Pišu: Milan Ćulibrk i Luka Benčik
Pre nego što je 15 dana pre roka, 1. septembra, smanjila kamatne stope za keš i potrošačke kredite penzionerima i zaposlenima sa platama do 100.000 dinara, Banka Poštanska štedionica (BPŠ), najveća banka u vlasništvu države, pozajmila je Beogradu devet milijardi dinara ili 76,8 miliona evra, saznaje Radar. Od te sume gradska vlast već je povukla 48 miliona evra, a da joj je kasa poprilično prazna svedoči i to što je 1. avgusta i sa Inteza bankom ugovorila još jedan kredit od 51 milion evra.
Gradonačelnik Aleksandar Šapić, čiju je smenu nedavno zatražila Državna revizorska institucija, za razliku od građana ne mora da brine kako će vratiti te kredite, jer poslednje rate dospevaju tek 2033. i 2034, a njemu mandat ističe 2028. Uz to, u prilog mu ide i grejs period od dve godine, tako da će Beograd kredit Poštanskoj početi da vraća tek u septembru, a Intezi u novembru 2027.
Prethodno je Beograd zbog besparice i u maju 2024. pozajmio tri milijarde dinara, s tim što je dug u međuvremenu vratio, da bi prošlog meseca ugovorio tri puta veći i sa mnogo dužim rokom otplate. I tada i sada je gradska vlast nedostajuće pare našla na istom mestu, kod BPŠ, koja lagano postaje najveći kreditor, ne samo Beograda, već i države Srbije, pa i Republike Srpske.
Bezrezervna podrška svim merama i projektima aktuelne vlasti
Teško je oteti se utisku da ti komercijalni aranžmani nemaju nikakve veze sa politikom. Tim pre što je Poštanska prva podržala ideju Aleksandra Vučića o subvencionisanim stambenim kreditima za mlade, što su potpisima 18. marta potvrdili ministar finansija Siniša Mali i predsednik Izvršnog odbora BPŠ Bojan Kekić. Poštanska je, takođe prva, po „nalogu“ NBS smanjila kamate na keš i potrošačke kredite na 5,99 odsto, na nivo niži od onog koji je „sugerisala“ guvernerka Jorgovanka Tabaković.
Svojevrsni kuriozitet je da država na kredit za Nacionalni stadion plaća kamatu od 7,58 odsto, za 1,59 procentnih poena veću od one po kojoj Poštanska štedionica odobrava keš i potrošačke kredite penzionerima sa primanjima od 20.000 ili 30.000 dinara i zaposlenima koji primaju minimalac
Iz BPŠ su saopštili da su te odluke „usaglašene sa širim merama države, sa ciljem da se dodatno podrži životni standard građana i ublaži finansijski teret domaćinstava“. S druge strane, Izvršni odbor NBS je zadržao referentnu kamatu na 5,75 i kamatu na kreditne olakšice na sedam procenata. Toliko banke moraju da plate NBS ako im zatreba „prekonoćni“ kredit za likvidnost i svojevrsni je kuriozitet da su sada te kamate veće nego na keš i potrošačke kredite kod Poštanske.
Za dugogodišnjeg bankara to je još jedan dokaz da su najnovije mere države čist populizam, a posebno mu je šizofreno što NBS restriktivnom monetarnom politikom nastoji da održi inflaciju pod kontrolom, a bankama „nalaže“ da smanje kamate na kredite stanovništvu, čime stimuliše tražnju i doliva ulje na vatru inflacije.
Ne kreditira, međutim, BPŠ samo penzionere i zaposlene. Mnogo više novca pozajmljuje državi, kojoj je za nešto više od godinu dana, ako se uračunaju i krediti Beogradu i državnim preduzećima, odobrila skoro milijardu evra kredita. Tri zajma odobrila je praktično svom vlasniku, državi, za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata, a još četiri državnim preduzećima, tri Srbijagasu i jedan Elektrodistribuciji Srbije.
Poštanska je glavni, moglo bi se reći i jedini finansijer izgradnje Nacionalnog stadiona, jednog od projekata koji aktuelna vlast, a pre svih predsednik Aleksandar Vučić, naročito „gura“, pa je njegova gradnja počela bez studije ekonomske opravdanosti. Gostujući u Oko magazinu na RTS-u Vučić je javno priznao da takva studija nije postojala ni za stadion u Zaječaru, koji je koštao oko 30 miliona evra. Uostalom, poručio je, „da postoji studija ekonomske opravdanosti ne bismo nikad ništa izgradili, ne bismo izgradili pola auto-puteva i nikada ne bismo izgradili ni Moravski koridor“, rekao je Vučić.
