Iako je prosečna neto zarada zaposlenih u obrazovanju u prvih deset meseci ove godine, prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, nominalno rasla brže nego većini kolega u javnom i privatnom sektoru (17,3 prema 14,4 odsto), ona se u oktobru zaustavila na 91.889 dinara i još uvek je za 6.649 dinara ili za 7,2 odsto manja od republičkog proseka.
S obzirom da će, odlukom Vlade, od 1. januara 2025. primanja prosvetara biti uvećana za 11, a ostalim zaposlenim u javnom sektoru za osam procenata, uz pretpostavku da će otprilike toliko porasti i plate kod privatnika, zaposleni u obrazovanju će i naredne godine mesečno primati 101.997 dinara i opet će kaskati za republičkim prosekom od 106.421 dinar.
I to je ključni razlog što su prosvetari pre nekoliko dana saopštili da će nastaviti proteste, jer su svojevremeno sa Vladom, još dok je premijerka bila Ana Brnabić, postigli dogovor da se njihov prosek izjednači sa republičkim. A sada je očito da od toga nema ništa. Bar još godinu dana.
Odluka prosvetara da će nastaviti proteste posebno je iznervirala predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Obraćajući se svojim pristalicama, na skupu SNS-a u Sava centru, 25. decembra, rekao je da je dva dana ranije dobio pisani zahtev sindikata prosvete, sa kojima se sastao 24. decembra.
Vučić: Ništa nisam nudio, a ispunili smo i više nego što su prosvetari tražili
„I ispunili smo sve što su tražili. Nikad o ovome ne bih govorio da oni nisu izašli u javnost sa netačnim informacijama. Pre sastanka sam ih pitao i oni su mi rekli da su oni nadležni za donošenje odluka. Ja sam prihvatio više nego što su oni tražili, da se za 11 odsto (od 1. januara) povećaju plate i nenastavnom osoblju. Tražili su i da im se od septembra (2025.) plate povećaju za osam odsto i da stignu republički prosek, a ja sam rekao da ćemo ih povećati 10 odsto, plus dodatnih osam odsto od 2026, kao i svima ostalim (u javnom sektoru). Ukupno, dakle, za 13 meseci da im se plate povećaju za 32-33 odsto. Nisu mogli da veruju da sam sve prihvatio, u dogovoru sa Sinišom (Malim). I evo šta se dogodilo, danas kažu da nisu prihvatili. Samo da znaju prosvetni radnici da im je neko iz džepa uzeo povećanje plate za 21 odsto“, poručio je Vučić.
Nisu mogli da veruju da sam sve prihvatio, u dogovoru sa Sinišom (Malim), da im se za 13 meseci plate povećaju za 32-33 odsto. Samo da znaju prosvetni radnici da im je neko iz džepa uzeo povećanje plate za 21 odsto
Aleksandar Vučić, 25. decembra
Prećutao je, jer teško da nije znao, da je prosvetarima još bivša premijerka Ana Brnabić obećala da će njihove plate republički prosek dostići mnogo pre naredne jeseni. Baš zbog toga su oni i odbili najnoviju ponudu, koja im je predočena na sastanku, kojem su, osim Vučića i Brnabić, prisustvovali i aktuelni premijer Miloš Vučević i resorna ministarka Slavica Đukić Dejanović. I to „ne“ potkrepili su tvrdnjom da do sada nisu realizovani ni dogovori potpisani 2015, 2017. i 2023, te da zbog toga „nemaju poverenje da će i ova ponuda biti realizovana“.
