Kompanija Rio Tinto reagovala je i na odgovor Nije jasno ko će preživeti, a ko neće ekonomiste Boška Mijatovića, predsednika Centra za liberalno-demokratske studije i člana Odbora za ekonomske nauke SANU, na prvo reagovanje kompanije Od projekta Jadar država bi prihodovala 180 miliona evra godišnje, koje je kompanija uputila redakciji nakon autorskog teksta Mijatovića za Radar Žrtva koja nije vredna rizika: Istine i iluzije o iskopavanju litijuma u Srbiji, I najnovije reagovanje objavljujemo u celini.
Nedeljnik Radar objavio je 29. jula 2024. autorski članak Boška Mijatovića kao odgovor na demanti kompanije Rio Tinto na prethodno objavljeni članak istog autora. Rio Tinto ponovo je prinuđen da reaguje povodom određenih navoda objavljenih u članku Nije jasno ko će preživeti, a ko neće.
Kompanija Rio Tinto može prihvatiti „kratke napomene o stanju u litijumskom sektoru Evrope“ autora koje, kako navodi, „imaju samo za cilj da upozore na moguće prepreke na putu“, budući da je „litijumski sektor u Evropi u krizi“ i da nije jasno „ko će je preživeti, a ko neće“, kao dobar osnov za uspostavljanje informisanog dijaloga, posebno u svetlu napomene autora da su njegove napomene „možda tek kratkoročne do srednjoročnih“, ali da „lako mogu da imaju ozbiljne dugoročne implikacije, posebno na pojedine aktere“.
Rio Tinto ne planira da koristi desetogodišnje poresko oslobođenje za projekat Jadar
Kompanija Rio Tinto dugoročno je posvećena realizaciji Projekta Jadar, jednog od najperspektivnijih i najbolje istraženih litijumskih projekata u Evropi, čiji je životni vek procenjen na najmanje 40 godina, zbog čega ostaje pri stavu da je Projekat Jadar potrebno sagledavati u svetlu, pre svega, dugoročnih projekcija. Prognoze su da će samo u Evropi u periodu do 2030. godine potražnja za litijumom za baterije porasti 300 odsto, što korespondira sa okvirnim rokovima za potencijalno otvaranje rudnika u Jadru.
Navodi autora koji se odnose na „široku istraživačku aktivnost u svetu, kojoj je cilj stvaranje baterija koje bi zamenile litijumske, kao natrijumske (prva fabrika već podignuta), čvrste, grafenske, fosfatne i druge“, i da „prodor na ovom polju može preko noći da učini litijumsku branšu suvišnom“, takođe mogu biti osnov za stručni dijalog. Mišljenje koje preovladava u industriji je da su litijum-jonske baterije osnov zelene energetske tranzicije i da će to biti još decenijama.
Na nivou industrije smatra se da natrijum-jonske baterije nisu alternativa litijum-jonskim baterijama i da su ove dve vrste baterija komplementarne, zbog čega svaka ima svoje mesto na tržištu. Zbog znatno niske energetske gustine u odnosu na litijumske baterije, primena natrijum-jonskih baterija daleko je manjeg dometa od litijumskih i moguća je samo u električnim vozilima manjih brzina, kao što su mala gradska vozila ili skuteri, a osnovna namena ovih baterija je stacionarno skladištenje energije. Osim toga, najnovija tehnologija takozvanih solid state baterija takođe se oslanja na litijum. Ova generacija baterija bi imala za cilj da osigura duži životni vek, veći domet i brže punjenje baterija.
Rio Tinto je u obavezi da primenjuje regulativu OECD-a, čiji je glavni cilj da obezbedi da velike multinacionalne kompanije u svim zemljama u kojima posluju plate porez na dobit po efektivnoj stopi od najmanje 15 odsto
„Stanje u litijumskom sektoru Evrope“, o kome piše autor, ni na koji način, međutim, ne može uticati na Projekat „Jadar“ u segmentu zaštite životne sredine, kako se neosnovano implicira u delu javnosti. Projekat „Jadar“ može i mora biti realizovan isključivo u skladu sa najvišim standardima zaštite životne sredine Republike Srbije i Evropske unije, i ova činjenica nije i ne može biti uslovljena stanjem ili kretanjima u litijumskom sektoru Evrope.
