Opšta kultura praćena kao preduslov sposobnosti da se razume ono što je do juče bilo nerazumljivo predstavlja ključ održivog privrednog razvoja. U ozbiljnim i uspešnim kompanijama (kakvih u Srbiji nema) upravljanje procesima se odvija po metodi kombinacije vertikalnog i horizontalnog modela. Vertikalni stub upravljanja je izvršni, a horizontalni je kreativan i savetodavan s tim što su saznanja, analitika i nauka postali suština horizontalnog dela sistema upravljanja. Medjutim, suština uspeha je u sposobnosti menadžmenta horizontalnog stuba upravljanja da razume, prepozna i implementira inovativna rešenja u redovnu korporativnu praksu kako bi kompanija rasla i razvijala se, a da u isto vreme zadovolje komercijalne i finansijske standarde postavljene pred njima od strane vlasničkih struktura. Nama iz ove perspektive ovakav model izgleda kao neodrživi ekonomski pleonazam zato što mi decenijama unazad tvrdoglavo odbijamo da izadjemo „iz šinjela“ i zakoračimo u neko novo doba u kome savremeni svet odavno živi. Rešenje je u prihvatanju, i praksi kroz stalno učenje i ponavljanje, a onda shvatite da i nije tako teško voziti avion pod uslovom da ste obučeni i istrenirani pilot!
Dugoročni privredni rast, održivi razvoj, povećanje bogatstva svih, neslućeni napredak čovečanstva generalno omogućuje samo jedna ideja – najuriti rak države pre svega iz porodičnih odnosa i ekonomije, pa onda dalje vremenom i iz svega drugog.
Samo libertarijanska ideologija može zaista da donese takav napredak. Doduše, često važi da libertarijanska ideologija može da donese napredak – ako se ne preda u ruke libertarijancima 🙂
Opšta kultura praćena kao preduslov sposobnosti da se razume ono što je do juče bilo nerazumljivo predstavlja ključ održivog privrednog razvoja. U ozbiljnim i uspešnim kompanijama (kakvih u Srbiji nema) upravljanje procesima se odvija po metodi kombinacije vertikalnog i horizontalnog modela. Vertikalni stub upravljanja je izvršni, a horizontalni je kreativan i savetodavan s tim što su saznanja, analitika i nauka postali suština horizontalnog dela sistema upravljanja. Medjutim, suština uspeha je u sposobnosti menadžmenta horizontalnog stuba upravljanja da razume, prepozna i implementira inovativna rešenja u redovnu korporativnu praksu kako bi kompanija rasla i razvijala se, a da u isto vreme zadovolje komercijalne i finansijske standarde postavljene pred njima od strane vlasničkih struktura. Nama iz ove perspektive ovakav model izgleda kao neodrživi ekonomski pleonazam zato što mi decenijama unazad tvrdoglavo odbijamo da izadjemo „iz šinjela“ i zakoračimo u neko novo doba u kome savremeni svet odavno živi. Rešenje je u prihvatanju, i praksi kroz stalno učenje i ponavljanje, a onda shvatite da i nije tako teško voziti avion pod uslovom da ste obučeni i istrenirani pilot!
Dugoročni privredni rast, održivi razvoj, povećanje bogatstva svih, neslućeni napredak čovečanstva generalno omogućuje samo jedna ideja – najuriti rak države pre svega iz porodičnih odnosa i ekonomije, pa onda dalje vremenom i iz svega drugog.
Samo libertarijanska ideologija može zaista da donese takav napredak. Doduše, često važi da libertarijanska ideologija može da donese napredak – ako se ne preda u ruke libertarijancima 🙂