Krediti za projekte i bez studije ekonomske opravdanosti
To očito nije bila smetnja nikome u Izvršnom i Upravnom odboru PBŠ, ni vladajućoj većini da u julu 2024. Skupština da zeleno svetlo da država za Nacionalni stadion pozajmi 42 milijarde dinara ili skoro 360 miliona evra, sa rokom otplate od čak 11 godina. I uz poček od tri godine, tako da će prva rata dospeti za naplatu tek sredinom 2027, a pre toga građani će svakako na birališta, čak i ako vlast ne pristane na zahtev studenata i građana da raspiše vanredne izbore.
Iskusni bankar ističe da se iz aktive banke jasno vidi da njenim rukovodstvom diriguje državni vrh i da i u Upravnom i u Izvršnom odboru sede ljudi u koje vlast ima apsolutno poverenje da će uraditi sve što se od njih traži, posebno da bi se realizovali neki, za vlast najvažniji državni projekti
Sa ove vremenske distance svakako je zanimljiv detalj da će država za dugoročni investicioni kredit za Nacionalni stadion plaćati veću kamatu nego građani na keš kredite. Država se, naime, obavezala da će na tu pozajmicu plaćati kamatnu stopu za 2,9 procentnih poena veću od tromesečnog belibora, koji je sredinom decembra bio 4,68 odsto. To znači da je trenutna kamata, koju država plaća za tu pozajmicu 7,58 odsto ili za 1,59 procentnih poena veća od kamate po kojoj ta ista banka odobrava građanima potrošačke i gotovinske kredite.
Prilično je šizofreno da država za koju Vučić, Mali i Jorgovanka Tabaković tvrde da je „na korak do investicionog rejtinga“ plaća veće kamate od zaposlenih koji zarađuju minimalac i penzionera sa mesečnim primanjima od 20.000 ili 30.000 dinara. Iskusni bankar objašnjava da je visoka cena koju plaća država delom posledica procene da Nacionalni stadion nije isplativ projekat, a u bankarstvu postoji pravilo – što rizičniji plasman, to viša kamatna stopa. Kao drugi razlog navodi da se državi žurilo, da nije mogla da nađe drugog finansijera, pa je na kraju pristala i na prilično visoku kamatu.
Šta tek onda reći za dodatnih skoro 100 miliona evra (11,2 milijarde dinara) koje je država uzela od iste banke, za skoro iste namene – izgradnju linijske infrastrukture i pratećih sadržaja oko budućeg stadiona u Surčinu, ali uz još veću kamatu od 8,02 odsto (šestomesečni belibor od 4,72 uvećan za fiksnu maržu od 3,3 odsto).
Samo od PBŠ, dakle, država se za Nacionalni stadion zadužila za skoro 460 miliona evra. Iskusni bankar kaže da se iz aktive te banke jasno vidi da njenim rukovodstvom diriguje državni vrh i da i u Upravnom i u Izvršnom odboru sede ljudi u koje vlast ima apsolutno poverenje da će uraditi sve što se od njih traži, posebno da bi se realizovali neki, za vlast najvažniji državni projekti.
Ako zapne, ponovo će uskočiti država parama poreskih obveznika
Uz napomenu da bi državna banka morala da svaki projekat procenjuje kao i sve druge, privatne, Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podseća da su Inteza i Unikredit banka sa državom potpisale ugovore o kreditiranju gradnje Fruškogorskog koridora, jer su očito procenili da imaju dobre mehanizme obezbeđenja. Nijedna privatna banka, međutim, nije pristala da finansira Nacionalni stadion kao neproduktivnu investiciju, već je to na sebe preuzela Poštanska štedionica, kaže Đukić za Radar.
Ako kredit ne bude mogao u roku da se vrati, ponovo će uskočiti država. S obzirom na to da je već rešila da gradi Nacionalni stadion, aktuelna vlast će galantno doneti odluku da Poštansku štedionicu u tom slučaju dokapitalizuje novcem iz budžeta, na teret poreskih obveznika
Đorđe Đukić
„S obzirom na to da se radi o velikoj izloženosti prema državi i plasmanu na dugi rok, logično se nameće pitanje gde su kvalitetni, dugoročni izvori za finansiranje takvog plasmana? Sumnjam da će takve depozite položiti građani i privatna preduzeća, pa ostaje da ih obezbedi samo država. A u slučaju potencijalnog žarišta, ako taj kredit ne bude mogao u roku da se vrati i banka postane nelikvidna i nesolventna, ponovo će, kao što se već dešavalo, uskočiti država. S obzirom na to da je već rešila da gradi Nacionalni stadion, aktuelna vlast će galantno doneti odluku da Poštansku štedionicu u tom slučaju dokapitalizuje novcem iz budžeta, na teret poreskih obveznika“, upozorava Đukić.
