Kada mi je nedavno na kućnu adresu stiglo „rešenje o izvršenju“, čitaj prinudnoj naplati, najpre sam bio ljut na sebe što sam, eto, slučajno, prevideo da Javno-komunalnom preduzeću Infostan tehnologije iz Beograda platim račun za decembar 2024. u iznosu od 9.517,53 dinara. Tim pre što sam i pre i posle toga uredno, svakog meseca, elektronski plaćao svaki račun za komunalne usluge. Hmm, počeo sam da se preispitujem, da sumnjam u sebe, a ne u preduzeće koje je svom imenu uz reč Infostan dodalo i reč – tehnologije. Čuj, pa neće, valjda, takva firma da pogreši? A, opet, smeo sam da se kladim da sam i taj račun, kao uostalom i sve ostale, na vreme platio.
Ali, džaba, crv sumnje ne da mira. Dodatni problem je što sam u to vreme bio na odmoru, u okolini Arilja, na Rzavu, najlepšoj reci u Srbiji i nisam kod sebe imao odštampane račune, na kojima uredno upisujem datume kada sam elektronski, onlajn, platio svaki od njih.
Na stranu što je „čestitka“ od izvršitelja stigla u petak popodne, a preko aplikacije za mobilni telefon mogao sam da pregledam samo uplate u poslednjih šest meseci, do 1. februara ove godine. Kao na iglama čekao sam ponedeljak i sabajle zamolio službenicu u banci u kojoj imam račun da mi pošalje izvode svih plaćanja iz decembra prošle i januara ove godine, da još jednom sve proverim. Vrlo brzo sam na imejl, crno na belo, dobio potvrdu da sam 18. decembra 2024. platio račun Infostanu za novembar od 8.958 dinara, dok je banka bezgotovinsku uplatu od 9.518 dinara za decembar 2024. evidentirala 29. januara 2025.
Sve po spisku
Uprkos tome, pola godine kasnije na kućnu adresu stiže pismo od javnog izvršitelja P. F, kojeg je angažovao Infostan. A u njemu „rešenje o izvršenju“, kojim me „izvršni poverilac, JKP Infostan tehnologije, čiji je zakonski zastupnik direktor Aleksandar Kemeviš, koga po deponovanom punomočju zastupa advokat iz Beograda Z. M.“ obaveštava da na osnovu „verodostojne isprave – izvoda iz (njihovih – prim.a.) poslovnih knjiga, a zbog neplaćenih računa za izvršenje komunalne usluge izvršni dužnik (tj. moja malenkost) je u obavezi da izvršnom poveriocu (Infostanu) plati glavni dug u iznosu od 9.517,53 dinara“. Naravno, sa zateznom kamatom. Što bi rekli, sve po zakonu. I po spisku.
Da, kojim slučajem, nisam na vreme platio „sporni“ račun, osim 9.517,53 dinara Infostanu, sada bih morao da uplatim i 5.400 dinara advokatu i 8.766 dinara javnom izvršitelju, koje je to državno preduzeće angažovalo. Plus zateznu kamatu, koja će, valjda, naknadno da se obračuna. Pa će možda, đavo će ga znati, kasnije stići i neko „rešenje o izvršenju“ i za neplaćenu kamatu
Uz to me obaveštavaju da, „obzirom da nisam ispunio svoju novčanu obavezu“, Infostan preko advokata predlaže da javni izvršitelj donese rešenje, kojim mi nalaže da Infostanu uplatim ne samo 9.517,53 dinara, već i kamate, počev od 1. februara pa do dana izmirenja obaveze. Kao da im račun nije uplaćen dva dana pre tog 1. februara, od kad su počeli da zaračunavaju kamate. Naravno, zatezne.
To, međutim, nije sve. Po istom rešenju trebalo bi da „na ime sastavljanja predloga za izvršenje, u skladu sa Advokatskom tarifom“ da uplatim dodatnih 5.400 dinara. Naravno, da platim i troškove izvršenja, „koliko budu izneli, obračunate u skladu sa Javnoizvršiteljskom tarifom“. A u propratnom dokumentu javni izvršitelj P. F. me obaveštava da je odredio da za te troškove uplatim još 8.766 dinara. Infostanu, dakle, za navodno neplaćeni račun 9.517,53 dinara, a advokatu i izvršitelju koje je to preduzeće angažovalo 14.166 dinara. Mašala! I to bez zatezne kamate, koja će, valjda, naknadno da se obračuna. Pa će možda, đavo će ga znati, kasnije stići i neko „rešenje o izvršenju“ i za neplaćenu kamatu.
