sns kzn 15012024 0049
Siniša Mali Foto: Antonio Ahel/ATAImages
Primanja za troškovima zaostaju više nego 2011.

(Ne)očekivana statistika – život na veresiju

Dok zvaničnici tvrde da će 2027. srpski BDP, a time valjda i standard građana, biti tri puta veći nego pre njihovog dolaska na vlast, mesečna primanja prosečnog domaćinstva su pre 13 godina bila za 1.044 dinara veća, a sada su za 271 dinar manja od njihovih rashoda

Prosečno domaćinstvo u Srbiji i dalje živi na „dođem ti“ ili na veresiju. To uverenje većine građana ovih dana potvrdili su i zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji jasno pokazuju da su troškovi domaćinstava i dalje za 271 dinar veći od njihovih ukupnih primanja. Dakle, ne samo u novcu, nego i u naturi. Ne računajući i sve češće „poklone“ po turu, kojim država časti nezadovoljne građane.

S obzirom na to da su i prihodi i izdaci 2023. rasli istim tempom, po stopi od 12,2 odsto nominalno, sa aspekta standarda domaćinstava moglo bi se zaključiti – ista meta, isto odstojanje. Pri tome su lane prosečni mesečni prihodi u novcu i u naturi po domaćinstvu iznosili 87.973, a izdaci za ličnu potrošnju 88.244 dinara. Samo da nekom od političara iz vlasti u jeku predizborne kampanje za lokalne izbore ne padne na pamet da konstatuje da je taj minus četiri puta manji u ruralnim (72 dinara) nego u domaćinstvima iz gradskih područja (363 dinara) i da to prikaže kao rezultat vladine politike ravnomernog regionalnog razvoja.

Istine radi, podaci za 2023. kao jaje jajetu, običnom, a ne ofarbanom uskršnjem, liče na one iz prethodnih nekoliko godina. U 2019. su, naime, prosečni prihodi domaćinstava u novcu i naturi bili za 219 dinara veći od izdataka. Posle godine pandemije, u kojoj anketa o raspoloživim sredstvima i ličnoj potrošnji iz opravdanih razloga nije ni rađena, u 2021. je minus pao na 169, da bi se u dve naredne godine ustalio na 285 i 271 dinar. Moglo bi se na prvi pogled reći, u Srbiji ništa novo. Nije, međutim, baš tako.

Uprkos tome što predsednik Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali, doskorašnja premijerka Ana Brnabić i brojni drugi zvaničnici tvrde da će, zahvaljujući „Skoku u budućnost“ 2027. srpski bruto domaći proizvod, a valjda samim tim i standard građana, biti tri puta veći nego 2012, zvanični statistički podaci pokazuju nešto drugo. Konkretno, 2011, pre dolaska na vlast SNS-a i SPS-a, ukupna lična primanja prosečnog domaćinstva bila su 48.544 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju 47.500 dinara mesečno.

Drugim rečima, pre 13 godina prosečno domaćinstvo je sa svojim prihodima moglo da podmiri sve izdatke i da mu još ostane 1.044 dinara. U međuvremenu su, prema zvaničnim podacima, primanja domaćinstava nominalno povećana 81, a njihovi izdaci 85,8 odsto. Zbog toga su iz plusa upali u minus, na koji se većina građana očito toliko navikla da to više i ne primećuju.

Slaba je uteha što se od tada bar promenila struktura potrošnje. U 2011. su domaćinstva na hranu i bezalkoholna pića trošila 42,3 odsto, a prošle godine 36,8 odsto svojih primanja. No, to što su uštedeli na hrani, „pojeo“ im je rast nekih drugih troškova. Udeo izdataka za stanovanje, vodu, struju, gas i ostala goriva povećan je sa 15 na 16,4 odsto, za komunikacije sa 3,3 na 5,3 procenata…

Na stranu što je simptomatična i sama struktura lične potrošnje, iz koje proizlazi da prosečno domaćinstvo u Srbiji na zdravlje troši 3.722 dinara, za odlazak u restorane i hotele tek 2.814, a za obrazovanje mizernih 1.173 dinara mesečno, najviše u Beogradu – 1.385, a najmanje u južnoj i istočnoj Srbiji, svega 663 dinara mesečno. Ako je ikome potreban još neki dokaz o odnosu vlasti prema obrazovanju, tu je i najnoviji podatak da su prosečne zarade zaposlenih u ovoj delatnosti u februaru bile 88.735 dinara, za 6,7 odsto manje od republičkog proseka.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

14 komentara
Poslednje izdanje
Aleksandar Vučić
| Ekonomija | 60

David Koperfild sa Andrićevog venca

Uz realni rast od samo dva i po odsto, vlast u Srbiji uspela je prošle godine da bruto domaći proizvod Srbije poveća sa 60,4 na 69,5 milijardi evra ili za više od 15 procenata. I tu neće stati, jer su i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ministar finansija Siniša Mali najavili da će već 2027. […]

Veštačka inteligencija AI
| Kultura | 15

Čovečanstvo ulazi u novo doba

Revolucija artificijelne inteligencije se ubrzava i ona postaje jedna od najvećih prekretnica u istoriji. Revolucije koje su temeljno izmijenile čovječanstvo bile su do sada Gutenbergov izum štamparije; Edisonova sijalica i Teslina naizmjenična struja, i Turingova mašina (kompjuter) i „Turingov test“ (ispitivanje da li mašina može simulirati ljudsku inteligenciju). To su revolucije koje su promijenile paradigmu […]

Društvene mreže
| Mišljenja | 1

Doomscrolling – kada ekran nema kraj

Aktivnost bez jasnog vremenskog trajanja, polupasivno gledanje u ekran dok na njemu nižemo stranice i stranice sadržaja, iako oduvek prisutna, doživela je svoju mutaciju u zloćudniju formu tokom COVID pandemije. Tako je dumskroling bio izazvan besomučnom potragom za pouzdanim i preciznim informacijama o virusu, broju slučajeva, simptomima, lečenju, vakcinaciji… A sa beskonačno mnogo izvora vesti […]

glasanje, izbori, izborna mesta, izbori 2023
| Mišljenja | 46

I dalje ćute vlasnici „pristojnih potpisa“

Po mišljenju mnogih, upravo je „2.000 pristojnih“ svojim imenima podržalo sve ono iza čega pošten čovek javno ne sme stati: ponižene i privatizovane institucije, višegodišnji medijski mrak, javno satanizovanje novinara i političkih neistomišljenika, progon uzbunjivača, kriminal u sprezi sa strukturama vlasti, skrivanje ubica iz kosovskog kafića „Panda“, zatvaranje sremskih obdaništa za decu opozicionara, nezakonito rušenje […]