Kompanija Rio Tinto reagovala je i na odgovor, koji je akademik Bogdan Šolaja (Rizici otvaranja rudnika litijuma veći su od potencijalne koristi), napisao nakon prvog reagovanja kompanije (Akademik Šolaja nije naveo ni jedan naučni podatak ili dokaz za svoje tvrdnje) na njegov autorski tekst O otvaranju rudnika u Jadru i posledicama, objavljen na sajtu Radaru 13. jula. I ovo reagovanje prenosimo u celini.
Nedeljnik Radar objavio je na svom portalu 18. jula 2024. članak akademika Bogdana Šolaje Rizici otvaranja rudnika litijuma veći su od potencijalne koristi, u kome je autor izneo nekoliko stručnih zapažanja za koje kompanija Rio Tinto veruje da predstavljaju dobar osnov za uspostavljanje javnog dijaloga o Projektu „Jadar“ zasnovanog na naučno utemeljenim činjenicama, koji kompanija nedvosmisleno podržava u najboljem interesu celokupne stručne i opšte javnosti. U članku su iznete, međutim, i neke netačne tvrdnje, koje je kompanija primorana da i ovog puta demantuje.
Autor ponovo iznosi tvrdnje da „do sada nije poznata tehnologija primenjena u Srbiji (potvrđena nezavisnim inspekcijama) koja garantuje da su otpadne vode nastale iz prerade rude prečišćene do nivoa voda koje se zahvataju iz čistih izvora“, dodajući i da „pretpostavlja da je Rio Tinto već obavio eksperimente na više tona prerađene rude i da je već prečišćavao otpadne vode prema zahtevima koje propisuju domaći zakoni i standardi EU“, kao i da „pretpostavlja da će onda i rezultati tih eksperimenata biti dostupni javnosti“.
Prerada otpadnih voda je najmanje zahtevan deo Projekta „Jadar“
Kompanija Rio Tinto transparentno je navela u Nacrtu studija za procenu uticaja na životnu sredinu da je u okviru Projekta „Jadar“ planirana izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda koja, zajedno sa posebnim bazenima za čuvanje otpadnih voda, imaju dovoljan kapacitet da se spreči neželjeno ispuštanje vode, čak i u najnepovoljnijim okolnostima. Ova postrojenja koristila bi moderne i pouzdane metode prečišćavanja (reverzna osmoza i ultrafiltracija).
Prečišćavanje vode nezavisno je od tehnologije prerade rude. To nije nova tehnologija, već su u pitanju poznate, standardne tehnologije, koje delom ili kompletno koristi svako industrijsko ili gradsko postrojenje za preradu vode, pa čak i privatne kuće. Činjenica je da je metoda ultrafiltracija predstavljena sredinom 20. veka od kada je u i u kontinuiranoj primeni. Koncept reverzne osmoze takođe je prvi put predstavljen 1950-ih godina, a tehnologija jonske izmene razvijena je još početkom 20. veka. Opšte je poznata činjenica da se svaka voda može prečistiti na nivo pijaće vode, i verujemo da ta činjenica nije sporna ni za autora. Svaki od koraka u procesu prečišćavanja vode je poznat, potvrđen i u kontinuiranoj je upotrebi više decenija. Tehnologija prerade otpadnih voda verovatno je najmanje zahtevan deo dizajna celokupnog Projekta „Jadar“.
Opšte je poznata činjenica da se svaka voda može prečistiti na nivo pijaće vode, i verujemo da ta činjenica nije sporna ni za autora. Svaki od koraka u procesu prečišćavanja vode je poznat, potvrđen i u kontinuiranoj je upotrebi više decenija
Autor u članku naglašava da „Rio Tinto navodi i da je unapređenim tehnološki inovativnim rešenjima predviđeno da se i do 50 odsto otpada reciklira i koristi za zaptivanje podzemnih kanala u okviru podzemne eksploatacije, što bi za isti procenat smanjilo količinu otpada koji bi se odlagao na bezbedan i ekološki prihvatljiv način“, dodajući da je „dobro da se 50 odsto otpada, koji nije nastao mešanjem opasnog sa neopasnim otpadom, koristi za zaptivanje podzemnih kanala“, kao i da bi „međutim, bilo dobro da je projektovano odlaganje otpada Backfill Mining metodom, jer tada verovatno ne bi ni bilo deponija za njegovo odlaganje“.
