Kada se zemlja proglasi tigrom, to prirodno asocira na vrhunskog predatora, na simbol snage, brzine i sposobnosti dominacije nad sopstvenim okruženjem. Međutim, već na prvim stranicama knjige Mit o balkanskom tigru postaje jasno da je naš tigar sve osim toga. Umesto moćne i elegantne životinje u punoj snazi, vidimo iscrpljeno, ranjeno kljuse koje možda još u obrisima podseća na tigra, ali jedva stoji na nogama i hrani se onim što mu se baci. Ako je naša privreda tigar, onda je to tigar koji vegetira u kavezu sistemskih slabosti, vezan lancima korupcije i kriminala, lišen lovišta i slobode.
Autori Ognjen Radonjić i Ivan Ostojić sa naučnom preciznošću, ali i narativnom jasnoćom, objašnjavaju kako je ovaj mit nastao, ko ga održava i koje posledice ima njegovo uporno ponavljanje u javnom prostoru. Na način razumljiv i laiku objašnjavaju složene procese i obrasce upravljanja koji su nas doveli do stanja u kojem se danas nalazimo.
Između Orvela i Hakslija
Čitaoci sa ekonomskim obrazovanjem prisetiće se jedne od prvih lekcija ekonomske teorije – one o oportunitetnom trošku, o tome šta gubimo svakom odlukom koju donesemo. Autori suočavaju čitaoca sa procenom da je svaki građanin Srbije, zbog pogrešnih političko-ekonomskih izbora u poslednjim decenijama, izgubio oko milion evra u poređenju sa stanovnicima zemalja sa kojima smo se nekad mogli porediti. Računica koju autori iznose predstavlja rezultat sistematične, teorijski utemeljene i empirijski besprekorno dokumentovane analize.
Svaki građanin Srbije, zbog pogrešnih političko-ekonomskih izbora u poslednjim decenijama je, procenjuju autori, izgubio oko milion evra u poređenju sa stanovnicima zemalja sa kojima smo se nekad mogli porediti
Autori svoje razumevanje savremenog političko-ekonomskog poretka smeštaju u misaoni okvir koji su oblikovali veliki distopijski mislioci 20. veka, Džordž Orvel i Oldos Haksli. Orvel upozorava na tiraniju koja se sa istinom obračunava zabranama, cenzurom i strahom; Haksli na društvo koje će svoje slobode izgubiti ne pod pritiskom, već u sopstvenoj spremnosti da ih prepusti zabavi, površnosti i beskrajnom višku nebitnih informacija. U njegovom svetu istina ne mora biti zabranjena da bi bila izgubljena.
Mit o balkanskom tigru sugeriše da u današnjoj Srbiji represija nije ravna onoj u klasičnim diktaturama, ali je manipulacija narativima, selektivnim statistikama i medijskim iluzijama dovoljno snažna da oblikuje percepciju stvarnosti. Istina nestaje u kakofoniji trivijalnosti, dok se kritičko mišljenje potiskuje kontrolisanim senzacijama. Otud i stalna potreba za kreiranjem mitova, lakših za prihvatanje od stvarnosti koju prikrivaju.
Od elementarnih pojmova do dijagnoze: determinante rasta i razvoja
Već od uvodnih stranica, autori pažljivo vode čitaoca putanjom od osnovnih ekonomskih pojmova do celovite dijagnoze stanja u kom se nalazimo. Svako poglavlje deluje kao uspešno oživljavanje udžbeničkih lekcija, uz objašnjenja zašto nije svejedno odakle dolazi rast i kakve investicije privlačimo. Saznajemo zbog čega su produktivnost i tehnološki napredak ključni, kako deluju opadajući i rastući prinosi i na koji način institucije određuju dugoročnu putanju društvenog razvoja.
Srbija po gotovo svim ključnim pokazateljima zaostaje sa zemljama centralnoistočne Evrope, a posledice loših izbora i političkih odluka nisu samo manji prihodi danas, već trajni gubitak jednog potpuno drugačijeg, boljeg društva u kom smo mogli da živimo
Precizno se opisuju epizode koje svi pamtimo, od infrastrukturnih projekata bez jasne računice, tragedija koje razotkrivaju dubinu institucionalnog raspada, do niza propuštenih prilika koje se u knjizi precizno kvantifikuju. Nižu se svedočenja o tome kako su se pogrešne politike pretočile u izgubljene godine, izgubljene šanse i, kako autori pokazuju, izgubljeni novac.
U poglavlju o izgubljenim milionima, Proizvodnja koju su pojeli skakavci, uporednom analizom sa zemljama centralnoistočne Evrope, pre svega sa Češkom, autori dokazuju da Srbija zaostaje u gotovo svim ključnim pokazateljima. To je najilustrativniji primer oportunitetnog troška na makro nivou: posledice loših izbora i političkih odluka nisu samo manji prihodi danas, već trajni gubitak jednog potpuno drugačijeg, boljeg društva u kom smo mogli da živimo.
