Samo u jednom danu, 20. oktobra, na Dan oslobođenja Beograda, tri nedelje nakon što je usvojen rebalans ovogodišnjeg budžeta, državna kasa olakšana je za 48,8 milijardi dinara ili 417 miliona evra, saznaje Radar iz dobro obaveštenih izvora. Toliko je državu koštala samo prva rata od 15 odsto po osnovu 2,7 milijardi evra vrednog ugovora o nabavci 12 francuskih vojnih aviona rafal, koji su u prisustvu predsednika Srbije i Francuske Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona, tokom njegove posete Beogradu 29. avgusta potpisali ministar odbrane Bratislav Gašić i Erik Trapije, izvršni direktor francuske kompanije Daso.
Kuriozitet je da je ugovor o kupovini rafala potpisan u trenutku kada u originalnom budžetu nije bio planiran nijedan dinar za tu nabavku. Zbog toga je Vlada naknadno, kroz rebalans, morala tu stavku da ubaci na rashodnu stranu budžeta. Taj trošak značajno je uvećao i očekivani minus u budžetu na 2,2 milijarde evra. Toliki deficit od oko 2,9 odsto BDP-a ima posebnu specifičnu težinu ako se ima u vidu da su do početka septembra ukupni prihodi budžeta bili za 130 miliona evra veći od rashoda. I to uprkos rekordnom avgustovskom minusu od skoro 475 miliona evra.
Nejasna stavka budžeta
Taj neslavni rekord će, po svemu sudeći, u oktobru biti oboren zbog isplate prve rate za rafale i troškova gradnje Nacionalnog stadiona i priprema za Ekspo 2027. Do kraja septembra samo za finansiranje stadiona isplaćeno je više od 230 miliona evra, a za Ekspo više od 290 miliona. Ukupno za ova dva projekta 520 miliona evra. Pri tome su rebalansom samo rashodi za nabavku rafala, Ekspo, Nacionalni stadion i prugu od Zemun Polja do Surčina povećani za 778 miliona evra ili 91 milijardu dinara u odnosu na originalni budžet.
Kupovina rafala knjižena je kao jedan od najvećih „kapitalnih projekata“ u kapitalnom delu budžeta Ministarstva odbrane. U analizi izmenjenog plana prihoda i rashoda države, Fiskalni savet je primetio novu stavku u budžetu od 48,6 milijardi dinara. S obzirom na to da je već bilo najavljeno da se rebalans delom priprema i zbog nabavke aviona od Francuske, a te stavke nije bilo u originalnom budžetu, u Fiskalnom savetu su zaključili da „nema sumnje da se radi o prvoj rati za rafale“.
417 miliona evra
Srbiju je koštala prva rata za kupovinu 12 francuskih borbenih aviona. Tolika će biti i druga rata naredne godine, dok 2026. dospeva znatno veća, treća rata od 691 milion evra
Da su bili u pravu, potvrđeno je pre nekoliko dana, s tim što je za prvu ratu izgleda plaćeno 200 miliona dinara ili nepunih dva miliona evra više nego što je rebalansom bilo planirano. Dodatnih 15 odsto ili još 417 miliona evra država će morati da obezbedi u budžetu za narednu godinu, za plaćanje druge rate, dok 2026. dospeva treća, mnogo veća rata od 25 odsto ili 691 milion evra. Javnost nije obaveštena kojom će dinamikom biti isplaćen preostali dug od oko 1,2 milijarde evra, ali se može pretpostaviti da će svih 2,7 milijardi evra Srbija platiti pre nego što dobije prvi od 12 ugovorenih rafala.
Analizirajući rebalans budžeta za ovu godinu Fiskalni savet je konstatovao da je zbog povećanih rashoda za Ekspo i nabavke rafala smanjen udeo saobraćajne infrastrukture u ukupnim javnim investicijama. „Iz istog razloga, nisu onoliko koliko bi bilo neophodno povećane ni investicije u neke druge oblasti, a pre svega u obrazovanje, zdravstvo i zaštitu životne sredine. Imajući u vidu predstojeći period realizacije rashoda za Ekspo i opremanje Vojske, nije objektivno očekivati da će se u narednom periodu otvoriti veći budžetski prostor za oblasti koje su dugoročno zapostavljene, poput obrazovanja i zaštite životne sredine“, zaključuje Fiskalni savet, po čijoj su računici javne investicije u bezbednosnom sektoru skoro udvostručene, ali samo zbog kupovine 12 francuskih borbenih aviona.