Projekat „Jadar“ jeste dizajniran da koristi backfill metodu. Maksimalna količina (procenat) limitirana je karakteristikama otpada i uticajem na finalnu čvrstoću, kompresibilnost, distribuciju veličine čestica, poroznost, propustljivost, kapacitet vezivanja i drugih karakteristika backfill zapune. Kompanija je tokom godina testirala stotine različitih receptura backfill zapune kako bi postigla maksimalno moguće korišćenje otpada zadržavajući pritom karakteristike paste koje će omogućiti izbegavanje sleganja površine terena. U ovom trenutku procena je da se količina otpada može smanjiti za navedenih 50 odsto. Dodatnim testiranjem za izradu smeše za zapunjavanje podzemnih tunela procenat otpada mogao bi biti povećan, što bi svakako bilo navedeno u konačnoj Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“ u redovnoj, zakonom propisanoj proceduri. Kompanija Rio Tinto otvorena je za sve konstruktivne predloge stručne javnosti, uključujući i predloge autora o ovom ili bilo kom drugom segmentu Projekta „Jadar“.
Deponija čvrstog otpada biće zaštićena upotrebom folija, zaštitnim slojevima zemlje i rastinja
Autor u članku naglašava da „deponije rudarskog otpada ostaju zauvek, neće tu biti samo 30 godina, a sam Rio Tinto u svom odgovoru navodi da je dužan da obezbedi praćenje i kontrolu procednih voda sa deponije još najmanje 30 godina od zatvaranja postrojenja, a po potrebi i duže“. Za razliku od „tečnih jalovišta“, čvrsta jalovišta, kakvo je predviđeno u okviru Projekta „Jadar“, dizajniraju se i, kako se to u rudarstvu kaže, „zatvaraju“, po najvišim svetskim standardima upotrebom folija, zaštitnim slojevima zemlje i rastinja, na način da imaju kontrolisan i predvidiv model ponašanja.
Upravo je to razlog zašto je kompanija Rio Tinto na globalnom nivou odlučila da u svojim projektima pređe isključivo na čvrsta odlagališta koja su naravno značajno skuplja. U slučaju deponije koja je dizajnirana za Projekat „Jadar“, 30 godina, a po potrebi i duže, navedeno je pre svega kao zakonska obaveza, u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije, ali i na osnovu sprovedenih analiza, na osnovu kojih je procenjeno da je to dovoljan period da se model ponašanja deponije testira i po potrebi koriguje kako bi nakon isteka navedenog perioda deponija bila trajno stabilna i bezbedna. Zakoni Republike Srbije, propisuju obavezu investitora da o deponiji brine i duže od 30 godina, kako je i sam autor naveo u članku, ukoliko se proceni da je to potrebno.
U ovom trenutku procena je da se količina otpada može smanjiti za 50 odsto. Dodatnim testiranjem za izradu smeše za zapunjavanje podzemnih tunela procenat otpada mogao bi biti povećan, što bi svakako bilo navedeno u konačnoj Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“ u redovnoj, zakonom propisanoj proceduri
Autor u članku navodu da ga „brinu podaci iz javnog dokumenta projekat Jadar hidrotehnička studija – sintezni izveštaj Instituta ’Jaroslav Černi’“. „Taj izveštaj“, kako navodi autor, „ukazuje da sam rudnik nije adekvatno zaštićen od ekstremno velike vode Korenite, jer pri pojavi PMF (Probable Maximum Flood), verovatno maksimalnih velikih voda na obe reke, Koreniti i Jadru, dolazi do prelivanja obodnog nasipa i plavljenja pojedinih objekata rudnika, koji se nalaze na nižim kotama terena, konkretno objekata 19 (Contractors Yard), 27 (Explosives Magazine) i 29 (Waste Ore Stockpile Catchment Pond)“.
