Nijednog momenta se nisam pokajao zbog podrške studentskim zahtevima i protestima, iako sam unapred znao da to neće naići na odobravanje vlasti, koja i u biznisu ima svoje favorite, za koje ne važe ista pravila kao za sve, poručuje Rodoljub Drašković, vlasnik koncerna Svislajon-Takovo, u čijem sastavu posluje više preduzeća iz Srbije, BiH, Severne Makedonije, Hrvatske i Rumunije. „Uvek sam bio slobodan čovek i javno izražavao stavove bazirane na argumentima“, kaže za Radar jedan od retkih domaćih privrednika koji je otvoreno podržao studentske zahteve i proteste. Njegova kompanija početkom januara počela je da proizvodi „studentski eurokrem blok“ i objavila da je sav novac od prodaje namenjen studentima u blokadi.
Zašto ste rešili da talasate, zar vam nije bilo isplativije da ćutite kao neke vaše kolege, koje ne žele javno da se izjašnjavaju o sve većoj političkoj i društvenoj krizi u Srbiji?
Nije vreme za kalkulacije. Studenti i profesori su se digli na noge, traže slobodnu, uređenu, demokratsku, pravnu državu. U tome ih bezrezervno podržavam, bez ikakvog ličnog interesa. Njih sam davno zadovoljio, a ovo radim za sadašnjost i budućnost naroda i države. Što se tiče privrednika, koji su se nedavno odazvali Vučićevom pozivu, svako ima pravo da odluči da li će otići na Kopaonik ili u PKS. Mene takvi skupovi odavno ne zanimaju.
Zbog podrške studentima, napali su vas režimski mediji, Ana Brnabić vas je nazvala tajkunom i robovlasnikom, a neki su pisali i da bi vas trebalo uhapsiti. Šta kažete na to?
Od njih ništa drugo nisam ni očekivao, osim da me možda optuže da rušim državu. Evo, prete da će uhapsiti i rektora Vladana Đokića. Ako to urade, slobodno neka hapse i mene. Ali, sve to su budalaštine, jer će narod prvo njima suditi. Oni u ropstvu drže celu naciju i 13 godina organizovano pljačkaju državu. Sve organe su angažovali, od inspekcija do policije, tražeći razlog da mi sude, ali na njihovu žalost nikada nisu utvrdili ni privredni prekršaj.
SNS je uoči izbora 2023. kao deo promotivnog izbornog materijala delio i „euroblok“ Takova sa logom vladajuće stranke. Otkud to?
Svaka kompanija u okviru našeg poslovnog sistema sama vodi svoju poslovnu politiku. To je bio deo komercijalnog aranžmana u koje se, kao vlasnik, ne mešam. I to nema veze sa mojim ličnim stavovima, koje iznosim i iza kojih stojim.
Očekivao sam napade, možda i optužbe da rušim državu. Sad prete da će uhapsiti i rektora. Ako to urade, neka hapse i mene. A narod će im suditi što 13 godina organizovano pljačkaju državu
Početkom marta neke domaće privrednike na razgovor u PKS nije pozvala ministarka privrede, već predsednik. Znate li vi uopšte ko je bio ministar privrede u odlazećoj vladi i šta biste im rekli da su i vas pozvali?
Rekao bih da ja znam da malo znam, ali sam spreman da njima, iako misle da znaju sve, dokažem da ne znaju ništa. Mi već dugo nismo imali pravog ministra privrede i poljoprivrede. Ni ova vlast, kao ni mnoge pre nje, ne voli da naspram sebe ima uspešne domaće biznismene, koje ne može da kontroliše i koji će od nje tražiti da uspostavi normalnu, fer tržišnu konkurenciju, bez čega nema bržeg rasta. Otuda i ne čudi što je BDP po stanovniku u Sloveniji 2,6 puta veći nego u Srbiji.
Ali, vlast se doskora hvalila da Srbija spada u zemlje sa najbržom stopom rasta u Evropi?
Ona BDP „pumpa“ javnim investicijama sa tajnim ugovorima, koje koštaju nekoliko puta više od realne cene. Na kraju svi ti troškovi ulaze u BDP, iako mnoge investicije nisu ekonomski isplative, ni društveno opravdane. I ne mislim samo na nacionalni stadion i Ekspo, već i na mnoge druge projekte, jer ni za jedan nisu dokazali da će moći sam sebe da otplaćuje.
Zvaničnici tvrde da su protesti smanjili industrijsku proizvodnju, zaustavili investicije i ugrozili kreditni rejting zemlje. Osećaju li vaše kompanije te negativne posledice?
