Kompanija Rio Tinto reagovala je 16. jula na autorski tekst O otvaranju rudnika u Jadru Bogdana Šolaje, redovnog člana Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU i jednog od urednika zbornika SANU „Projekat Jadar – šta je poznato?“, objavljen na sajtu Radara 13. jula. U odgovoru Rio Tinta se tvrdi da je autor teksta „izneo brojne netačne informacije o Projektu Jadar i da je kompanija „prinuđena da reaguje da bi odbacila neosnovane optužbe“. Reagovanje Rio Tinta prenosimo u celini.
Akademik Šolaja se i sam ogradio od stavova koje je izneo na samom početku članka rečima: „Ovim tekstom za Radar izražavam načelan stav prema otvaranju rudnika u Jadru, bez ulaženja u detalje iskopavanja, prerade rude, deponovanja i vrste otpada, uticaja na biodiverzitet, ekoloških, ekonomskih i pravnih aspekata tog „poduhvata“ i analize nadoknada za gubitak ekosistemskih usluga na zahvaćenim površinama“. Ako akademik Šolaja nije ulazio u detalje „iskopavanja, prerade rude, deponovanja i vrste otpada, uticaja na biodiverzitet, ekoloških, ekonomskih i pravnih aspekata tog „poduhvata“ i analize nadoknada za gubitak ekosistemskih usluga na zahvaćenim površinama“, nejasno je na osnovu čega je autor formirao svoj „načelni stav prema otvaranju rudnika u Jadru“.
U okviru projekta Jadar planirana je izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda, koja bi koristila moderne i pouzdane metode prečišćavanja. Sva količina vode koja bi bila višak, bila bi prečišćena prema zahtevima koje propisuju domaći zakoni i standardi EU pre ispuštanja u reku Jadar
Iako autor, po sopstvenom priznanju, nije ulazio u detalje ekoloških aspekata projekta Jadar, on u članku navodi „da bi projekat Jadar doveo do nedopustivo velikih rizika, ujedno i troškova zbog štete po vodu, zemlju i vazduh i gubitaka u poljoprivredi u jednom od tri najvažnija vodonosna sistema u Srbiji, odakle se direktno i indirektno snabdeva veliki broj domaćinstava u Mačvi, a putem sliva Drine i Save čak oko milion građana Beograda i okoline“, ne navodeći nijedan naučni podatak ili dokaz za ove tvrdnje.
Pomenuti navodi su potpuno netačni jer je projekat Jadar osmišljen tako da od samog početka svaki uticaj na podzemne i površinske vode, zemlju i vazduh svede na najmanju moguću meru koristeći najsavremenije inženjerske metode i strogo se pridržavajući domaćih i evropskih propisa o zaštiti životne sredine. Nacrti studije uticaja na životnu sredinu projekta Jadar, koji su javno dostupni, nedvosmisleno pokazuju da se projekat Jadar može realizovati bezbedno uz poštovanje najviših standarda životne sredine.
Autor posebno „naglašava da do sada nije poznata tehnologija primenjena u Srbiji (potvrđena nezavisnim inspekcijama) koja garantuje da su otpadne vode nastale iz prerade rude prečišćene do nivoa voda koje se zahvataju iz čistih izvora“.
Podzemna eksploatacija obavljaće se na dubini od okvirno 370 do 650 metara, u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni kopani bunari. Posebna pažnja bi bila posvećena sprečavanju mešanja slanih voda iz podzemnog rudnika i plitkih podzemnih voda koje lokalna zajednica koristi
U okviru projekta Jadar planirana je izgradnja dva postrojenja za preradu otpadnih voda. Ova postrojenja koristila bi moderne i pouzdane metode prečišćavanja (reverzna osmoza i ultrafiltracija). Sva količina vode koja bi bila višak, bila bi prečišćena prema zahtevima koje propisuju domaći zakoni i standardi Evropske unije pre ispuštanja u reku Jadar. Na primer, toj vodi će se dodavati neophodni minerali pre ispuštanja, da bi se osigurala njena sigurnost za živi svet u rečnim tokovima i kvalitet koji odgovara kvalitetu vode u reci Jadar.