Nije Nacionalni stadion jedini državni projekat za koji je pare obezbedila BPŠ. Skupština Srbije je prošlog novembra dala saglasnost Vladi za još dva kredita od iste banke, od 212,5 miliona evra na 10 godina za gradnju tunela od Karađorđeve ulice do Dunavske padine u Beogradu i od 154 miliona na čak 15 godina, za projektovanje i gradnju puteva i komunalne infrastrukture na Makiškom polju, s tim što je za te radove angažovan beogradski ogranak Pauer konstrakšn korporejšn of Čajna. Oba kredita su odobrena u dinarima, uz promenljivu kamatnu stopu, koja je trenutno 7,18 odsto (tromesečni belibor uvećan za 2,5 odsto).
Uz to, ista banka, ove godine odobrila je četiri kredita i državnim preduzećima. Dve pozajmice od po 15 miliona i jednu od 51 milion Srbijagasu Skupština Srbije je ratifikovala 6. marta i taj novac biće iskorišćen za gradnju nove gasne infrastrukture od Leskovca do Vranja i proširenje podzemnih skladišta gasa. Uz to, 16. juna država je preuzela garancije i za kredit od 20 miliona evra koji je BPŠ odobrila Elektrodistribuciji Srbije. Time je država preuzela na sebe obavezu da namiri taj dug ako nešto pođe po zlu, a ne bi bilo prvi put da se baš to desi.
Veliki aranžmani sa objektivno patuljastom bankom
Uz mnogo manju, Srpsku banku, BPŠ je praktično jedina državna banka, u kojoj Republika Srbija ima 78,5 odsto, Pošta Srbije 13,3 i Telekom Srbija 7,5 odsto akcija. Preostalih, nešto manje od 0,7 odsto u vlasništvu je Fonda PIO i Fonda za razvoj. Profesor Đukić smatra da bi Srbija danas bila u neuporedivo boljoj poziciji da je država zadržala većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci, jednoj od pet najvećih, umesto što je prodala slovenačkoj NLB banci 2020.
Uz mnogo manju, Srpsku banku, Poštanska štedionica je praktično jedina državna banka, a ima onih koji misle da bi Srbija danas bila u neuporedivo boljoj poziciji da je država zadržala većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci, umesto što je prodala slovenačkoj NLB banci 2020.
„Odluku o tome donelo je Ministarstvo finansija, na čijem je čelu bio Siniša Mali, uz saglasnost guvernera NBS Jorgovanke Tabaković. NBS je imala pravo da ne odobri transakciju pozivajući se na procenu da kupac predstavlja rizik za bankarski sistem Srbije. Sada je država prinuđena da dogovara aranžmane sa jednom, objektivno rečeno, patuljastom bankom. Mi smo se odrekli jedne moćne, sistemske banke, sa kojom je država, na bazi prethodno dokazane isplativosti, mogla da sarađuje i realizuje strateški važne projekte, a sada trpimo posledice loše odluke“, ističe Đukić.
Za njega je neshvatljivo sa kojom se lakoćom donose odluke, pogotovo što zakon propisuje da u slučaju propasti banke, članovi Upravnog odbora za svoje odluke odgovaraju i ličnom imovinom i da ih te odgovornosti ne oslobađa ni ako su bili uzdržani tokom donošenja neke sporne odluke ili nisu znali ili razumeli kojim rizicima je banka izložena pre propasti. Toga mnogi očito nisu svesni, ukazuje sagovornik Radara i podseća da su neke banke u Srbiji već propale jer nisu imale kvalitetno obezbeđenje za neke plasmane. Pri tome Đukić ne spada u one koji apriori misle da su državne banke manje efikasne od privatnih. Sve zavisi od izbora menadžmenta, kaže on i ističe da bi odbor za reviziju svakog meseca morao da sagledava moguća žarišta u vidu kredita sa lošim obezbeđenjem, da banka ne dođe u situaciju da ih kao nenaplative otpisuje na teret kapitala i tako ga obori ispod zakonom propisanog minimuma.
