Kompanija Rio Tinto u reagovanju (Potencijalna vodoizvorišta ne bi bila ugrožena ni u akcidentnim situacijama) je objavila da je u članku Nevolje sa deponijama otpada u dolini Jadra iznet niz netačnih navoda koje je prinuđena da demantuje. Ovaj tekst opovrgava te tvrdnje Rio Tinta, dodatno ukazujući na moguće ozbiljne propuste koje kompanija namerava da napravi, ili je već učinila, planirajući da otvori rudnik, deponije otpada i industrijsko-tehnološki kompleks u Jadru i Rađevini.
Činjenica je da zone sanitarne zaštite regionalnog izvorišta koje se planira duž desne obale Drine još uvek nisu određene, jer još uvek nije precizirana njegova lokacija, niti su započeli istražni radovi. U Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. data su posebno dva izvorišta AIB – Aluvijalna izdan kod Badovinaca (uz Drinu) i AIJK – Aluvijalna izdan na potezu Jarak-Klenak (uz Savu). Južna granica izvorišta AIB će se i prema Vodoprivrednoj osnovi protezati dalje preko Mačvanskog Prnjavora (sa kojim su Badovinci trenutno povezani u jedinstveni vodovodni sistem), i južnije do Lešnice i ušća Jadra u Drinu, što će neminovno zahtevati uspostavljanje treće ili druge zone sanitarne zaštite na ovom pravcu.
Rudnik i kapaciteti za preradu bi ugrozili vodne resurse
JKP Vodovod i kanalizacija iz Loznice planiralo je proširenje kapaciteta vodovoda formiranjem novog izvorišta na delu aluvijona Drine kod Lipničkog šora radi dodatnog snabdevanja vodom naselja na području Loznice u Gornjem Jadru. Ispostavilo se da je RT predupredio ovakvo rešenje iz projekta JKP dobijanjem istražnog prava na ovom delu, a radi formiranja izvorišta za tehničku vodu, potrebnu potencijalnom rudniku u Jadru. Da je realizovan projekat JKP za snabdevanje naselja pijaćom vodom zone sanitarne zaštite bi se svakako protegle duboko u pravcu doline Jadra, s obzirom na direktnu hidrauličku vezu između aluvijalnih naslaga Jadra i Drine i njihovu međusobnu povezanost. Prema tome, isticanje Rio Tinta da ne zalazi u definisane zone sanitarne zaštite ne može ograničiti princip „preventivne zaštite“ sadržan u Okvirnoj direktivi o vodama EU i Zakonu o vodama RS.
Projekat Jadar se ne odvija u skladu sa Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034, kao i Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije. Odvija se u svemu prema komercijalnom interesu kompanije da ostvari profit rudarenjem i preradom rude jadarita. I to joj se ne može zameriti. S druge strane, prema Zakonu o vodama „vodna tela, odnosno izvorišta koja služe za regionalno snabdevanje vodom za piće su dobra od opšteg interesa“ i bilo kakvo ugrožavanje opšteg interesa svođenjem na meru, prihvatljivu sa stanovišta zakona je neprihvatljivo.
JKP Vodovod i kanalizacija iz Loznice planiralo je novo izvorište kod Lipničkog šora radi dodatnog snabdevanja vodom naselja na području Loznice u Gornjem Jadru. Ispostavilo se da ih je Rio Tinto predupredio, dobijanjem istražnog prava na ovom delu, radi formiranja izvorišta za tehničku vodu za potrebe potencijalnog rudnika u Jadru
Područje Mačve je od vitalnog interesa za Republiku Srbiju, jer sadrži rezerve kvalitetne vode, skoro jednake ukupnoj potrošnje vode u svim komunalnim sistemima Srbije. Značaj ovog regionalnog izvorišta raste sa sve većim uticajem klimatskih promena i činjenicama da ekstremni poplavni talasi sve više ugrožavaju kvalitet zahvaćene vode reke Save za snabdevanje Beograda, a s druge strane evidentiranim pojavama klimatske i hidrološke suše, koje su proglašene osam puta u ovom 21. veku (statistički svake treće godine).