Ne, većina naših kompanija i dalje beleži dvocifrene stope rasta i uredno izmiruju sve obaveze prema budžetu. Biće da problema imaju oni kojima je država pomagala ogromnim subvencijama, a sada para za to više nema.
Vlast tvrdi da je u toku „obojena revolucija“ i najavljuje pobedu. Ko će onda izgubiti?
To je klasična zamena teza. Ne radi se ni o kakvoj „obojenoj revoluciji“, već o nenasilnoj pobuni, koju je nemoguće ugušiti, bez obzira na sve represivne mere režima. Zato ova „revolucija“ neće gutati svoju decu. Cilj protesta je da Srbija postane demokratska država, da izgradi profesionalne institucije koje će se obračunati sa nagomilanim kriminalom i korupcijom, što je preduslov za ekonomski preporod privrede i stvaranje uslova za bogato, građansko društvo.
I Fiskalni savet i mnogi ekonomisti tvrde da je postojeći model rasta, baziran na sve većim javnim i stranim investicijama, iscrpljen. Zašto domaći privrednici sve manje ulažu u Srbiji? Da parafraziram Boška Obradovića, što bežite?
Zato što je ova vlast godinama favorizovala strane kompanije, a nas tretira kao neželjenu decu. Upravo zbog toga je bitno da studenti istraju u svojim zahtevima. Svojevremeno me na razgovor pozvao Zoran Zaev, tadašnji premijer i pitao me šta bi njegova vlada trebalo da uradi da proširim biznis u Severnoj Makedoniji. Odgovorio sam mu: „Ne treba mi ništa, samo me pustite da radim.“ To isto očekujem i u Srbiji, da isti uslovi važe za sve, a ne da se štiti uvoznički lobi koji uništava domaću proizvodnju. Dok se takvi uslovi ne obezbede, malo ko će biti spreman da ovde ozbiljno investira.
Država je i u ratnim vremenima finansirala vojnike na frontu i prosvetne radnike. A Vučić danas finansira Ćacilend i spreman je da uništi prosvetu ako se ne pokori diktatorskom režimu
Žalite se na vlast u Srbiji, a nedavno ste izjavili da nemate nameru da kapital investirate „u korumpiranom ambijentu“ i da ste kroz stečaj fabrike u Trebinju izmirili „sve finansijske obaveze mafije i kriminalaca vrha Republike Srpske“. Neko će vam reći da možda nije problem u vlastima, već u vama?
Moja preduzeća u BiH dobro posluju, planirao sam njihov dalji razvoj, imao spremne projekte za nove, kapitalne investicije koje bi bitno uticale na razvoj privrede, ali smo, isto kao i u Srbiji, od njih do daljeg odustali. Kapitalnih investicija u Srbiji i BiH neće biti dok se ne iskoreni korupcija i obezbede fer, tržišni uslovi za poslovanje.
Očito je da niste u dobrim odnosima sa Miloradom Dodikom. A da li vam je dobar komšija, jer vas na Dedinju deli samo ograda?
Nikad ga na Dedinju nisam video. Samo povremeno čujem da je bio i glasao na izborima u Srbiji, zajedno sa desetinama hiljada ljudi koje konvoji autobusa dovoze iz Republike Srpske, da glasaju čak i na lokalnim izborima, iako po zakonu to ne bi smeli. Sve je to deo dobro uhodanog sistema korupcije, uvoza i kupovine glasova. I tamo su, kao i u Srbiji, zaposleni u javnom sektoru ucenjeni da glasaju ili će u suprotnom ostati bez posla.
Pa, šta ćete ako se protesti ne okončaju promenama, jer vlast poručuje da će opet pobediti?
Sigurno je da više ništa neće biti kao što je bilo. Kao što sam siguran da studenti neće odustati dok im se ne ispune zahtevi. Do tada bunt neće stati. Moj predlog je da se formira nestranačka vlada profesionalaca, na čelu sa rektorom Vladanom Đokićem, u koju bi ušli profesori, eksperti za pojedine oblasti i da njen jedini mandat bude da se ispune svi studentski zahtevi i obezbede uslovi za fer, poštene, demokratske izbore.
Čini se da vlast kao poslodavac nema razumevanja za prosvetne radnike, jer je rešila da ih udari i po džepu, u nadi da će ih na taj način ućutkati. Šta mislite, da li je to pravi recept?
