Miskovic je bio „najinovativniji“ kada je bio potpretsednik Vlade Republike Srbije od 1989 godine zaduzen za privredu i privatizaciju iz koje je izasao kao najbogatiji covek u Srbiji.
Mnogo tezak txt za čitanje. Lako je složiti se navedenim ali stil pisanja je bas oskudan i onda sve sjajne teze i iskustva se tesko prate. Neko sa ovakvim znanjem nam je potreban „čitljiviji“ 🙂
Najveći lopovi bivše SFRJ su se drznuli da oni nešto pametuju.Dotični „gospodin“-seljak-kompleksaš iz Bošnjana,prve pare koje je maznuo su iz fabrike hemijske industrije Župa.A posle prvog miliona,sve išlo na isti kalup.Spavao je kod nas,moj tata mu je bio atletski trener,kada se namazao nije više nikoga poznavao.Moj tata je jednom prilikom otišao do Beograda da ga nešto pita i vidi,ali on je već postao Jet-Set ili ti vanzemaljac,što je mog tatu mnogo razočaralo.Nije se vadio iz našeg stana,dok je bio golja.
ALI JEDNOM SELJAK,UVEK SELJAČINA.
Mi koji smo odrastali u ovoj zemlji 90-tih godina odlično znamo kako su ovakvi postali veliki privrednici. Samim tim veoma su kompetentni i prosto su za ugled svima nama.
U našoj Srbiji postoje 3 ekonomije koje rade pod različitim uslovima:
1. Uvoznička ekonomija;
2. Ekonomija kojan posluje sa državnim i javnim firmama;
3. Realna ekonomija – sektor mikro, malih srednjih privrednih društava, preduzetnika i komercijalnih poljoprivrednih gazdinsta koji bez ikakve organizovanosti od strane države, posluju na otvorenom tržištu oslanjajući se samo na svoje znanje, rad i predpostavke o dešavanjima na tržištu.
Uvoznička ekonomija ima predvidiv stabilan neekonomski devizni kurs koji se održava inostranim kreditima, prodajom državnih kapitalnih resursa, debelo subvencionisanim stranim investicijama i dopznakama naših građana koji žive u inostranstvu.
Poslovi firmi koje rade sa državnim i javnim sektorom iuređuju se tenderima da sve bude ,,po zakonu*, tojest da se zadovolji forma bez suštinske odgovornosti učesnika.
Sektor realne ekonomije nema nikakvu mogućnost da na organizovan način radi na rešavanju problema koji koče njegov razvoj jer zakonski predstavnik celokupne privrede prema državnim institucijama je PK Srbije u kojoj ovaj sektor nema nikakvog uticaja, a u stvaranju BDP učestvuje sa oko 60% , a u ukpnom profitu privrede sa oko 65% i zapošljava preko 800.000 radnika.Od 2.005 godine, cene na malo konstantno rastu brže od deviznog kursa dinara. Da je devizni kurs pratio rast cena, u maju 2023 godine 1€ bi vrede oko 250 dinara. Bez strukturne organizovanosti privrede, stvaranja uslova da svi privredni subjekti rade pod istim ekonomskim uslovima, realna ekonomija u Srbiji se bori za opstanak.
U Srbiji je teško postići takav nivo razmene ideja i otvorenosti iz nekoliko razloga. Prvo, postoji duboko ukorenjeni mentalitet koji favorizuje hijerarhiju i autoritet, umesto inkluzivne razmene mišljenja. Ljudi na položajima često su fokusirani na očuvanje svog statusa i moći, umesto na razmenu ideja i učenje od drugih.
Drugo, nedostatak kulture dijaloga i konstruktivne kritike otežava komunikaciju između različitih strana. Umesto da se podstiče raznolikost perspektiva, često se favorizuje konformizam i izbegavanje sukoba, što sprečava napredak i inovacije.
Treće, nedovoljna ulaganja u obrazovanje i razvoj veština komunikacije doprinose tome da mnogi ljudi nemaju kapacitet ili motivaciju da se angažuju u konstruktivnom dijalogu. Nedostatak kritičkog razmišljanja i otvorenosti ka novim idejama često su rezultat ovakvog obrazovnog sistema.
Na kraju, kultura favorizovanja privida pametnosti umesto stvarne otvorenosti i učenja takođe igra ulogu. Mnogi sebe vide kao već pametne i zrele za učenje od drugih, što dovodi do stvaranja barijera u komunikaciji i razmeni ideja.
Sve ove faktore treba adresirati kroz promociju kulture otvorenosti, podsticanje kritičkog razmišljanja i razvoj veština komunikacije na svim nivoima društva kako bi se stvorili uslovi za produktivnu razmenu ideja i inovacija, slično kao što je to slučaj na Stenfordu.
A kako je kod nas …
E pa, kad neko ima da iznese neku pametnu misao, onda se odmah javi cela ta masa neznalica sa Dunning-Kruger sindromom samo u glas viknu : „Šta se ovaj sad pravi pametan, jel’ da?“
„Rečima Darka Budeča, predsednika domaće firme BUCK Lighting, koji je govorio na KBF, moramo da budemo makar pet odsto bolji i pet odsto jeftiniji da bismo se probili na zapadnim tržištima.“
Kada bi svi bili obrazovani, gospodin bi bio davno na robiji, zbog nezakonito stečenog kapitala.
Miskovic je bio „najinovativniji“ kada je bio potpretsednik Vlade Republike Srbije od 1989 godine zaduzen za privredu i privatizaciju iz koje je izasao kao najbogatiji covek u Srbiji.