A jedno od tih potencijalnih žarišta mogla bi biti prevelika izloženost Poštanske štedionice, koja je značajna sredstva plasirala u obveznice Republike Srpske, tako da je u međuvremenu postala jedan od retkih spoljnih finansijera tog entiteta u BiH, čiji je spoljni dug krajem marta bio oko dve milijarde evra. I malo je verovatno da će se to u dogledno vreme promeniti. Pogotovo nakon saopštenja Evropske investicione banke da će ubuduće morati za svaki novi kredit Srpskoj da dobije odobrenje predstavnika država članica EU.
U obveznice Republike Srpske uložili 75 miliona evra
Biće da za vlast u Srbiji i rukovodstvo Poštanske ubacivanje novca preko Drine nije samo bankovni transfer, već šahovska partija u kojoj se igra na visoke uloge. Za neke analitičare njena ekspanzija u Republiku Srpsku, kroz akvizicije i kupovinu obveznica, ne može se posmatrati samo kao puka jurnjava za profitom, jer se ne broje samo prihodi od kamata, već i politički poeni. Zato za njih sve veći značaj koji najveća ovdašnja državna banka ima u Republici Srpskoj ne može da se svede na puke finansijske pokazatelje. Pogotovo na Balkanu, gde svaki dinar ima i svoju političku cenu.
Za finansijske eksperte je neshvatljivo sa kojom se lakoćom donose odluke, pogotovo što zakon propisuje da u slučaju propasti banke, članovi Upravnog odbora za svoje odluke odgovaraju i ličnom imovinom i da ih te odgovornosti ne oslobađa ni ako su bili uzdržani tokom donošenja neke sporne odluke ili nisu znali ili razumeli kojim rizicima je banka izložena pre propasti
Poštanska je na velika vrata zakoračila u Republiku Srpsku 2021, kupovinom Komercijalne banke Banjaluka, a tu ulaznicu na to tržište platila je oko 21,5 miliona evra ili 43 miliona konvertibilnih maraka.
Za relativno kratko vreme, do 2023, preko banke u Banjaluci značajno je povećala ulaganja u obveznice RS, na 8,9 milijardi dinara ili 75 miliona evra. Iako ti plasmani predstavljaju tek 1,91 odsto ukupne aktive, oni su skopčani sa velikim rizikom. Tim pre što je tržište plitko i na njemu je takve hartije bilo teško unovčiti i pre 18. avgusta, kada je Apelaciono odeljenje Suda BiH odbilo žalbu Milorada Dodika na odluku Centralne izborne komisije, kojom mu je oduzet mandat predsednika RS.
Revizorski izveštaji banke iz Banjaluke od 2022. do 2024. otkrivaju sve veću, sistematsku izloženost prema obveznicama RS. Praktično u dug tog entiteta ta banka usmerila je čak 27,85 odsto svih svojih plasmana u hartije od vrednosti, što baš i nije u skladu sa preporukama da se sva jaja ne drže u istoj korpi i da se diversifikacijom plasmana smanjuje rizik od potencijalnih neprilika. Dodatni problem je što ove godine za naplatu dospeva manji deo obveznica RS u iznosu nešto većem od 10 miliona evra, a lavovski deo od 65 miliona tek 2028. Pri tome je kuponska stopa na te obveznice pet i šest odsto. Iako ne odudara mnogo od prinosa na obveznice drugih država iz regionu, ne sme se smetnuti s uma da Srpska nema direktan pristup svetskom tržištu kapitala. U takvom ambijentu Poštanska štedionica iz Banjaluke nije samo puki poverilac, već značajan akter, od kojeg zavisi fiskalna održivost RS.
Poštanska štedionica je 2021, kupovinom Komercijalne banke Banjaluka, ulaznicu na to tržište platila oko 21,5 miliona evra, a u međuvremenu je u kupovinu obveznica Republike Srpske uložila 75 miliona evra, s tim što je to tržište veoma plitko, pa takvi plasmani sa sobom nose i dozu rizika
Posebna je priča što je godišnja inflacija s leve strane Drine u julu bila za 0,1 odsto veća nego s desne, a uprkos tome je prinos na obveznice Srpske znatno manji od kamate po kojoj Poštanska novac pozajmljuje Vladi u Beogradu. Što baš i ne priliči zemlji čiji se zvaničnici hvale da su „na „korak od investicionog rejtinga“. Ili ovde i nije reč toliko o novcu, koliko o politici. I da su ponekad politički nalozi važniji od tržišnih pravila. Problem je samo što takve igranke često i nemaju srećan kraj.