Ne znaju šta rade. To je jedinstven slučaj u istoriji. Zar su zaboravili da je država čak i u ratnim vremenima finansirala vojnike na frontu i prosvetne radnike, jer zemlja neće imati budućnost ako dobije rat a izgubi prosvetne radnike. A Vučić danas iz budžeta finansira Ćacilend i svoje pristalice, uveren da tako može sačuvati vlast i ukrotiti akademsku zajednicu. Spreman je da uništi prosvetu ako se ne pokori diktatorskom režimu. Svi zajedno moramo sačuvati akademsku zajednicu dok kriza ne bude rešena. Spreman sam da svakom prosvetnom radniku, kome je država uskratila platu, budem garant za kredit kod poslovnih banaka dok se stanje ne normalizuje, a očekujem da će taj primer slediti i drugi privrednici. Strašno je što je ova vlast stvorila takav sistem vrednosti u kojem je cenjenije biti mafijaš, kriminalac ili diler u besnom džipu, nego profesor. To je odraz moralnog posrnuća nacije. Srećom, sve to promenili su studenti, koji su spremni da grade državu za sebe i svoju budućnost.
Niste jedini koji pita odakle mi novac. Političare to niko ne pita, iako ceo život javni novac koriste za lično bogaćenje, a uz to su privatizovali ono što ne bi smelo da se privatizuje – državu
S obzirom na to da poslujete u više država, gde vam je glavno prebivalište?
Uskoro će 20 godina otkako sam odlučio da se vratim rodnoj grudi, u Trebinje, na majčevini i očevini se najbolje osećam, a u blizini sam izgradio i „Grad sunca“, hotel, akva-park, restorane, etno-selo, velnes i spa-centar, halu sportova… Kupio sam i javno preduzeće IAT na ivici stečaja, koje sam revitalizovao i sada radi uspešno. Izgradio sam prehrambenu industriju, organizovao tržište veleprodaje i maloprodaje širom BiH.
Odakle pare za sve to?
Niste jedini koji to pita. Neki kažu „mora da ga je ukrao“. To me ne čudi, jer decenijama živimo u korumpiranom, kriminalizovanom sistemu i mnogi ne mogu da shvate da se velikim radom, pregalaštvom, uspešnim poslovanjem i vizijom mogu ostvariti velika dela. Nisam sve stvorio preko noći, već iza svake kockice ovog mozaika stoje godine uspešnog i napornog rada i dobrih poslovnih ideja. Više od šest godina radio sam u Švajcarskoj, za moćne evropske kompanije iz Austrije, Italije, Francuske, Norveške… S druge strane, političare to niko ne pita, a ceo život žive na teret budžeta i javni novac koriste za lično bogaćenje, a za razliku od nas privrednika, oni su privatizovali ono što ne bi smelo da se privatizuje – državu.
Otkud vi u Vršcu, gde ste svojevremeno kupili nekoliko fabrika?
Početkom 90-ih sam iz Sarajeva, po preporuci mog dekana, prihvatio mesto direktora razvoja jedne firme iz Plandišta, nakon čega su me angažovali da saniram još neke posrnule firme. Iako nisam bio član partije, Komitet je odlučio da odem u Vršačku industriju keksa VIK. Kad sam je postavio na zdrave noge, Komitet je hteo da me šalje dalje, a da na mesto generalnog direktora VIK-a dođe isluženi predsednik opštine. Radnici su se pobunili i tražili da ostanem. To je bio prvi štrajk u tadašnjoj Jugoslaviji sa zahtevom radnika da direktor ostane i da dalje vodi firmu. Štrajk je trajao tri dana i na kraju su mene pozvali da ih smirim. Tada su postavljeni temelji sadašnjeg sistema Svislajon-Takovo, jer je program Ante Markovića ubrzo dao veću slobodu privrednicima i omogućio privatizaciju. Što se tiče Vršačke pivare, nakon privatizacije izmirili smo sve obaveze prema dobavljačima i bankama. Ostale su da „vise“ samo obaveze prema državi, koje ona nije htela da otpiše, pa nam je ta investicija propala. Poslednje smo kupili Vršačke vinograde iz stečaja, u koje smo investirali više od 40 miliona evra. Njih smo nasledili do dna opljačkane, ali smo revitalizovati stare i podigli nove zasade i izgradili najmoderniju vinariju u Evropi.
Vlast će vas optužiti da ste kupili i ubrzo potom zatvorili mesnu industriju Mitros?
Nismo ga zatvorili, već smo morali da pokrenemo stečaj. Mogli smo uraditi više u Mitrosu, ali nam državna birokratija nije dozvolila. Investirali smo u opremu i novi proizvodni program, a onda su krenule tužbe više od 1.500 zaposlenih, koji nisu prethodnih pet godina prekoračili prag fabrike. Presude su nas obavezivale da im za tih pet godina moramo platiti zarade, topli obrok i regres i to sa kamatama, pa smo bili prinuđeni da pokrenemo stečaj. Nakon toga država je nekom strancu, koji je u međuvremenu preuzeo Mitros, dala pet miliona evra iz budžeta. I čim je te pare potrošio, fabrika je zatvorena.