Mnogo tezak txt za čitanje. Lako je složiti se navedenim ali stil pisanja je bas oskudan i onda sve sjajne teze i iskustva se tesko prate. Neko sa ovakvim znanjem nam je potreban „čitljiviji“ 🙂
ZA SISTEMATSKI USPEH JE PRVO TREBALO OPLJACKATI SRZAVNU FIRMU A ONDA POSTATI,,GOSPODIN BIZNISMEN,,
Najveći lopovi bivše SFRJ su se drznuli da oni nešto pametuju.Dotični „gospodin“-seljak-kompleksaš iz Bošnjana,prve pare koje je maznuo su iz fabrike hemijske industrije Župa.A posle prvog miliona,sve išlo na isti kalup.Spavao je kod nas,moj tata mu je bio atletski trener,kada se namazao nije više nikoga poznavao.Moj tata je jednom prilikom otišao do Beograda da ga nešto pita i vidi,ali on je već postao Jet-Set ili ti vanzemaljac,što je mog tatu mnogo razočaralo.Nije se vadio iz našeg stana,dok je bio golja.
ALI JEDNOM SELJAK,UVEK SELJAČINA.
..jedva cekam da basca rodi pa da kupim sljive..
Mi koji smo odrastali u ovoj zemlji 90-tih godina odlično znamo kako su ovakvi postali veliki privrednici. Samim tim veoma su kompetentni i prosto su za ugled svima nama.
U našoj Srbiji postoje 3 ekonomije koje rade pod različitim uslovima:
1. Uvoznička ekonomija;
2. Ekonomija kojan posluje sa državnim i javnim firmama;
3. Realna ekonomija – sektor mikro, malih srednjih privrednih društava, preduzetnika i komercijalnih poljoprivrednih gazdinsta koji bez ikakve organizovanosti od strane države, posluju na otvorenom tržištu oslanjajući se samo na svoje znanje, rad i predpostavke o dešavanjima na tržištu.
Uvoznička ekonomija ima predvidiv stabilan neekonomski devizni kurs koji se održava inostranim kreditima, prodajom državnih kapitalnih resursa, debelo subvencionisanim stranim investicijama i dopznakama naših građana koji žive u inostranstvu.
Poslovi firmi koje rade sa državnim i javnim sektorom iuređuju se tenderima da sve bude ,,po zakonu*, tojest da se zadovolji forma bez suštinske odgovornosti učesnika.
Sektor realne ekonomije nema nikakvu mogućnost da na organizovan način radi na rešavanju problema koji koče njegov razvoj jer zakonski predstavnik celokupne privrede prema državnim institucijama je PK Srbije u kojoj ovaj sektor nema nikakvog uticaja, a u stvaranju BDP učestvuje sa oko 60% , a u ukpnom profitu privrede sa oko 65% i zapošljava preko 800.000 radnika.Od 2.005 godine, cene na malo konstantno rastu brže od deviznog kursa dinara. Da je devizni kurs pratio rast cena, u maju 2023 godine 1€ bi vrede oko 250 dinara. Bez strukturne organizovanosti privrede, stvaranja uslova da svi privredni subjekti rade pod istim ekonomskim uslovima, realna ekonomija u Srbiji se bori za opstanak.
U Srbiji je teško postići takav nivo razmene ideja i otvorenosti iz nekoliko razloga. Prvo, postoji duboko ukorenjeni mentalitet koji favorizuje hijerarhiju i autoritet, umesto inkluzivne razmene mišljenja. Ljudi na položajima često su fokusirani na očuvanje svog statusa i moći, umesto na razmenu ideja i učenje od drugih.
Drugo, nedostatak kulture dijaloga i konstruktivne kritike otežava komunikaciju između različitih strana. Umesto da se podstiče raznolikost perspektiva, često se favorizuje konformizam i izbegavanje sukoba, što sprečava napredak i inovacije.
Treće, nedovoljna ulaganja u obrazovanje i razvoj veština komunikacije doprinose tome da mnogi ljudi nemaju kapacitet ili motivaciju da se angažuju u konstruktivnom dijalogu. Nedostatak kritičkog razmišljanja i otvorenosti ka novim idejama često su rezultat ovakvog obrazovnog sistema.
Na kraju, kultura favorizovanja privida pametnosti umesto stvarne otvorenosti i učenja takođe igra ulogu. Mnogi sebe vide kao već pametne i zrele za učenje od drugih, što dovodi do stvaranja barijera u komunikaciji i razmeni ideja.
Sve ove faktore treba adresirati kroz promociju kulture otvorenosti, podsticanje kritičkog razmišljanja i razvoj veština komunikacije na svim nivoima društva kako bi se stvorili uslovi za produktivnu razmenu ideja i inovacija, slično kao što je to slučaj na Stenfordu.
A kako je kod nas …
E pa, kad neko ima da iznese neku pametnu misao, onda se odmah javi cela ta masa neznalica sa Dunning-Kruger sindromom samo u glas viknu : „Šta se ovaj sad pravi pametan, jel’ da?“
„Mišković: Poljoprivreda naša nafta“
(2010)
„Rečima Darka Budeča, predsednika domaće firme BUCK Lighting, koji je govorio na KBF, moramo da budemo makar pet odsto bolji i pet odsto jeftiniji da bismo se probili na zapadnim tržištima.“
Lako, zar ne? 😉