Autor dalje navodi da „prelivanje nasipa počinje na uzvodnom delu, iz pravca Korenite, u zoni platoa objekta 19, na kome nasip, ni sam plato nemaju dovoljnu visinu, što se vidi i u Prilogu 8.20. U toj zoni bi najkritičnija deonica obodnog nasipa bila prelivena sa mlazom visine 0,8-0,9 metara, a takođe bi došlo do prelivanja pristupnog puta“-
Nacrt Studije Instituta „Jaroslav Černi“ je iskorišćena da se unapredi dizajn Projekta „Jadar“
Autor u ovom delu korektno citira Nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“. Ovim, međutim, autor pokazuje i zašto su svi slični napadi na Projekat „Jadar“ u prethodnom periodu bili neprimereni ili u najmanju ruku preuranjeni. Predmetna studija je iskorišćena radi unapređenja dizajna projekta, kao samo jedna u nizu ovakvih studija (šest u periodu 2011-2023. godine), i nasip je nakon ovog citiranog nalaza dodatno planiran kao viši, upravo za navedenih 0,9 metara, čime je obezbeđena zaštita od verovatno maksimalnih velikih voda (PMF), što je i bio osnovni cilj studije. Ovaj PMF događaj zapravo je kataklizmična poplava koja nastaje ređe od jednom u 10.000 godina i, kada bi se ona dogodila, postrojenje Jadar bilo bi verovatno jedini objekat u širem regionu plavne zone koji bi ostao netaknut. Slično objašnjenje može se dati na mnoge primedbe koje su preuranjeno date na dizajn projekta posebno u toku rasprave „Projekat Jadar – Šta je poznato?“, koja je održana 2021. i na osnovu koje je objavljen istoimeni zbornik.
Verovatno maksimalno velike vode (PMF) su zapravo kataklizmična poplava koja nastaje ređe od jednom u 10.000 godina i, kada bi se ona dogodila, postrojenje Jadar bilo bi verovatno jedini objekat u širem regionu plavne zone koji bi ostao netaknut
Autor, osim stručnih tema iz svoje ekspertize, u članku se bavi i temama koje mu nisu bliske. Tako se autor pita „da li ta ’ćerka firma’ Rio Sava ima sopstvena sredstva ili će morati novac da pozajmi od ’majke’, Rio Tinta? A ako se zaduži, da li će vraćanje duga Rio Tintu umanjiti dobit Rio Save, a shodno tome i prihode države po osnovu rudne rente i poreza na dobit? I da li će država Srbija, kroz tako umanjen prihod od rudne rente, u stvari biti finansijer otvaranja rudnika?“
Odgovor, koji je veoma jednostavan, zahteva osnovno poznavanje finansijskih principa i Zakona o računovodstvu. Otplata duga prema matičnom preduzeću se ne prikazuje u bilansu uspeha, ne predstavlja trošak (osim kamate), i samim tim ne utiče na profit, kao ni na obračunatu rudnu rentu (koja se u Srbiji obračunava na osnovu prihoda). Otplata duga se evidentira u izveštaju o novčanim tokovima i bilansu stanja.
Autor takođe navodi da je „direktorka Rio Tinta, Vesna Prodanović 2021. obavestila učesnike skupa u SANU da je tehnologija osvojena, patentirana i publikovana“, dodajući da se „ispostavilo da je Rio Tinto tada imao samo patentnu prijavu (iz 2018. godine), a da je patent dobio (EPO) tri godine kasnije, 5. jula 2024“. Autor se na osnovu toga pita „ko bi onda trebalo da odgovara za širenje netačnih informacija“.
Verujemo da se ovaj komentar odnosi na pogrešno zaključivanje prisutno u delu javnosti da „ako patent nije odobren, to znači da nije potvrđena bezbednost procesa“, što je apsolutno netačno. Patent ne potvrđuje bezbednost procesa ni na koji način, već isključivo potvrđuje originalnost procesa i utvrđuje komercijalna prava kompanije nad patentom. U tom smislu je samo formalno odobrenje patenta bitno isključivo za komercijalni interes kompanije i nije na bilo koji način povezan sa bezbednošću tehnološko-proizvodnog procesa. Na skupu navedenom od strane autora, naveden je internet link i molba svima da pristupe prijavi kako bi se uverili da je tehnologija javna i već nekoliko godina dostupna. U većini jurisdikcija zakonodavstvo omogućava privremenu zaštitu patenta, od datuma objavljivanja prijave, čime se smatra da je tehnologija zaštićena i u tom smislu je bila zaštićena i u momentu održavanja pomenutog događaja.
Kompanija Rio Tinto je na raspolaganju za dijalog sa svim zainteresovanim stranama koje zaista žele da vode razgovor zasnovan na činjenicama kako bi u potpunosti razumele projekat, mere zaštite životne sredine i koristi koje bi mogao doneti.
