Evropsko javno tužilaštvo (EPPO), na čijem je čelu čuvena tužiteljka Laura Koveši, istražuje da li je Srbija zloupotrebila novac iz fondova EU za projekat rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu. To, međutim, nije jedini slučaj u Srbiji na kojem radi evropski tužilac. Iz EPPO je Radaru potvrđeno da su u poslednja četiri meseca pokrenute ukupno tri istrage u koje je uključena Srbija, a još jedna vođena je tokom 2021, 2022. i 2023.
Pre samo mesec dana vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac je sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom, kako je zvanično saopšteno, razgovarala o mogućoj saradnji sa EPPO i razmeni informacija o predmetima korupcije i eventualne zloupotrebe EU sredstava u Srbiji. Nedugo nakon toga Evropsko javno tužilaštvo, verovatno prvi put, obaveštava javnost u Srbiji da vodi istragu o mogućim zloupotrebama fondova EU vezanih za Železničku stanicu u Novom Sadu.
Sumnje u nenamensko trošenje sredstava iz fondova EU
„Kako se ne bi ugrozio ishod ove istrage, nikakvi dalji detalji ne mogu biti objavljeni. EPPO mora odlučiti o izvršavanju svoje nadležnosti kada je počinjena prevara u vezi sa sredstvima EU, dodeljenim zemljama izvan EU ili državama članicama koje ne učestvuju. S obzirom na to da je šteta za finansijske interese EU sastavni deo krivičnog dela prevare, kada se ta šteta dogodi u Belgiji ili Luksemburgu (jer se odatle isplaćuju sredstva, gde se nalaze institucije EU), postoji nadležnost tih država članica, a time i nadležnost EPPO, nezavisno o tome gde se radnja dogodila, tj. na teritoriji treće zemlje“, piše u dopisu EPPO dostavljenom portalu Nova.rs.
To je i jedina istraga o kojoj je Evropsko tužilaštvo, zbog velikog interesovanja, obavestilo javnost u Srbiji. Za Radar su, međutim, potvrdili da nije i jedina. U EPPO kažu da su tri istrage aktivne od decembra 2024, dok je tokom 2021. (od kada je EPPO operativan), 2022. i 2023. Srbija bila uključena u jednu istragu.
„Prema najnovijoj statistici, Srbija je 2024. bila uključena u tri naše istrage. U tri slučaja srpske su vlasti odgovorile i sarađivale sa nama. U načelu, EPPO ne komentariše istrage koje su u toku, niti javno potvrđujemo na kojim slučajevima radimo, da se ne bi ugrozili mogući postupci koji su u toku i njihov ishod. Kad god možemo reći nešto o bilo kojoj našoj istrazi, učinićemo to proaktivno“, navode za Radar iz Evropskog tužilaštva.
Imajući u vidu da Srbija nije članica EU, nadležnost EPPO značajno je sužena u našoj zemlji, pa se može pretpostaviti da se istraga pokreće kada postoji sumnja da se novac iz fondova EU trošio nenamenski. Iz toga se može zaključiti da Evropsko tužilaštvo sumnja da su sredstva EU korišćena i za rekonstrukciju stanične zgrade u Novom Sadu, iako za to nisu bila namenjena.
Vest koju su državni organi ignorisali
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Radar kaže da je ugovorom o kreditu, koji je ratifikovan 2019, Srbija od kineske Eksport-import banke uzela zajam za rekonstrukciju pruge, sa kojim je trebalo da pokrije 85 odsto vrednosti celog posla. Uz taj kredit, postoje i neki drugi izvori finansiranja, kao što je zajam kod OTP banke od 70 miliona evra.
„Pošto to nije dovoljno da se nadomesti razlika, morali bi da postoje i neki drugi izvori prihoda, ali trenutno nije jasno koji. Obaveštenje o tome da evropska tužiteljka otvara istragu u ovom predmetu je zbog toga došlo kao iznenađenje. Srbija ima više kredita kod EU ili evropskih banaka za rekonstrukciju železnica, ali se uglavnom odnose na druge deonice, prugu prema bugarskoj granici i regionalne pruge. Moguće je da je razlog saznanje da je neki deo evropskog novca zaista korišćen za plaćanje radova u Novom Sadu“, kaže Nenadić.
To iz saopštenja EPPO nije jasno, a ni državni organi Srbije nisu pokušali da na bilo koji način objasne građanima o čemu bi moglo da se radi, već su tu vest ignorisali, kaže Nenadić i zaključuje da su neke vesti iz istrage u Srbiji možda podstakle angažovanje evropske tužiteljke.
Moguće je da je razlog za angažovanje Evropskog tužilaštva saznanje da je deo evropskog novca zaista korišćen za plaćanje radova u Novom Sadu
Nemanja Nenadić
Direktan povod za to mogao bi da bude iskaz Jelene Tanasković, bivše direktorke Infrastrukture železnice Srbije, pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu da joj je tadašnji resorni ministar Goran Vesić naredio da za sve odluke na projektima koji imaju evropsko finansiranje mora da dobije odobrenje Ministarstva, odnosno njega lično. Na tu instrukciju ona se, prema pisanju Nove ekonomije, pozvala pred tužiocem kao dokaz da nije odlučivala ni o čemu, da je Vesić insistirao da vodi sve projekte, na osnovu navodnog dogovora sa Aleksandrom Vučićem.
„Vesićev nalog svakako ne može biti osnov za oslobađanje od odgovornosti za nešto što je v. d. direktora preduzeća morala da učini po zakonu, ali možda su, i bez valjanog pravnog osnova, odnosi među njima zaista faktički bili uspostavljeni na način koji je opisala“, kaže Nenadić.
Povod za angažman EPPO mogao bi da bude iskaz Jelene Tanasković, bivše direktorke Infrastrukture železnice Srbije, pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu da joj je tadašnji ministar Goran Vesić naredio da za sve odluke na projektima koji imaju evropsko finansiranje mora da dobije odobrenje Ministarstva, odnosno njega lično
Rekonstrukcija stanice u Novom Sadu deo je 1,25 milijardi evra vrednog projekta modernizacije železničke pruge od Novog Sada do granice sa Mađarskom. Ukupni trošak radova na samoj zgradi CIP je prvobitno procenio na 3,5 miliona evra, a po izjavama zvaničnika su oni volšebno narasli na 15,85 miliona, dok je račun za obnovu cele stanice sa kolosecima, peronima, elektronskim postrojenjima i telekomunikacionom opremom dostigao čak 65 miliona evra.