Područje Jadra, doline Drine i Mačve je, prema Strategiji upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034, označeno kao zona visoke i veoma visoke ugroženosti zbog koje bi trebalo otkloniti svaku mogućnost negativnih uticaja rada rudnika, procesnih postrojenja i deponija otpada, kao i havarija bilo koje vrste. Nažalost, svedočimo da izdato Rešenje Ministarstva za zaštitu životne sredine od 15. novembra 2024. o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja projekta Jadar na životnu sredinu, ne sadrži eksplicitne zahteve o sagledavanju uticaja na navedena izvorišta vode za piće od regionalnog i lokalnog značaja, iako i prethodni izdati vodoprivredni uslovi od strane Republičke direkcije za vode sadrže ovakav zahtev (!). Da li se time validiraju „najviši standardi koji propisuju zakoni Republike Srbije“, što ističe Rio Tinto ili se takvim pristupom od strane države ponovo izlazi u susret ovoj kompaniji u njenoj nameri da plodnu dolinu Jadra pretvori u rudarsko – industrijsko polje.
Dugogodišnje studije i analize sprovođene tokom perioda dužeg od 10 godina svedoče o problemima sa kojima se Rio Tinto suočio u pokušaju da nađe odgovor o pogodnoj lokaciji rudnika, procesnih postrojenja, deponije rudarskog otpada, lagune za smeštaj rudničkih i otpadnih voda. I sve to u definitivno poplavnom području. Samo tokom perioda jul-septembar 2024. izmešteno je odlagalište rudarskog otpada, u cilju upodobljavanja teorijskog rešenja realnim problemima ovodnjenosti terena. Uopštena tvrdnja da je projekat izvodljiv uz uticaje na režim voda ne znači ništa bez priloženih egzaktnih podataka, koje kompanija krije od javnosti i ostavlja da ih prikaže tek u studiji o proceni uticaja projekta na životnu sredinu.
U podnetom Zahtevu Rio Tinta za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja projekta Jadar na životnu sredinu, niti u nacrtima studija o zaštiti životne sredine, ne navode se ni dimenzije nasipa, niti materijal za izgradnju, niti način odbrane od provirućih površinskih voda iza tela nasipa (bez obzira na plan korišćenja folije i geotekstila), što sve u uslovima ekstremnih klimatskih i hidroloških situacija ili savremenih geoloških procesa (zemljotresi, kliženje) dovodi u rizik oštećenja odlagališta i lagune sa rudničkom vodom i preti prenosom zagađujućih materijala dalje nizvodno u pravcu doline reke Drine.
Podvlačimo, nesporna je činjenica da su podzemne vode u drinskom aluvijonu i Mačvi najznačajnije izvorište kvalitetne vode u Zapadnoj Srbiji i deo regionalnog sistema vodosnabdevanja Mačve i perspektivno Donjeg Srema i Beograda, što je utvrđeno Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije (Službeni glasnik RS br. 11/2001), Strategijom upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. (Službeni glasnik RS br. 3/2017) i Zakonom o prostornom planu RS od 2010. do 2020. (Službeni glasnik RS br. 88/2010). Zakon o vodama propisuje obavezu lokalne samouprave i nadležnost Ministarstva zdravlja da utvrde granice zone i sprovedu sanitarnu zaštitu regionalnih izvorišta.
Opravdane su sumnje da će samo dve deponije biti dovoljne za skladištenje otpada
Nakon selekcije 42 potencijalne lokacije za odlaganje otpada (skoro sve se nalaze u dolinama bujičnih vodotokova), prema problematičnim kriterijumima, Rio Tinto je izdvojio osam potencijalnih lokacija za dalje razmatranje (potok Lunjevac-Slatina, potok Štavica, potok Rakovica-Cikote, Stupnička reka, potok Grabuša, dolina Rakovice-Šurice, dolina Kostajničke reke-Kostajnik i Stolice), ukupnog kapaciteta oko 400 miliona tona. Rio Tinto je izdvojio kao najpovoljnije rangiranu deponiju onu u dolini potoka Štavica, ali time ostale lokacije nisu odbačene. Uz to, projektant je istakao da Štavica „spada u tzv. neprirodne lokacije jer se otpad deponuje iznad mesta nastanka, što može imati drastične posledice i po okruženje i po postrojenja“.
