shutterstock 2110660535
Da li ćemo bitku za najtraženiju tehnologiju na svetu pratiti sa tribina ili ćemo u njoj učestvovati

Srbija među šljivama i čipovima

Izdanje 69
  1. Ekonomski najvrednija proizvodnja po makroekonomiju jedne drzave je ona gde se najveci procenat ciklusa produkcije odvija na njenoj teritoriji.Srbija konkretno primer broj jedan,cipovi:rucni rad na stampanju istih,ugradnja manjeg procenta proizvedenih,prodaja za stranog korisnika po bagatelnoj ceni,od potrebnih sredstava za proizvodnju eventualno nesto od zastitne opreme,a i to od uvoznih sirovina,energija,maksimalna zaposlenost par hiljada.Primer broj dva:sljiva,(situacija od pre devedesetih),proizvodnja sadnog materijala,proizvodnja pesticida i djubriva sa vecinskim udelom domacih sirovina,proizvodnja mehanizacije za obradu zemljista, uzgajanje,preradu i transport,finalni proizvodi,desetine hiljada zaposlenih.Proizvodnja sljive kao sirovine je oko 500000 tona,ali sa pratecim,(a sve ulazi u BDP),to dostize vrednost vise milijardi eura,plus veca potrosnja zaposlenih,zbog njihovog znatno veceg broja,neuporedivo vrednije od cipova,sem ako su oni kockarski iz Цезар Палас у Лас Вегас.

  2. Sjajan tekst. Odlican pregled. Izuzetni sagovornici. Dobre smernice za dalje

  3. Izrada cipova,poluprovidnika i slicno je isto sto i motanje kablova.

  4. Srbija pored šljiva i ajvara ima veliku šansu u proizvodnji kupusa a i kiseljenje kupusa i istog da se izveze u svijet je takodje velika šansa

    1. Ajvar zaštitili Slovenci kao brend, a ja sam doživeo da mi u KLM-u daju sendvič sa ajvarom, dok naši slepci ni vodu nekad neće da daju, pogotovo kad je kraći let. Šljive i sve voće iz Srbije je potrovano pesticidima, jer seljak mora da prska više nego bilo gde, jer se namnožilo gamadi i bolesti, jer nema više zaprašivanja iz aviona. Navodno čuvaju pčele, kojih nikad nije bilo manje. Pravi razlog što se ne zaprašuje možda saznaš jednog dana. kad Gospodar muva sjaše sa Srbije.
      Što se tiče kiselog kupusa, to cela Evrope uvozi iz Poljske, a i taj ti je kupus otrovan, tako da ništa…

  5. Ovde se „pamet“ prodaje samo nepismenom i retardiranom narodu u smislu da je obrazovanje skupo i nepotrebno, da smo zemlja jeftine radne snage i izvor sirovina za zapadnu industriju. Nemoguće je da nam bude bolje, narod se mora držati u neznanju- mraku, isto je to, da bi banda večno vladala.
    Poštena vlast bi za relativno kratko vreme mogla mnogo da postigne ali je to mnogo teže kada vam ubrzano dospevaju obaveze za kredite plasirane u neisplative projekte i kada morate da se na zakonit način borite protiv ostataka udruženog zločinačkog poduhvata koji razara ovu zemlju ogromnih 13 godina.

  6. Pod hitno da na čelu tog tima stavimo digitalnu Anu Brnabic. To je nevidjena šansa da se Srbija vine u nebesa.

  7. Zasto Holandija bazira ekonomiju na trgovini i proizvodnji poljoprivrednim proizvodima i energentima?

    1. @Marko – Holandija ili po novom Nizozemska je pored Tajvana i Amerike najznacajnija zemlja u proizvodni i dizajnu cipova- bez njihovog ASML-a stade svet..pored poljoprovrede u kojoj su vodeci imaju gomilu drugih proizvoda..

      1. ASML ne proizvodi cipove,nego masine za izradu cipova.

  8. srbija je toliko devastirana i unistena da je cak i nada da moze nesto da se promeni unistena za to su iskljucivo krive politicke figure u ovoj zemlji od vremena dosa milosevica i na kraju nepomenika .Oni su svaku iole pametnu ideju o ocuvanju privrede unistili ne bi li doveli strane kompanije koje mogu da reketiraju.

  9. За почетак, свима који ово читају предлажем да погледате Јутјуб клип са канала Asianometry о ЕИ Ниш. Двадесетак је минута, али верујте ми вреди сваке секунде.

    https://youtube.com/watch?v=FJrPeqIMH6I

    У суштини, ово би требала да буде јако добра ствар по нас. Ми смо тај капацитет са много мање ресурса и пре имали, није немогуће изградити га опет. ЕТФ и Електронски факултет Ниш и дан данас дају изузетно јак кадар на инжењерским смеровима коме фали запошљење.
    Државни фаб за полупроводнике би морао да буде окосница васкрснућа српске посрнуле тешке индустрије. Штампаш процесоре, штампане плоче, интегрисана кола у различитим деловима фабрика – све пресудно за данашњу електронику па и добар део не електронске машинерије. А верујте ми кад је електроника јака, лако се обнавља после производња у машинству, грађевинарству итд.
    За тужно стање наше електронике требамо да захвалимо Ђелићу и Динкићу који су ЕИ Ниш урнисали уместо да се као критична индустрија за државу у њу уложи. И то морамо под хитно да кренемо да решавамо… али тек када решимо много битније питање (тренутно) а то су непоменик и екипа.