U odgovoru (Jadar je jedan od najperspektivnijih i najbolje istraženih litijumskih projekata u Evropi) na moj prethodi napis (Nije jasno ko će preživeti, a ko neće), pisac iz Rio Tinta popravio je ton i čak pokazao razumevanje za moje argumente. Stoga ću se ovog puta osvrnuti samo na dve tačke u njegovom odgovoru.
Prva tačka je vezana za poreze i vrlo je tehnička, na čemu se izvinjavam čitaocima. Spor postoji oko pitanja poreskih prihoda Srbije od projekta Jadar i mog zaključka da će ova kompanija, po našem poreskom zakonu, biti oslobođena od poreza na dobit za deset godina po dostizanju pune proizvodnje. Ali, pisac odgovora sada tvrdi da „Rio Tinto ne planira da koristi desetogodišnje poresko oslobođenje koje postoji kao mogućnost predviđena domaćom regulativom“, pošto onda podleže obavezi iz OECD regulative Pillar 2, koja predviđa najmanju poresku stopu od 15 odsto.
Poreskom optimizacijom svaka kompanija traži način da plati što manji porez
Primetimo, prvo, da on ne koristi strogu formulaciju „Rio Tinto neće koristiti poresko oslobođenje“ već neobavezujuću formulaciju „Rio Tinto ne planira da koristi…“. Poslovni planovi se lako i brzo menjaju. Odluka da li će se koristiti poresko oslobođenje u Srbiji je pitanje poreske optimizacije Rio Tinta, odnosno traženja načina da se ukupno plati najmanji porez.
Pillar 2 ili Stub 2, predstavlja model globalnog pravila protiv umanjivanja osnovice poreza na dobit (Global Anti-Base Erosion Model Rules) koje je razvijeno u okviru OECD/G20 BEPS Projekta i ne predstavlja regulativu, nasuprot onome što tvrdi moj oponent („Rio Tinto je u obavezi da primenjuje regulativu Pillar 2“ OECD-a). Da bi ovo pravilo postalo regulativa potrebno je da ga države uključe u svoje nacionalno poresko zakonodavstvo.
Ministarstvo finansija Srbije moglo bi da uvede takozvani kvalifikovani domaći dodani porez, čime bi otežao poresku optimizaciju Rio Tintu. Ako bi kompanija već morala da plati porez na projekat Jadar po međunarodnim pravilima, bolje je da ga plati u Srbiji nego u nekoj drugoj zemlji
Pri tome, samo pravilo nalaže da se za potrebe obračuna minimalne efektivne poreske stope sabiraju efektivna stopa poreza na dobit zavisnog društva i stopa poreza po odbitku koja se primenjuje na dividende koje lokalno zavisno društvo isplaćuje svojim akcionarima/članovima. Dodatno, pravila Stuba 2 dozvoljavaju da u obračunu da li treba ili ne treba doplatiti porez u zemlji koja je u svoje poreske propise uvela pravila Stuba 2 (a ne u zemlji u kojoj je prihod ostvaren, dakle, u ovom slučaju, ne u Srbiji) mogu se dati olakšice za kapitalne investicije i zaposlenost. Dakle, da li bi Rio Tinto, ako se odluči da koristi podsticaj za veliku investiciju koju bi prema srpskim propisima mogao koristiti, morao da doplati porez prema pravilima Stuba 2 i da li bi i sa ovom doplatom mogao da ostvari poreske uštede ili ne zavisi od velikog broja nepoznanica.
Ukoliko bi, na primer, Rio Tinto isplaćivao dividende akcionarima u SAD, sa kojom Srbija nema ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a pravila Stuba 2 bi se sprovodila u skladu sa nedavno usvojenom EU direktivom (ukoliko je neko od njegovih zavisnih društava rezident neke od zemalja članica EU), doplata ne bi uopšte postojala, jer je stopa poreza po odbitku na dividende isplaćene rezidentima SAD 20 odso. To znači da bi porez na dobit kompanije u Srbiji mogao biti nula procenata, uz korišćenje olakšice i u skladu sa pravilima Stuba 2.