Autor članka, bez ikakvih naučno utemeljenih dokaza, tvrdi da „postoji nedopustivo veliki rizik postojećeg projekta po zdravlje stanovnika Jadra, kao posledica prodiranja opasnih supstanci u vodotokove i mešanja podzemnih voda prilikom vađenja i eksploatacije rude“. Nacrti studija procene uticaja na životnu sredinu za projekat Jadar pokazuju da bi svi parametri u svim fazama njegove realizacije bili bi u skladu sa utvrđenim standardima kako to propisuje zakonodavstvo Republike Srbije i EU. Standardi su postavljeni na određenim vrednostima upravo zbog zaštite zdravlja ljudi i životne sredine.
Važna karakteristika projekta Jadar je to što će se podzemna eksploatacija obavljati na dubini od okvirno 370 do 650 metara – u prostoru koji je hidrogeološki izolovan vodonepropusnim slojevima od izvora vode koje zahvataju lokalni kopani bunari. Višegodišnja istraživanja i prikupljeni podaci pokazuju da duboke podzemne vode i plitke aluvijalne izdani imaju hidrogeološku izolovanost. Duboke vode, koje su pod pritiskom i imaju različit fizičko-hemijski sastav, neće znatno uticati na smanjenje nivoa aluvijalnih voda ili infiltraciju u površinske vode zahvaljujući primenjenim modelima odvodnjavanja.
Posebna pažnja bi bila posvećena sprečavanju mešanja voda različitih dubina, odnosno slanih voda iz podzemnog rudnika i plitkih podzemnih voda koje lokalna zajednica koristi. Sva voda koja bi se izvukla iz podzemnog rudnika tokom rada bila bi skupljena u posebno izrađenim vodosabirnicima, posle čega bi se, nakon što prođe kroz proces prečišćavanja, koristila u proizvodnom procesu ili po potrebi, povremeno ispuštala u reku Jadar, u skladu sa svim zakonskim zahtevima za kvalitet vode.
Projekat Jadar predviđa upravljanje otpadom koji podrazumeva filtriranje, sušenje i odlaganje otpada na uređenu, hidroizolovanu deponiju, dodatno zbijanje, sakupljanje i tretman kontaktnih i procednih voda, sukcesivno zatvaranje i rekultivaciju deponija po isteku životnog veka rudnika
Autor, iako, po sopstvenom priznanju, nije ulazio u detalje ekonomskih aspekata projekta Jadar, dalje navodi u članku „da strahuje da će dobit biti mala jer će proizvodi procesa prerade jadarita biti izvezeni“, a da će „nesrećne deponije rudarskog i otpada ostati u Jadru i Rađevini, na teret sadašnjim i budućim generacijama“.
Projekat Jadar na jasan i nedvosmislen način predviđa upravljanje otpadom koji podrazumeva: filtriranje, sušenje i odlaganje otpada na uređenu, hidroizolovanu deponiju, dodatno zbijanje, sakupljanje i tretman kontaktnih i procednih voda, sukcesivno zatvaranje i rekultivaciju deponija po isteku životnog veka rudnika. Dodatno, unapređenim tehnološki inovativnim rešenjima predviđeno je da se i do 50 odsto otpada reciklira i koristi za zaptivanje podzemnih kanala u okviru podzemne eksploatacije, što bi za isti procenat smanjilo količinu otpada koji bi se odlagao na bezbedan i ekološki prihvatljiv način.