Rio Tinto navodi da je deponija opasnog otpada „Sever“ odbačena nakon prigovora javnosti (nalazi se unutar plavnog područja, visok nivo podzemnih voda, potrebno raseljavanje i otkup zemljišta), vidljivosti objekta i opšte zabrinutosti. Postavlja se pitanje šta bi se dogodilo da nije bilo negodovanja građana i stručne javnosti nakon skupa u SANU 2021, pa je s razlogom konstatovano da je „neshvatljivo da se takvo rešenje uopšte predlaže“.
Odlaganje opasnog otpada u dolini bujičnog potoka Štavica, uz prethodno kršenje šume i uklanjanje površinskog sloja zemljišta, predstavlja neprihvatljiv rizik za životnu sredinu nizvodnog dela sliva i ugrožava vitalne interese stanovništva na širem prostoru
Imajući u vidu prethodno i činjenicu da ukupne rezerve rude u ležištu Jadar iznosi 244 miliona tona, da je u projektu deponija razmatrana samo prva faza eksploatacije donjeg jadaritskog horizonta, u obimu 66 od ukupno 158 miliona tona utvrđenih rezervi u ovoj zoni, opravdana je sumnja „u postojanje planova za samo dva odlagališta otpada“. Tu sumnju ne može da otkloni tvrdnja da će se primeniti najsavremenija tehnologija, da na projektu rade brojni instituti i vrhunski projektanti. Bilo bi korisno da konačno vidimo urednu projektnu dokumentaciju, u skladu sa propisanim sadržajem i načinom njene izrade i kontrole, overenu od projektnih organizacija sa referencama i od odgovornih projektanata sa odgovarajućim licencama.
Mesto na kome Rio Tinto planira otvaranje rudnika, deponiju rudničke jalovine i industrijsko-tehnološkog kompleksa (gornja fotografija je iz promotivnog dokumenta Rio Tinta, a autor fotografije ispod je Zoran Stevanović)
Posle Skupa u SANU 2021. i publikovanja Nacrta u julu 2024. (privatnih spisa Rio Tinta sa mnoštvom ograda), kompanija i najviši državni funkcioneri, predstavnici Ministarstva nauke i rudarstva i energetike pozvali su javnost na stručnu diskusiju, a u septembru su publikovali Zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora Jadar, sa novim rešenjem i promenjenom lokacijom deponije rudničke jalovine.
Nova (crvena) i stara (žuta) lokacija „Sever“ za formiranje odlagališta rudarskog otpada i izradu okana
Rio Tinto navodi da će nova lokacija rudarskog otpada biti povoljnija sa aspekta topografije, da je „bolje upravljanje površinskim oticajem kao i procednim vodama, smanjujući rizik od zadržavanja vode unutar odlagališta i potencijalnih problema sa stabilnošću. Na ravnom terenu, voda može stagnirati, što može dovesti do problema sa stabilnošću i erozijom što je bio slučaj na prethodnoj lokaciji.“
Teško je razumeti da posle decenije istraživanja i projektovanja Rio Tinto nema rešenje ni za deponiju jalovine. Obrazloženje za promenu lokacije deponije je nerazumljivo, jer se nova lokacija, kako se navodi, nalazi na strmom terenu, na glinovitoj podlozi sa nožicom koja je izložena uticaju poplavnih voda Korenite, tako da postoji značajan rizik od njenog urušavanja i zagađivanja vode, pri čemu bi bila udaljena oko 100 metara od prvih kuća, što je posebno važno „sa aspekta zaštite životne sredine i socijalnog prihvatanja“.
Rečna korita Jadra, Korenite i potoka Štavica, kao i priobalni pojas duž ovih vodotokova jesu vodno zemljište, kao i značajan deo industrijske deponije duž potoka Štavice. Skoro cela zona uticaja ukupnog kompleksa nalazi se na vodnom zemljištu. To nesporno potvrđuje fotografija ovog područja snimljena za vreme jedne od ranijih poplava, tako da tvrdnja u reagovanju Rio Tinta da „na osnovu javno dostupnih dokumenata nedvosmisleno je da nijedan objekat centralnog područja kompleksa ne zalazi u vodno zemljište definisano Prostornim planom projekta posebne namene Jadar“ jednostavno nije tačna.