Brojevi govore više od predsednikovih reči
Problem prosvetara sa platama nije nov i poklapa se sa dolaskom na vlast SNS-a i SPS-a, posle izbora u maju 2012, s tim što je naročito eksplodirao nakon pandemije, 2020. Poređenja radi, pre 16 godina, u oktobru 2008. oni su mesečno zarađivali 35.542 dinara, za 1.231 dinar ili za 3,6 odsto više od republičkog proseka. Sledeće, 2009. godine, kada je celu planetu uveliko drmala svetska finansijska kriza i u kojoj je BDP Srbije, prema najnovijim, revidiranim procenama zvanične statistike, pao za 3,1 odsto, prosečna neto zarada u obrazovanju od 35.666 dinara bila je za čak 12,4 odsto veća od repubičkog proseka. I na kraju mandata bivše koalicione vlasti DS-a i SPS-a, u maju 2012, njihova prosečna neto plata od 40.422 dinara bila je, doduše simbolično, za samo 215 dinara veća od proseka svih zaposlenih u Srbiji.
U vreme bivše vlasti, 2009, prosečna neto zarada u obrazovanju bila je za čak 12,4 odsto veća, a prošle godine za 10,6 odsto manja od prosečne plate svih zaposlenih u Srbiji
Kola su, međutim, vrlo brzo krenula nizbrdo. Uprkos tvrdnjama i stalnim obećanjima zvaničnika, plate prosvetara počele su da sve više zaostaju za zaradama svih ostalih zaposlenih. Dno su dodirnuli prošle godine, o čemu svedoči podatak da su u junu 2023. zaposleni u obrazovanju u proseku primili po 76.897 dinara, čak 11,2 odsto manje od republičkog proseka, koji je iznosio 85.539 dinara. Te brojke više od bilo kakvih reči govore kako je aktuelna vlast, bar do sada, tretirala obrazovanje. I koliko joj je ono zaista bilo u vrhu prioriteta.
Da je vlast prihvatila zahteve prosvetara i njihova primanja ranije izjednačila sa republičkim prosekom, računica Radara pokazuje da bi od početka 2021. do kraja oktobra ove godine država na račun svakog nastavnika ili učitelja uplatila 276.286 dinara ili oko 2.360 evra više. Taj minus još je veći ako se posmatra svih 12 godina, od kako Srbijom upravlja koaliciona vlada SNS-a i SPS-a. Da su od početka 2013. do sada njihova primanja bila jednaka republičkom proseku svaki zaposleni u obrazovanju bi u međuvremenu dobio 399.982 dinara ili oko 3.418 evra više nego što mu je stvarno isplaćeno. Pri tome je u ovu računicu uračunat i trogodišnji period, od početka 2018. do kraja 2020, kada su, neposredno nakon fiskalne konsolidacije, prosvetari zarađivali više od republičkog proseka, što se može videti i na grafikonu broj 1.
Praktično, da su lane prosvetari zarađivali kao i svi ostali zaposleni, njima bi na kraju godine, uz redovnih 12, bila isplaćena i 13. zarada od 99.928 dinara. Na to ukazuje podatak da su u 2023. njihova primanja za 10,6 odsto bila manja od proseka svih ostalih zaposlenih u Srbiji. Da je Vlada ispoštovala dogovor sa sindikatima prosvetara i da im je primanja izjednačila sa prosekom Srbije, država bi svakom od zaposlenih u obrazovanju u prvih 10 meseci 2024. isplatila dodatnih 67.570 dinara.
Plate u obrazovanju već godinama rastu sporije nego svim ostalim zaposlenima
Nije razlika između prosečnih zarada u Srbiji i u obrazovanju jedini parametar koji crno na belo pokazuje kako stvari realno stoje i da se država maćehinski odnosi prema prosveti. I ništa tu suštinski ne može promeniti ni činjenica da je ove godine, posle dužeg perioda, došlo do preokreta, jer su u prvih 10 meseci 2024. plate prosvetara nominalno povećane 17,3 odsto, dok su prosečne neto zarade rasle nešto sporije, po stopi od 14,4 odsto. Time je, međutim, samo delimično nadoknađen zaostatak stvoren u prethodnih nekoliko godina.