Zakoni Republike Srbije propisuju da investitor snosi kompletnu odgovornost za sve faze razvoja projekta, od istražnih radnji do faze zatvaranja. To znači da je Rio Tinto dužan da obezbedi praćenje i kontrolu procednih voda sa deponije još najmanje 30 godina od zatvaranja postrojenja, a po potrebi i duže. Kompanija je takođe u obavezi da u skladu sa odobrenim projektnim rešenjima finansira i izvrši sanaciju i rekultivaciju deponija u cilju sprečavanja stvaranja procednih voda.
Autor navodi i da su „rizici posebno izraženi imajući u vidu da se lokacija mogućeg rudnika nalazi na naseljenom, plodnom zemljištu, vrlo podložnom plavljenju bujičnim velikim vodama i povremeno pojavom verovatno maksimalnih velikih voda, odnosno PMF (Probable Maximum Flood) na obe reke, Korenite i Jadra“. Nacrti studije uticaja na životnu sredinu projekta Jadar, koji su javno dostupni, pokazuju da projekat Jadar predviđa zaštitu od hiljadugodišnjih poplava. Projektni tim razmotrio je različite vanredne situacije, kao što su zemljotresi ili padavine jakog intenziteta i predložio rešenja da se ti rizici smanje. Analizirani su scenariji poput mogućeg curenja sa deponije ili prelivanja voda iz vodosabirnika u ekstremnim situacijama. Sve analize i predložena tehnička rešenja pokazuju da čak i u slučaju ekstremnih događaja ne postoji rizik od zagađenja rečnih tokova nizvodno od reke Jadar.
Ovakvim tvrdnjama autor u potpunosti ignoriše činjenicu da poslovna uspešnost projekta Jadar zavisi od primene najviših standarda zaštite životne sredine, negirajući na taj način postojanje zaštitnih mehanizama Evropske unije. Regulativa EU od 1. februara 2027. propisuje da svaka industrijska baterija i baterija za električno vozilo u prodaji u EU mora da poseduje „pasoš baterije“. U pitanju je digitalni sertifikat koji omogućava kupcima da provere poreklo materijala korišćenih u procesu proizvodnje baterije. Među tim informacijama, takođe moraju da se nađu podaci koji bi pokazali da li je sirovina korišćena u izradi baterije dobijena na odgovoran način.
Projektni tim razmotrio je različite vanredne situacije, kao što su zemljotresi ili padavine jakog intenziteta i predložio rešenja da se ti rizici smanje. Sve analize i predložena tehnička rešenja pokazuju da čak i u slučaju ekstremnih događaja ne postoji rizik od zagađenja rečnih tokova nizvodno od reke Jadar
EU je 15. marta 2024. usvojila i Direktivu o dužnoj pažnji korporacija u pogledu održivosti (Corporate sustainability due diligence directive – CSDDD). Direktiva jasno ističe da se posebna pažnja poklanja snabdevanju kritičnim mineralima. Počev od 1. januara 2029. svi evropski proizvođači automobila moraće da dokažu da u njihovim lancima snabdevanja nije došlo do nedozvoljenog narušavanja životne sredine i ljudskih prava. Ista pravila važila bi i za ne-evropske rudarske kompanije koje bi želele da plasiraju robu na evropska tržišta. Osim što bi svako kršenje ove direktive ograničilo pristup tržištu EU, kompanija koja je ne bi poštovala bila bi izložena izuzetno visokim kaznama koje ne bi bile niže od pet odsto ukupnog prometa koji kompanija napravi u čitavom svetu.
Kada se o projektu Jadar govori iz ugla ekonomije, ne u načelu, već na osnovu naučno utemljenih studija, treba imati u vidu brojne benefite. Planirana investicija iznosila bi 2,55 milijardi evra (na osnovu podataka iz 2021.), što bi ujedno bila i jedna od najvećih industrijskih grinfild investicija u istoriji Srbije. Procenjuje se da će država prihodovati preko 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente, što je oko jedan odsto prihoda državnog budžeta Srbije. Skoro 25 miliona evra od poreza i taksi dobila bi opština Loznica godišnje, što bi joj dupliralo budžet i omogućilo da finansira lokalnu infrastrukturu, usluge i bolji kvalitet života svojih građana.