Rio Tinto je objavio da je svojevremeno, tokom trodnevnog testa, iscrpeo oko 1.300.000 litara tečnosti, ali još uvek nema informacija gde je deponovao, odnosno gde je izlio, 5,5 tona suvog ostatka iz ove bušotine, oko 600 kilograma borata i velike količine litijuma? I da li je pre ovog testa ishodovao odgovarajuću dozvolu
Kao i u slučaju zona sanitarne zaštite izvorišta u Prostornom planu područja posebne namene projekta Jadar nisu definisane granice vodnog zemljišta (ni u grafičkom delu plana, ni analitički). Ove granice, saglasno članu 11. Zakona o vodama, prethodno je trebalo da odredi Ministarstvo nadležno za poslove vodoprivrede i trebalo je da one budu unete u ovaj plan. To je važno jer za vodno zemljište važe posebna pravila prometa – u slučaju njegove prodaje, država ima pravo preče kupovine (član 12. Zakona o vodama).
Nijedan predlog ne vodi računa o zdravlju ljudi, biljnom i životinjskom svetu
Što se tiče upravljanja otpadom, Načelo izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu govori da je to sistematski i konsultativni proces donošenja odluka koji obuhvata zaštitu i očuvanje životne sredine. Primena izbora ustanovljava „opciju ili kombinaciju opcija koja daje najveću dobit ili najmanju štetu za životnu sredinu u celini, uz prihvatljive troškove i profitabilnost“. Postavlja se pitanje kako se „najmanja šteta“ pravda izborom deponije rudničke jalovine na vodnom zemljištu, a predviđena deponija industrijskog otpada u Štavici spada „u tzv. neprirodne lokacije“.
Deponija u potoku Štavica, koja postaje bujična voda sa svakom velikom kišom, blokirala bi slobodan tok potoka i formirala uzvodno jezero. Postavljanje drenažnih cevi nije dovoljno obezbeđenje za prihvat velikih bujičnih voda na ovom području. Odlaganje opasnog otpada u dolini bujičnog potoka Štavica, uz prethodno kršenje šume i uklanjanje površinskog sloja zemljišta, predstavlja neprihvatljiv rizik za životnu sredinu nizvodnog dela sliva i ugrožava vitalne interese stanovništva na širem prostoru.
Rušenje deponije u Stolicama, koja je po koncepcijski sličnom rešenju napravljena u dolini obližnje Kostajničke reke, jasno ukazuje na opasnost od odlaganja otpada u dolinama bujičnih vodotoka, uz napomenu da se u slučaju deponije „Štavice“ radi o neuporedivo većoj količini opasnog otpada (više od 100 puta). Prema tome, iz ovih razloga, načelo „prihvatljivih troškova i profitabilnosti“ ne može imati prednost i ne može se primeniti na deponiju industrijskog otpada u Štavici.
Podsećamo da je Biološki fakultet dao pregled uticaja na biljni i životinjski svet i predložio veliki broj mera za sprečavanje negativnih uticaja. Optimalna i osnovna mera je odustajanje od planirane eksploatacije! Zbog obima uticaja ona je optimalna, jer pokriva sve negativne uticaje, stvarne i potencijalne, i osnovna je jer realno sprečava uništavanje prirode koje bi se sigurno desilo otvaranjem rudnika.
Načelo hijerarhije upravljanja otpadom, citiramo: „U primeni načela hijerarhije uzimaju se u obzir opšti principi zaštite životne sredine, predostrožnosti, … kao i ukupan uticaj na životnu sredinu, zdravlje ljudi, ekonomski i socijalni uticaji“. Nijedan predlog u vezi deponija, povezan sa gore navedenim, ne vodi računa o zdravlju ljudi, ekonomskom uticaju na domaćinstva u Jadru i Rađevini, kao ni o socijalnim uticajima deponija, rudnika i industrijsko-tehnološkog kompleksa.