Nesuđeni poverilac, od sada večiti dužnik
Moj nesuđeni poverilac, a od sada večiti dužnik – Infostan tehnologije – preko izvršioca dao mi je rok od osam dana da izmirim nepostojeći dug, koji postoji samo u njihovim poslovnim knjigama, jer neko očito tu uplatu nije evidentirao i proknjižio. A možda je posredi nešto mnogo gore, da je neko u Infostanu pomislio da svi građani i ne čuvaju dokaze o plaćenim računima, pa na brojne adrese šalju slična rešenja, po principu „ako prođe – prođe“. E, to bi bila već neka vrsta pljačke. Organizovane.
Možda je, osim propusta u evidenciji, posredi nešto mnogo gore, da je neko u Infostanu pomislio da svi građani i ne čuvaju dokaze o plaćenim računima, pa na brojne adrese šalju slična rešenja, po principu „ako prođe – prođe“. E, to bi bila već neka vrsta pljačke. Organizovane
I kako onda da ne pomisliš da da se pojedine državne firme ne razlikuju previše od klasičnih drumskih razbojnika. Mada su oni od nesretnih putnika oduzimali samo ono što su oni nosili sa sobom, a ovi moderni, ako im nepostojeći dug ne platim u roku od osam dana, prete prinudnim izvršenjem „od strane javnog izvršitelja“ i to „na celokupnoj imovini dužnika“. Krajnje uprošćeno, spremni su da prodaju sve što imam da bi naplatili dug od 9.517,53 dinara. Pa makar taj dug i ne postoji, osim u njihovoj „verodostojnoj ispravi“.
Ni zaplena „celokupne imovine dužnika“, međutim, nije im dovoljna, pa se predlaže da javni izvršitelj donese rešenje kojim obavezuju mog poslodavca da Infostanu „namiri sve obroke zarade koje nije zaplenio i naplatio i određuje sredstvo i predmet izvršenja ako poslodavac ne namiri obroke u roku, ako je izvršenje određeno na zaradi izvršnog dužnika“.
Ovo je moje prvo, nadam se i poslednje „rešenje o izvršenju“, prvo, nadam se i poslednje neprijatno iskustvo sa javnim izvršiteljima. Nažalost, nije ni prvo, a verovatno ni poslednje sa Infostanom. Svojevremeno su, dok se sve uglavnom plaćalo na šalterima, velikom broju ljudi slali opomene za navodno neplaćene račune za komunalne usluge, stare i po nekoliko godina. Srećom, tada je supruga sačuvala sve račune, pa su navodni dug morali da nam „oproste“.
Ne znam zašto sam se baš ovog trenutka setio starog vica kad pitaju nekog Srbina šta bi uradio da dobije sedmicu na Lotou, a on kao iz topa odgovara – ma sve bi tužio! Ali, baš se dvoumim da sad ja tužim Infostan, što mi je na vrat natovario advokata i izvršitelja za nepostojeći dug. Da ubuduće malo bolje razmisle pre nego što angažuju javne izvršitelje da nekome plene imovinu zbog jednog neplaćenog računa za komunalne usluge.
Dok Infostan preti zaplenom imovine za nepostojeći dug, samo 20 najvećih dužnika, uglavnom državnih preduzeća, duguju EPS-u više od 22 milijarde dinara. I nikom ništa. Zbog njih Vučić ne mora da pokreće inicijativu za promenu Ustava Srbije, jer njima ionako niko ne šalje izvršitelje da im plane imovinu, iako za struju ne duguju par hiljada već i po nekoliko milijardi dinara
Tim pre što sam nedavno pročitao podatak da samo 20 najvećih dužnika, uglavnom državnih preduzeća, duguju EPS-u za utrošenu struju više od 22 milijarde dinara. I nikom ništa. Zbog njih predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne mora, kao što je nedavno najavio, da pokreće inicijativu za promenu Ustava Srbije, jer njima ionako niko ne šalje izvršitelje da im plane imovinu, iako za struju ne duguju par hiljada već i po nekoliko milijardi dinara.