Kažete da plaćate sve obaveze prema državi, a tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić vas je optužio da ne plaćate porez i da ste zbog toga napustili Srbiju?
Nije tačno da nisam plaćao poreze i da sam zbog toga pobegao. Tačno je da sam imao spor sa Dinkićem. Kad sam kupio Takovo, činio je sve da se ugovor o privatizaciji poništi. Pri tome smo firmu kupili na tenderu, platili sedam puta više od druge najbolje ponudu i u nju dosad uložili 285 miliona evra. Ne žalim, jer je Takovo sada veoma uspešna kompanija. Dinkić je izdejstvovao da sud, po osnovu međudržavnog ugovora između Srbije i Rusije, tada donese presudu u korist Komercijalne banke od 14,5 miliona evra, iako je Takovo ispunilo svoj deo obaveze, a država nije obezbedila dogovoreno finansiranje. Mi smo već sutradan isplatili tih 14,5 miliona evra, iako smo znali da ništa nismo krivi, pa smo kasnije sudskim putem uspeli da vratimo taj novac i to sa kamatama. A sećam se, kao da je juče bilo, dok sam držao kolegijum sa saradnicima u kući na Dedinju, na TV je emitovan prilog u kome Dinkić tvrdi da sam opljačkao firmu i pobegao u Švajcarsku. I ta vlast je išla na mene đonom, kao i sadašnja, jer ne podnose uspešne domaće privrednike koji im se ne šlihtaju i nisu deo njihovih korupcionaških dilova.
Vučiću bih savetovao da mirno napusti tron i oslobodi Srbiju. Neka ispuni bar jedno obećanje, da više neće biti predsednik Srbije ako se dokaže da je 15. marta upotrebljeno sonično oružje
S obzirom na to da o svemu imate jasan, kritički stav, da li imate političke ambicije?
Bože sačuvaj. Nikad. Uostalom, podržavam zahteve studenata, a oni se svode na to da bi u ovoj zemlji svako trebalo da radi posao za koji je stručan. Sve što radim i govorim je moralna obaveza svakog patriote i rodoljuba i iza toga ne stoje nikakve druge namere. Naravno, spreman sam da sutra, znanjem i iskustvom, pomognem ministru privrede ili poljoprivrede kako da Srbija postane ekonomski bogatija zemlja, da postane veći izvoznik zdrave, organske hrane, po ugledu na Holandiju. Imamo spremne programe za to, ali o njima mi sagovornik ne može biti Aleksandar Martinović. Kad budemo imali pravog ministra poljoprivrede, možda će nešto moći i da se promeni. Nažalost, ova vlast se izgleda opredelila za rudarenje, da uništi budućnost Srbije.
Čime se trenutno bavite, dok očekujete rasplet političke i društvene krize?
Pišem drame i satire, jer za poeziju nije vreme. Dva fakulteta sam završio, sada studiram na Fakultetu dramskih umetnosti, ali na tom trećem neću da diplomiram. Želim da ostanem student, dok se ne ispune svi studentski zahtevi. Mnogi osnovci i srednjoškolci sad javno govore da im je san da postanu studenti, a eto meni je cilj da ostanem student.
Vlast „pumpa“ BDP tako što u njega ulaze svi troškovi, nekoliko puta veći od realne cene, iako ni nacionalni stadion, ni Ekspo, ni mnogi drugi državni projekti nisu ekonomski isplativi
A šta biste, da vas pita, savetovali predsedniku Vučiću?
Iskreno, prijateljski bih mu savetovao da mirno napusti tron i oslobodi Srbiju. Ako ima časti i morala, neka ispuni bar jednom javno izgovorenu reč, da više neće biti predsednik ako se dokaže da je protiv mirnih demonstranata 15. marta upotrebljeno sonično oružje. Ali, to mu ne pada na pamet, jer još mora da se oduži lojalistima, koje časti raznim funkcijama i unosnim poslovima. Zato i pokušava da formira novi pokret, koji će činiti uglavnom plaćenici režima. Pitanje je ko će ga finansirati kada Vučić izgubi pristup državnoj kasi, iz koje je finansirao sve što mu se prohte, pa i Ćacilend, koji je sagradio na okupiranoj teritoriji u centru Beograda i naselio stanarima koji su lojalniji vođi od građana bilo koje druge države na svetu.