Projekat Jadar bi, prema Prostornom planu, direktno uticao na život 19.697 stanovnika. Rio Tinto i država su najavili iseljenje i izmeštanje 1.500 stanovnika sa svog poljoprivrednog zemljišta. Kako će biti vrednovano raspoloživo zemljište preostalih 18.000 stanovnika, jer su, po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu, na takvom zemljištu zabranjena primenjena geološka istraživanja
Rio Tinto predviđa ishodovanje dozvole za tretman otpada. To je stvar procene državnih organa (posebno stručnih službi ministarstava) koji bi trebalo da kritički evaluiraju sve negativne uticaje projektovanih deponija, rudnika i industrijsko-tehnološkog kompleksa, na vodnom zemljištu koji će imati veliki negativni uticaj po biljni i životinjski svet, na predele i prirodna dobra, a prema Prostornom planu uticaće na život 19.697 stanovnika.
Rio Tinto i država su najavili iseljenje i izmeštanje 1.500 stanovnika sa svog poljoprivrednog zemljišta (od prve do pete klase). Kako će biti vrednovano raspoloživo zemljište preostalih 18.000 stanovnika u okolini projektovanih deponija, rudnika i industrijsko-tehnološkog kompleksa? Inače, po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu na takvom zemljištu zabranjena su primenjena geološka istraživanja, a samim tim i njihovo produženje u smislu eksploatacije mineralnih sirovina.
Rio Tinto ne ispunjava uslove za dozvolu koja bi mu omogućila da meša opasni otpad
Rio Tinto ne ispunjava uslove za dobijanje dozvole za mešanje opasnog otpada jer nisu ispunjeni uslovi upravljanja otpadom na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik za zagađenje voda, vazduha i zemljišta, od pojave opasnosti po biljni i životinjski svet (negativno mišljenje Biološkog fakulteta), opasnosti od nastajanja udesa, eksplozije ili požara (koriste se danonoćno velike količine eksploziva, oko 2.000 tona ANFO eksploziva godišnje ili oko 5,6 tona dnevno, što će neminovno dovesti do rastresanja podzemnih slojeva zemljišta i komunikacije vodonosnih slojeva), negativnih uticaja na predele i prirodna dobra posebnih vrednosti, pojačani nivo buke i pojavu neprijatnih mirisa. Posebno velika opasnost po životnu sredinu uključuje eutrofikaciju u zatvorenim vodama i kontaminaciju podzemnih ili površinskih voda nitratima. Prilikom miniranja oslobađali bi se otrovni azotovi oksidi, a njihova interakcija sa vodom, kiseonikom i drugim hemikalijama u atmosferi formirala bi kisele kiše, koje štete osetljivim ekosistemima kao što su vodna tela, vegetacija i zdravlje ljudi u širem regionu.
Spremni smo da dalji dijalog vodimo isključivo sa stručnjacima koji imaju ime i prezime i poseduju licencu za odgovarajuće oblasti koje se razmatraju u našem članku objavljenom u štampanom i onlajn izdanju Radara, a ne sa PR timom Rio Tinta
U tehničkoj dokumentaciji Rio Tinta nedostaju analize posledica sleganja terena i rastresanja krovine usled korišćenja eksplozivnih sredstava i izrade rudarskih prostorija i time stimulisane vertikalne infiltracije podzemnih voda iz plićih slojeva aluvijona u dublje slojeve gde će se mešati sa rudničkim vodama. Presecanjem vodonosnih kao i vodonepropusnih slojeva, i aktivacijom gravitacione, ali i potencijalno ascedentne cirkulacije podzemnih voda duž raseda i rudarskih prostorija formiraju se uslovi za migraciju zagađenja u različitim pravcima.
Rio Tinto ispunjava uslove za odbijanje dozvole jer nisu ispunjeni uslovi u pogledu metoda upravljanja otpadom, odnosno ako je nameravana metoda tretmana neprihvatljiva sa aspekta zaštite životne sredine, a „psebno ako metoda nije u skladu sa upravljanjem otpadom na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine“.
Rio Tinto navodi da je „bitno napomenuti da karakter otpada nakon tretmana nije neopasan“, ali predviđa mešanje opasnog otpada, koji je najčešće okarakterisan kao Q11, 010407*, Y27, C24, H15. Posebno napominjemo da bi se svi činioci koji otpad čine opasnim nalazili u ukupnoj količini otpada „nakon tretmana“.
