inflacije očekuje da će američke Federalne rezerve u 2025. usporiti tempo smanjivanja referentne kamatne stope, dok neki globalni profesionalni investitori čak smatraju da će Fed biti prinuđen da poveća kamatne stope kako bi obuzdao novi talas inflacije.
U pitanju je neviđena krađa, a ovo što se sada sprema je samo finale velike pljačke. Mnogo štete je već napravljeno, jer se novac izvlači angažovanjem pet podizvođača. Bez takvih aranžmana dobit bi bila još veća
Miroslav Bogićević
„Zlato igra ključnu ulogu u izgradnji otpornog investicionog portfelja. Očekivanja su da će centralne banke, naročito u zemljama u razvoju, nastaviti sa akumulacijom zlata, što će biti bitna podrška ceni dragocenog metala. Godišnja kupovina centralnih banaka iznosi čak 1.500 tona više u poređenju sa periodom pre sukoba u Ukrajini“, ističe Martinoli, po čijim rečima zlato ostaje atraktivno ne samo kao zaštita od geopolitičkih rizika, već i od neizvesnosti u vezi sa enormnim dugovima suverenih država i njihovim deficitima. „Dodatno, u situaciji kada američki dolar izgleda kao strukturno precenjen, zlato je jedan od najefikasnijih načina diversifikacije valutne izloženosti i to naročito vidimo kod pravnih lica koja žele da zamene dinarsku likvidnost plasmanom u otporan instrument, koji će prebroditi neizvestan period koji je pred nama“, kaže sagovornik Radara.
Uostalom, ističe Martinoli, globalne investicione banke očekuju da će cene zlata nastaviti da rastu, pri čemu Goldman Saks procenjuje da će one početkom 2025. dostići 2.900 dolara, dok Benk of Amerika predviđa povećanje na 3.000 dolara za finu uncu.
Ulaznica od 1,1 milion evra
U takvom ambijentu, još manje pije vodu početna cena od 34,5 miliona evra, po kojoj je stečajna upravnica naumila da proda rudnik na jugu Srbije. Tim pre što su vest o njenom prvom pozivu za prodaju, u vreme godišnjih odmora, 26. avgusta, ovdašnji mediji objavili uz naslove u stilu Na prodaju najveće nalazište zlata u Evropi, početna cena za rudnik Lece 34,5 miliona evra. No, za razliku od početne cene rudnika, papreno visoka bila je skupa prodajna dokumentacija, jer niko u nju nije mogao da zaviri dok ne iskešira 129,7 miliona dinara ili 1,1 milion evra, s tim što se taj novac posle prodaje ne vraća. Bukvalno je to bila cena ulaznice da bi se u toj igri učestvovalo, bez obzira na to da li će učesnik iz nje izaći kao pobednik ili gubitnik.
„Otkupna cena dokumentacije prilikom prvog pokušaja prodaje bila je veća od milion evra baš zbog toga da je niko ne bi kupio, osim onog za koga se sve i namešta. I ova sada od milion dinara ili nešto manje od 10.000 evra je previsoka, jer je svojevremeno za Univerzal banku ona koštala samo 350 evra“, kategoričan je Bogićević.
Konsultantska firma, koju je angažovala grupa poverilaca, procenjuje da bi boljim upravljanjem i organizacijom godišnji profit rudnika u narednom periodu mogao da se poveća na čak 33 miliona evra, a sada se ceo rudnik nudi na prodaju za samo milion i po evra više
Upućene otuda i ne čudi što se prvi, letnji krug sveo na samo jednog igrača. Za to „izvlačenje“ prijavio se samo Mediolanum invest, brokersko-dilerska firma u kojoj tri člana porodice Jovanović, Velimir, Danilo i Gordana Mitić Jovanović, imaju po 28,47 odsto, dok se ostatak od 14,6 procenata vodi na Mediolanum, preduzeće bez ijednog zaposlenog i bez dinara prihoda u prethodne četiri godine, u kome Velimir ima 70, a Vladan Jovanović 30 odsto.
Predsednik Mediolanum investa je Velimir Jovanović, jedini vlasnik firme M. I. Finance, preko koje je kupio i Mlekaru Šabac, još jedno preduzeće u stečaju koje je nekada, kao i rudnik Lece, bilo deo Bogićevićevog Farmakoma. U biografiji, objavljenoj na sajtu Kluba Privrednik, piše da Jovanović veruje „da je svaki problem ujedno i prilika i da je najveća mudrost učiti iz iskustva drugih, a ne na svojim greškama“.
Na sreću nezadovoljnih poverilaca, samo šest dana pre zakazanog termina za prvu aukciju, Privredni sud u Valjevu je 20. avgusta odložio prodaju i uslišio žalbu Moderano investmentsa, Bogićevića i Alta banke, koja u ovom slučaju stoji iza Jubmes banke, koju je 2019. preuzela Alta Pay grupa Davora Macure, a sa bankom je preuzeo i potraživanja od rudnika. Ostali poverioci, Meser Tehnogas, Telekom Srbija, Dunav osiguranje, Halk banka, Univerzal banka u stečaju i mnogi drugi nisu se, bar javno, izjašnjavali. U tu grupu spada i Utma komerc Dobroslava Bojovića, većinskog vlasnika Energoprojekta i Napreda, čija je ćerka pre nekoliko godina postala supruga Velimira Jovanovića, direktora Mediolanum investa.