Sistemske slabosti
U nastavku, metodično se razgrađuju narativi koji godinama oblikuju javni prostor, a čitaoci upoznaju sa podacima koje ti narativi uporno prikrivaju. U poglavljima se ređaju sve iluzije našeg društva, zajedno čineći celovitu sliku ekonomske i institucionalne krhkosti Srbije. Najpre se raskrinkava sam mit iz naslova. Poređenjem Srbije sa zemljama regiona, autori pokazuju da se iza bombastične retorike o balkanskom tigru krije privreda koja je po nizu elementarnih pokazatelja na samom začelju Balkana.
Model rasta zasnovan na zaduživanju u uslovima precenjene valute i politički motivisanih investicija proizvodi dugoročnu nestabilnost. Dodatni problem su slabe institucije, koje nisu u stanju da se obračunaju sa korupcijom i organizovanim kriminalom i spreče da se javni resursi sistematski prelivaju u privatne džepove
Rast naše privrede, nakon što se pažljivo pročisti od statističkih varki i privremenih impulsa, ne prati dinamiku ni zemalja sa kojima smo nekada bili uporedivi. Autori ukazuju da model rasta zasnovan na zaduživanju u uslovima precenjene valute i politički motivisanih investicija proizvodi dugoročnu nestabilnost.
Potom dolazi možda najteži deo dijagnoze, onaj koji se tiče kvaliteta institucija. Poglavlja o korupciji, organizovanom kriminalu i ekstraktivnim institucijama prikazuju mehanizam kroz koji se javni resursi sistematski prelivaju u privatne džepove. U tom kontekstu, politički poredak i ekonomski rezultati jednog društva postaju nerazdvojive kategorije; nivo demokratije, stepen pluralizma i mehanizmi odgovornosti određuju dugoročnu razvojnu perspektivu.
Posebno su potresni delovi o obrazovanju, nauci, zdravstvu i demografiji. Obrazovni sistem je razvalina u kojoj se urušavaju i kvalitet i jednakost pristupa. Istraživanje i razvoj nalaze se na margini, bez strategije koja bi Srbiju gurnula na put tehnološkog unapređenja. Odliv mozgova predstavljen je kao čist gubitak, ne samo finansijski, nego i civilizacijski. Demografski pad tiho potkopava sve razvojne ambicije. Zdravstveni sistem, suočen sa hroničnim nedostatkom ulaganja i kadrova, opisuje se rečju armagedon, kao sektor koji jedva održava elementarni nivo funkcionisanja. Uz ove duboke strukturne slabosti, autori detaljno analiziraju i pad kupovne moći, rast nejednakosti, opstajanje siromaštva i razmere devastacije životne sredine. Zajedno, ova poglavlja grade predstavu društva koje živi na teret budućnosti. Ako je naš mitski tigar uopšte još živ, on je teško bolestan, njegovi poslednji udisaji finansiraju se zaduživanjem, a cena njegovog održavanja prebačena je na generacije koje tek dolaze.
Švajcarska i Irska kao mogući uzori
U završnom poglavlju autori daju sumarnu dijagnozu: Srbija je daleko od zlatnog doba.
Umesto toga, suočavamo se sa kombinacijom prigušenog rasta, deficita budžeta i tekućeg računa, rasta javnog duga, niske produktivnosti, zaostajanja u obrazovanju, nauci, tehnologiji i zdravstvu, visokog nivoa korupcije i kriminala, autokratskih tendencija, siromaštva, nejednakosti i degradacije životne sredine. Sve to zajedno vodi odlivu mozgova, demografskom propadanju, rastućim tenzijama i polarizaciji.
Nakon otrežnjujućih prikaza naše stvarnosti, autori otvaraju prostor za promišljanje o drugačijem putu. U potrazi za odgovorom, ukazuju na primere Švajcarske i Irske, zemalja koje su u pojedinim trenucima sopstvene istorije takođe stajale na ivici društvene i ekonomske provalije, ali su uspele da naprave preokret. Autori koriste ove primere ne da bi sugerisali laka rešenja, već da bi pokazali da su institucionalni preokreti mogući, ali da zahtevaju društveni konsenzus i dugoročnu razvojnu viziju koja neće biti relativizovana političkim procesom.
U vremenu u kojem je javni prostor preplavljen propagandom, poluinformacijama i lakim, samohvalisavim narativima o „nikad boljim rezultatima“, Mit o balkanskom tigru predstavlja redak primer knjige koja objedinjuje ozbiljnu naučnu analizu, empirijske činjenice i jasnu, hrabru i poštenu priču o društvu u kojem živimo.
Najvažnija poruka koju autori prenose je zapravo nada – da su promene moguće, ali tek kada prestanemo da verujemo u mitove i počnemo da sagledavamo činjenice. Mit o balkanskom tigru nije samo knjiga o tome zašto stvari stoje loše. Ona je i poziv da, kao društvo, izađemo iz zone mitova i samoubeđivanja i zakoračimo, ma koliko taj potez bio neizvestan, putem slobode i odgovornosti.