Nadalje, napominjemo da Rio Tinto planira da koristi opasan otpad za „proizvodnju“ zapune za rudnik, tako vraćajući opasan otpad u dubinu eventualnog rudnika. Razlika između elemenata (jedinjenja) činioca opasnog otpada i minerala iz rude je taj što se elementi (jedinjenja) iz prerađenog koncentrata rude nalaze u dobroj meri u rastvornom obliku (bez obzira što Rio Tinto želi da ih „suši“ na oko 20 odsto vlažnosti), za razliku od onih u sirovoj rudi. Na taj način, doći će do veoma verovatnog zagađenja podzemnih voda (zauvek!), kao i površinskih voda sa (iz) deponije opasnog otpada i deponije jalovine. Deponije će biti izložene atmosferskim padavinama i drugim prirodnim procesima kao što su npr. oksidacija, voda (vlaga), mikrobiološke transformacije i sl., te se može očekivati da će se „osušeni“ materijal potpuno nakvasiti i iz njega početi da se ispiraju štetne supstance.
Kompanija u svom odgovoru manipuliše otpadnim vodama. Zakon o vodama zabranjuje odlaganje opasnog otpada na vodnom zemljištu i to se odnosi i na mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Pri tome se ne misli na sanitarne otpadne vode, već na otpadne vode koje se crpe iz rudnika, iz zone rudnog ležišta, u količinama od 40-50 litara u sekundi u fazi otvaranja rudnika i prosečno 20-25 litara u sekundi u toku dalje eksploatacije rude, što na godišnjem nivou iznosi oko 700.000 kubnih metara vode.
Rešenje Ministarstva za zaštitu životne sredine o određivanju obima i sadržaja studije o proceni uticaja projekta Jadar na životnu sredinu ne sadrži eksplicitne zahteve o sagledavanju uticaja na izvorišta vode za piće od regionalnog i lokalnog značaja. Da li time država štiti najviše ekološke standarde ili ponovo izlazi u susret nameri Rio Tinta da plodnu dolinu Jadra pretvori u rudarsko-industrijsko polje
Uz sva moguća neuspela „krivudanja“ po članovima i tačkama Zakona o upravljanju otpadom, Rio Tinto nije stručno opravdao predlog otvaranja rudnika, industrijsko-tehnološkog kompleksa i formiranja deponija na vodnom zemljištu, jer nisu zadovoljeni članovi 3, 6, 44 i 65 Zakona o upravljanju otpadom, kao ni člana 18. (povezano sa čl. 23, 13 ) Direktive 2008/98/EZ Evropskog parlamenta i Saveta (19.11.2008, 18.02.2024).
Postavlja se pitanje zašto se planira i projektuje odlaganje otpada na način koji je u suprotnosti sa relevantnim zakonima Republike Srbije i EU direktivama?
Kao dodatak, u dokumentu „Elaborat o resursima i rezervama bora i litijuma u ležištu Jadar“ (31. jul 2020, decembar 2020) Rio Tinto je objavio da je izveden trodnevni test u ukupnom trajanju crpenja od oko 75 sati sa izuzetno visokim vrednostima suvog ostatka (4.300 mg/L), borata (462,33 mg/L) i litijuma (51,55 mg/L). Tom prilikom iscrpeno je oko 1.300.000 litara tečnosti. Još uvek nemamo informaciju gde je Rio Tinto deponovao, odnosno gde je izlio, 5,5 tona suvog ostatka iz ove bušotine, oko 600 kilograma borata i velike količine litijuma? Da li je pre ovog testa ishodovao odgovarajuću dozvolu?
Ovom prilikom želimo da naglasimo da smo spremni da dalji dijalog vodimo isključivo sa stručnjacima koji imaju ime i prezime i poseduju licencu za odgovarajuće oblasti koje se razmatraju u našem članku objavljenom u štampanom i onlajn izdanju Radara, a ne sa PR timom Rio Tinta.
Bogdan Šolaja, redovni član Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU
Veljko Dimitrijević, diplomirani inženjer hidrotehnike
Zoran Stevanović, profesor hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu u penziji