Kompanija Rio Tinto prinuđena je, međutim, da demantuje navode autora da „plaćanje dažbina možda može dostići 180 miliona evra tek za oko 15 godina, kada počne puna proizvodnja i kada prođe dodatnih 10 godina za oslobođenje obaveze plaćanja poreza na dobit, glavnog poreza na kompanije. To oslobođenje potiče iz poreskog zakonodavstva Srbije i njemu Rio Tinto nije kriv. No, možda ipak nije pametno oslobađati investitora poreza na dobit kada prodajete nacionalno blago“.
Rio Tinto je u obavezi da primenjuje regulativu Pillar 2 Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), čiji je glavni cilj da obezbedi da velike multinacionalne kompanije u svim zemljama u kojima posluju plate porez na dobit po efektivnoj stopi od najmanje 15 odsto. Iz tog razloga, kompanija Rio Tinto ne planira da koristi desetogodišnje poresko oslobođenje koje postoji kao mogućnost predviđena domaćom regulativom, jer bi u tom slučaju efektivna poreska stopa bila niža od 15 odsto, koliko određuje Pillar 2. Zbog navedenog, navod da će kompanija biti oslobođena obaveze plaćanja poreza na dobit nije primenjiva u slučaju Rio Tinta i Projekta Jadar.
Plan je da puna proizvodnja rudnika bude dostignuta za tri godine, a ne za 15
Takođe, prema planu realizacije Projekta Jadar, puna proizvodnja bila bi dostignuta u periodu od tri godine, ne 15, kako navodi autor.
Autor u svom odgovoru, za rečenicu iz prethodno objavljenog teksta u kojoj se kaže „da bi projekat koštao mnogo, a ne bi donosio ništa, osim gubitaka“, koju je kompanija Rio Tinto bila prinuđena da demantuje, kaže da „takva rečenica ne postoji u njegovom tekstu“, već da ju je „kao podnaslov, dodala redakcija Radara“. Kompanija Rio Tinto je demanti ovih navoda podjednako uputila i autoru i mediju koji je tekst objavio, budući da je sam navod neosnovan, bez obzira na to ko je autor istog.
„Posao sa rudnikom“, osim vrednosti godišnje proizvodnje, obuhvata i inicijalnu investiciju, ali i potencijal projekta da u Srbiju privuče veliki broj visokoprofitabilnih investicija u lancu proizvodnje električnih vozila
Kompanija Rio Tinto smatra da ne treba da ulazi u odnose između autora i medija za koji objavljuje svoje autorske tekstove. Takođe, smatramo da ni čitaoci nedeljnika Radar ne mogu i nisu u obavezi da jasno razumeju tu distinkciju, čime mogu biti dovedeni u zabunu. Navod autora iz odgovora na demanti može da implicara da podnaslov koji je redakcija Radara samoinicijativno dodala, ne korespondira sa sadržajem objavljenog članka, što medij koji je njegov tekst objavio može da predstavi u negativnom kontekstu i o tome bi autor trebalo da polemiše sa uredništvom nedeljnika Radar, a ne sa kompanijom.
Vrednost projekta veća je od godišnje proizvodnje budućeg rudnika
Autor polemiše sa kompanijom i zbog njegovog navoda koji je kompanija Rio Tinto demantovala, da je posao sa rudnikom litijuma vredan „znatno ispod milijardu evra“. Autor vrednost „posla sa rudnikom“ izjednačava isključivo sa vrednošću njegove godišnje proizvodnje. Kompanija Rio Tinto smatra da „posao sa rudnikom“ osim vrednosti godišnje proizvodnje, obuhvata i inicijalnu investiciju, ali i potencijal projekta da u Srbiju privuče veliki broj visokoprofitabilnih investicija u lancu proizvodnje električnih vozila i veruje da bi i građani Srbije trebalo da vrednost projekta sagledavaju na isti način, jer je to i u njihovom najboljem interesu, budući da se radi o potencijalnom otvaranju oko 20.000 visoko plaćenih radnih mesta.
Kompanija Rio Tinto smatra, međutim, da je kompanija znatno bolje razumela ove navode autora nego pojedinci koji su, pozivajući se upravo na tekst autora, u medijima United Media grupe iznosili podatak da je vrednost projekta tek 30 ili 31 milion evra.
Autor konstatuje u članku da određene podatke i procene vezane za Projekat Jadar „ne može da proveri“, jer, kako navodi, „ne raspolaže njihovim pretpostavljenim podacima“. Kompanija Rio Tinto ove navode autora može da prihvati kao argumentovane i upućuje otvoren poziv autoru da se za sve informacije obrati kompaniji.
Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koji zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.