Za koga radi i čije interese zastupa stečajna upravnica
U međuvremenu, 16. decembra Moderano investments uložio je Privrednom sudu u Valjevu prigovor i na drugu prodaju, uz obrazloženje da se još čeka odluka Privrednog apelacionog suda na njihovu žalbu od 13. novembra, na odluku prvostepenog suda, koji je odbio da razreši stečajnu upravnicu zbog nepoštovanja zakona i favorizovanja Mediolanum investa i grupe sa njim povezanih lica. S obzirom na to da taj postupak još nije okončan, u prigovoru se ističe da „sud ne sme dopustiti da se nezakonito postupanje stečajne upravnice legalizuje kroz organizaciju nove javne prodaje pre nego što se pravosnažno odluči o njenom razrešenju.“
Uz to, u Moderanu joj zameraju i da je početna cena nerealno niska. Uostalom, do sada je, tokom stečajnog postupka, poveriocima isplaćeno 44 miliona dolara, za petinu više od cene po kojoj se rudnik sada nudi na prodaju. Jedna od zamerki je i da procena vrednosti rudnika ima više manjkavosti, a osnovna je da nisu na pravi način procenjene rudne rezerve, već na osnovu zastarelog elaborata iz 2019. Posebno apsurdno je da i BDO u svom izveštaju navodi da su rezerve procenjivane na osnovu informacija iz februara, a da ih je menadžment obavestio da se radi na novom elaboratu koji bi trebalo da bude gotov u prvoj polovini godine. Otuda se, tvrde u Moderanu, ne zna ni realna vrednost rudnika, koja je, uvereni su, višestruko veća od procenjene iz februara, kada se nisu ni znali dobri finansijski rezultati ostvareni u 2023.
Zlatna groznica će se nastaviti i u 2025, pri čemu analitičari Goldman Saksa očekuju da će cena zlata početkom 2025. dostići 2.900 dolara, dok Benk of Amerika predviđa cenu od 3.000 dolara za uncu
Marko Martinoli
Iz činjenice da je i nova prodaja zakazana uoči praznika i da oglas nije objavljen ni u jednom stranom mediju, niti su za prodaju angažovani renomirani međunarodni savetnici, eksperti za zlato i rudarstvo, u Moderanu strahuju da se sve radi sa ciljem da se isključi konkurencija, da se ceo proces svede na jednog privilegovanog kupca, Mediolanum invest ili neko sa njim povezano lice i da se rudnik proda po minimalnoj ceni. Jedini ustupak ostalim zainteresovanim je što je za drugi krug cena za otkup prodajne dokumentacije smanjena sa više od milion evra na milion dinara.
Ko je stvarno pokrao Rudnik Lece
Svojevrsni kuriozitet je da Vučićeve tvrdnje o „lopovima i prevarantima koji su uzeli i opljačkali Lece“ ponavlja i čovek na koga je predsednik mislio i koji je 2014. uhapšen, a prošle godine prvostepeno osuđen na pet godina zatvora, pod optužbom da je njegov Farmakom 2012. i 2013. za 3,2 milijarde dinara oštetio Privrednu banku Beograd, koja je na kraju likvidirana.
„Ovde se radi o neviđenoj krađi. Oni koji zloupotrebljavaju ovaj stečaj koriste svaku priliku da se obogate. Mnogo štete je već napravljeno, jer se novac izvlači angažovanjem pet podizvođača, uz saglasnost stečajne upravnice i Velimira Jovanovića, koji je rudniku pozajmljivao novac uz visoke kamate. Bez takvih sumnjivih aranžmana dobit bi bila neuporedivo veća od iskazane u finansijskim izveštajima, a ovo što se sada sprema je samo finale velike pljačke“, tvrdi Bogićević, čija se poslovna imperija u međuvremenu raspala kao kula od karata. Koncern Farmakom je u stečaju, nema nijednog zaposlenog, poslednje dve godine ukupni prihodi su mu bili samo 60.000, a neto gubitak veći od 29 miliona dinara. Udeo u Politici preuzeo je Boban Rajić, fabrika akumulatora u Somboru je promenila nekoliko vlasnika, dok je Mlekaru Šabac preuzeo Velimir Jovanović, koji je, po svemu sudeći, bacio oko i na Rudnik Lece.
Još uvek formalni vlasnik tvrdi da u zvaničnu procenu vrednosti rudnika nije uključena tona i po zlata i šest tona srebra, čija je tržišna vrednost 115 miliona evra, za 80 miliona evra veća od cene po kojoj se on nudi na prodaju i za 46 miliona evra veća od procenjene vrednosti celog rudnika
U Moderanu smatraju da bi prodaju rudnika ponovo trebalo odložiti, realno proceniti rudne rezerve i u ceo proces uključiti ne samo širu poslovnu javnost, već i predstavnike države, jer se radi o vrednom, strateškom projektu. Tek posle toga trebalo bi ceo postupak sprovesti u interesu svih, a ne samo jednog poverioca, na zakonit i transparentan način. U suprotnom, kažu, i država Srbija će biti oštećena, ne samo materijalno, jer će dobiti ko zna koliko miliona evra manje nego što bi mogla, već i reputaciono, ako dozvoli da se rudnik nezakonito proda.
Na stranu što će Srbija u tom slučaju trajno ostati bez strateški važnog rudnika zlata na nerazvijenom i siromašnom jugu zemlje. I neće moći da spreči novog vlasnika da ga preproda bilo kome, naravno bez ikakvog popusta, s obzirom na sve veću tražnju za zlatom, čija je cena u poslednje dve decenije uvećana skoro pet puta ili 487 procenata.