U fazi izgradnje projekta Jadar bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija. Kada se u obzir uzmu indirektni i indukovani uticaji, očekivani doprinos BDP-u svih obuhvaćenih privrednih grana se procenjuje na 1,9 milijardi evra – što je više od tri odsto trenutnog BDP-a Srbije. Projekat ima potencijal da privuče i brojne druge investicije, poput proizvođača katoda, baterija za električna vozila, pa i same proizvođače električnih vozila i da na taj način postane katalizator za jednu potpuno novu industrijsku granu u Srbiji. Po procenama ekonomske studije sve te investicije imaju kapacitet da kreiraju preko 20.000 radnih mesta u velikoj meri visokokvalifikovanih zanimanja.
Procenjuje se da će država prihodovati više od 180 miliona evra godišnje od poreza i rudne rente, što je oko jedan odsto prihoda državnog budžeta Srbije. Skoro 25 miliona evra od poreza i taksi dobila bi opština Loznica godišnje, što bi joj dupliralo budžet
Navodi autora članka „da kopanje i prerada litijuma nisu razvojno značajni u pogledu zapošljavanja velikog broja ljudi ili visokokvalifikovanih radnika“ su neosnovani , budući da proces podzemne eksploatacije podrazumeva korišćenje naprednih tehnologija koje su u značajnoj meri digitalizovane, zbog čega će, kako je više puta javno objavljeno, projekat Jadar ukoliko se bude razvijao, angažovati dominantno visoko kvalifikovanu radnu snagu.
Kada je reč o „gubicima u poljoprivredi“ koje autor posebno apostrofira u elaboraciji svog načelnog stava o projektu Jadar, budući da je reč o podzemnom rudniku, poljoprivreda bi mogla neometano da se odvija paralelno sa rudarskim aktivnostima, što su potvrdile i preliminarne studije o proceni uticaja na životnu sredinu, a kvalitet poljoprivrednih proizvoda ne bi bio ugrožen radom rudnika i postrojenja za preradu.
U članku se navode i brojni drugi sporni, nejasni i neutemeljeni stavovi i insinuacije. Posebno, međutim, zabrinjava ocena autora da „poziv na javnu raspravu o privatnim spisima Rio Tinta predstavlja klasičnu zamenu teza, jer se učesnici, oponenti stavljaju u položaj saradnika te kompanije“, čime autor odbacuje svaku mogućnost dijaloga i kvalifikovane javne rasprave zasnovane na naučno utemeljenim činjenicama, izražavajući strah da bi učešćem u javnoj raspravi mogao biti okarakterisan kao „saradnik kompanije“, ne navodeći od strane koga, niti zašto bi to mogao da bude problem, čak i za „oponente“.
Kompanija Rio Tinto poštuje pravo svakog pojedinca i člana akademske zajednice da analizira i kritikuje projekat Jadar. U interesu javnosti, očekujemo da ta kritika bude konstruktivna, bazirana na činjenicama i naučnim dokazima, a ne na načelnim, netačnim i neutemeljenim tvrdnjama kojima se javnost zastrašuje i dovodi u zabludu. Upravo zato, kompanija je i objavila radne nacrte studija o proceni uticaja na životnu sredinu da bi javnosti predstavili naučne činjenice prikupljene istraživanjima koje je tokom šest i po godina sprovelo više od sto domaćih i međunarodnih nezavisnih stručnjaka, uključujući 40 univerzitetskih profesora sa više od 10 fakulteta. Na taj način želimo da javni dijalog o projektu Jadar bude zasnovan na činjenicama naspram politizovane debate koja se bazira na dezinformacijama i lažnim vestima.
Širenje netačnih informacija i neosnovanih optužbi shvatamo ozbiljno i koristićemo sva raspoloživa pravna sredstva kako bismo zaštitili reputaciju kompanije.