Rio Tinto, naravno, može isplaćivati dividende i nekoj drugoj članici grupe, što zavisi od vlasničkog strukturiranja investicije, koje je u velikim multinacionalnim kompanijama, kakva je Rio Tinto, po pravilu pod značajnim uticajem poreske optimizacije. Nije teško zamisliti vlasničku strukturu pri kojoj bi suma svih poreza koji se uključuju u obračun efektivne poreske stope, uz korišćenje olakšica dozvoljenih pravilima Stuba 2, bila baš takva da korišćenje lokalne olakšice u Srbiji omogući globalne poreske uštede.
Nova pravila pružaju dosta manevarskog prostora za vešte poreske stručnjake
Drugim rečima, razlog zbog kog je moj oponent naveo da Rio Tinto ne planira da koristi poresku olakšicu u Srbiji ne stoji jer, prvo, OECD Stub 2 nije regulativa nego je dogovor, i, drugo, primena pravila Stuba 2 uvedena u propise u nekoj od zemalja u kojoj Rio Tinto posluje ili može poslovati, ne znače nedvosmisleno da korišćenje poreske olakšice u Srbiji neće doneti globalne poreske uštede. Dodatno, prema sadašnjim poreskim pravilima u Srbiji, bilo koji iznos doplate poreza po Stubu 2, ako bi uopšte i postojao, ne bi bio prihod budžeta Srbije već neke druge zemlje.
Da li Rio Tinto namerava ili ne da koristi pravo koje mu dozvoljava važeći poreski zakon Srbije na takozvani prenos gubitaka, prema kojem se tokom pet godina dobit može u potpunosti poništiti ili umanjiti gubicima koji će izvesno postojati u periodu investiranja
Treba još imati u vidu da Stub 2 podrazumeva nova i veoma složena pravila koja uvek pružaju dosta manevarskog prostora za vešte poreske stručnjake, kakvim sigurno raspolaže Rio Tinto. Na žalost, naše Ministarstvo finansija još ništa ne preduzima po pitanju Stuba 2, a moglo bi da uvede tzv. kvalifikovani domaći dodani porez (qualified domestic top-up taxes), čime bi otežao poresku optimizaciju Rio Tinta. Drugim rečima, ukoliko bi Rio Tinto morao da plati porez na projekat Jadar po međunarodnim pravilima, bolje je da ga plati u Srbiji nego van nje.
Treće, bilo bi veoma zanimljivo saznati da li Rio Tinto namerava ili ne da koristi pravo na tzv. prenos gubitaka prema kojem se tokom pet godina dobit može u potpunosti poništiti ili umanjiti gubicima koji će izvesno postojati u periodu investiranja. I ovaj prenos dozvoljava naš poreski zakon.
Propagandna bajka
Konačno, obrazloženje dato za neplaniranje korišćenja poreske olakšice u Srbiji ne budi poverenje u otvoren dijalog na koji Rio Tinto poziva javnost, jer je iza naizgled jednostavnog i jasnog razloga skrivena šuma pravila čiji ishod primene je, najblaže rečeno, neizvestan. Ili pisci odgovora ne poznaju ova pravila ili im nije važno da ona budu jasno prikazana. Ni u jednom, ni u drugom slučaju njihov odgovor ne obećava plodotvorni dijalog.
Rio Tinto ponavlja propagandnu bajku srpske vlade o 20.000 potencijalnih radnih mesta, naravno ne u okviru njihovog projekta, već šire u Srbiji. S obzirom da nema kontrolu nad tim poslovima, ne bi trebalo ni da se njima hvali, već da se drži efekata rudnika Jadar
O drugoj tačci ukratko. Pisac iz Rio Tinta ponavlja propagandnu bajku srpske vlade o 20.000 visokokvalifikovanih radnih mesta koja će na kraju potencijalno biti otvorena, naravno ne u Jadru Rio Tinta već šire u Srbiji. Ovo već nije korektan diskurs. Jer, Rio Tinto nije nadležan za proizvodnju baterija, elektroautomobila i ostalog, već će u to investirati ili neće investirati neko drugi. Rio Tinto uopšte nema kontrolu nad ovim poslovima, pa ne treba ni da se njima hvali, već bi trebalo da se drži efekata rudnika Jadar.