Najnovije „ne“ predstavnici sindikata prosvetnih radnika obrazložili su tvrdnjom da do sada nisu realizovani ni dogovori potpisani 2015, 2017. i 2023, te da zbog toga „nemaju poverenje da će i ova ponuda biti realizovana“
Tu realnost teško da će u drugi plan gurnuti uporna nastojanja predsednika Vučića, premijera Vučevića i ministra finansija Siniše Malog da javnost okrenu protiv prosvetara, tvrdnjama da će u 2025. njihove plate biti povećane „za 50 odsto više nego svim ostalim u javnom sektoru“, dok se uporno prećutkuje da su one godinama unazad rasle znatno sporije od zarada svih zaposlenih. Konkretno, prošle godine, plate prosvetara nominalno su povećane 14, a svim zaposlenim 14,8 odsto. Godinu dana ranije, međutim, rasle su gotovo upola sporije nego drugima (7,4 prema 13,8 odsto), pa su prosvetari svakog meseca primali 68.195 dinara, za skoro 10 odsto manje od proseka Srbije.
Slično je bilo i 2021, kada je prosečna neto zarada u Srbiji nominalno povećana 9,6 odsto, a u obrazovanju samo 4,7 procenata, dok su 2020, u godini pandemije, plate prosvetara povećane 7,1 a svima ostalima 9,4 odsto. Ovi podaci, koji se mogu videti i na grafikonu broj 2, mnogo bolje od bilo kakvih reči političara pokazuju koliko je njima zaista stalo do obrazovanja. Uostalom, da jeste ne bi samo u nepunih pet poslednjih godina zarade svih ostalih porasle za 18 procentnih poena više od plata prosvetara.
Plate nastavnika i učitelja kaskaju i za cenama hrane
Konačno, ono što je svakom građaninu svakako najvažnije, trenutno i nominalno značajno veće plate prosvetara realno vrede manje nego što su, mereno cenama hrane, vredele pre četiri godine. Učitelji, nastavnici, profesori, tetkice i svi ostali bez kojih škole ne bi mogle da funkcionišu, izgubili su trku sa cenama i danas mogu za svoja primanja da kupe manje nego što su mogli 2020. Prosečna zarada zaposlenih u obrazovanju u prvih 10 meseci ove godine, naime, nominalno je u odnosu na 2020. povećana za nepunih 50,4 odsto. S obzirom da je kurs sve vreme mirovao, za 50 odsto su uvećana i njihova primanja u evrima.
Kvaka je, međutim, u tome što su od početka 2021. do kraja oktobra ove godine cene hrane rasle još bržim tempom, što se može uočiti i na grafikonu broj 3.
Već na prvi pogled, dakle, jasno je da su maloprodajne cene osnovnih životnih namirnica za manje od četiri godine povećane čak 58,4 odsto ili za osam procentnih poena više od zarada prosvetara. Drugim rečima, danas zaposleni u obrazovanju za 50 odsto veću zaradu u dinarima i evrima mogu da kupe manje hrane nego pre samo četiri godine. To bi trebalo da imaju u vidu svi zvaničnici pre nego što sednu za sto sa sindikalnim liderima prosvetara, umesto da im obećavaju kule i gradove, ali tek od sledeće ili ko zna koje po redu jeseni.
Iako je njihova prosečna zarada ove godine nominalno za 50,4 odsto veća nego 2020, učitelji, nastavnici, profesori i tetkice u školama izgubili su trku sa cenama, jer je hrana u međuvremenu poskupela za čak 58,4 odsto
Poseban je problem tvrdnja zvaničnika da u budžetu para za prosvetare nema. A preko noći su predsednik i ministar finansija „našli“ 400 miliona evra, koliko će navodno vredeti na brzinu smišljeni program podrške za subvencionisanje stambenih kredita za mlade.
Konačno, o odnosu države prema prosvetarima govori i podatak da je za mandata aktuelne vlasti udeo državnih rashoda za obrazovanje u BDP-u upola manji od proseka Evropske unije, o čemu je nedavno za Radar pisao profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić u tekstu Srbija za prosvetu izdvaja manje od Konga i Gane.
