Pišu: Vuk Z. Cvijić i Andrej Filipović
Vlasnici privatne kompanije Krupnik mogu da zahvale bivšem ministru policije Nebojši Stefanoviću, njegovom sada pokojnom ocu Branku i Slobodanu Tešiću, što su sve do sada njihovi, takođe sporni, poslovi sa Krušikom iz Valjeva ostali u senci. A Krupnik ne samo da je sa Krušikom poslovao po istom receptu kao GIM i Tešićeve firme, već je to nastavio i posle 2019, kada je afera „Krušik“ i otkrivena.
Ugovori u koje je Radar imao uvid svedoče o sumnjivim poslovima Krupnika iz 2021. i 2022, u kojima je državni Krušik oštećen za više od 5,4 miliona dolara. Toliko je Krupnik više naplatio krajnjem kupcu nego što je isplatio Krušiku za municiju, jer je razliku u ceni zadržao za sebe. Nakon realizacije i aneksiranja ugovora, koje je 2016. i 2017. potpisao sa omiljenim kupcem, kontroverznom američkom kompanijom Heptagon Global Trading, Krupnik je nastavio saradnju kroz nove ugovore. Heptagon Global Trading ima kancelariju i u Dubaiju, a sa Krupnikom sarađuje već punih osam godina.
Od oktobra 2021. do decembra 2022. Krupnik je na osnovu ugovora broj 149/2-19, u osam isporuka, u četiri lota od po 3.000 komada, isporučio Heptagon Global Tradingu 12.000 komada razornih artiljerijskih metaka 155 milimetara M107. Krajnji korisnik je, kao i u nekim ranijim ugovorima, bilo Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije, a metke je proizveo Krušik, sa kojim je Krupnik potpisao komisioni ugovor po prodajnoj ceni od 878,9 dolara za komad. Heptagon Global Tradingu je, međutim, Krupnik svaki metak fakturisao po ceni od 1.330 dolara, za 51,5 odsto ili za 451,1 dolar većoj od ugovorene sa proizvođačem. Na taj način je neovlašćeno Krupnik za sebe zadržao 5.413.200 dolara.
5.413.200 dolara
iznosi šteta Krušika, jer je Krupnik za toliko naplatio veću cenu stranom kupcu od one koju je za isporučenu robu platio državnoj fabrici iz Valjeva
Ovo je samo jedan komisioni ugovor u kome je za milionski iznos zakinut Krušik. Ista situacija je sa gotovo svim potpisanim komisionim ugovorima Krupnika i sa drugim fabrikama namenske industrije. I DRI je u svom izveštaju o poslovanju Krušika 2019, ukazao da Krupnik nije fabrici dostavio obračun komisione prodaje sa pratećom dokumentacijom.
Baš juna te 2022, kada se realizovao sumnjivi ugovor sa Krušikom, novi vlasnik Krupnika, Milan Simović je u leskovačkoj kasarni „Vojvoda Petar Bojović‟ svečano u prisustvu najviših predstavnika Vojske, otvorio spomenik poginulim pripadnicima VS i MUP-a, čiju je izgradnju platila njegova firma.
Uspon kreće tek kada je firmu, pre deset godina, preuzeo novi vlasnik
Početak Krupnika izgledao je drugačije, a uspon je usledio nakon promene vlasnika 2014, kada ga je od osnivača Desimira Krupnikovića preuzeo tada 29-godišnjak Milan Simović, čija je jedina referenca u svetu biznisa do tada bila to što je par meseci bio suvlasnik pekare Pepi peciva 10 u Beogradu. Ispostaviće se da je njegov „recept“ za trgovinu oružjem mnogo bolji nego za peciva.
Krupniković je, inače, osnovao neke od prvih privatnih kompanija za promet naoružanjem i vojnom opremom u Srbiji. Njegov Krupex počeo je sa radom 14. novembra 1990, a Krupnik je osnovao 22. septembra 1992. Obe kompanije u korenu imena sadrže početna slova prezimena svoga osnivača, obe su registrovane za osnovnu delatnost „proizvodnja i promet ostale električne opreme“ i obe su imale sedište na istoj adresi, u Visokoj 29 na Čukarici. Pored ove dve firme, Krupniković je registrovao i Symphony Trading Limited 2. decembra 1992, ofšor kompaniju u Limasolu, na Kipru. Sve su imale bitnu ulogu 90-ih godina prošlog veka, u najtežem periodu za odbrambenu industriju, u doba sankcija na izvoz naoružanja, kada su pronalazile način da povežu naše fabrike sa kupcima, najčešće iz Bugarske. Poslovanje Krupexa neslavno se završilo, nakon 21 godine, kada je usled nekoliko tužbenih zahteva i neizmirenih obaveza konačno zaključen stečaj kompanije 7. februara 2011.
Vrtoglavi uspeh počeo je tek kada je Krupnik od osnivača Desimira Krupnikovića 2014. preuzeo Milan Simović, čija je jedina referenca u biznisu do tada bila to što je par meseci bio suvlasnik pekare Pepi peciva 10. Očito je našao bolji „recept“ za trgovinu oružjem, nego za peciva
Sudbina Krupnika značajno je drugačija. Nakon nekoliko mršavih godina, sa malim prihodima i profitom, 2014. preuzima ga Milan Simović i već u decembru iste godine Krupnik sklapa prvi ozbiljan komisioni ugovor broj 28/13-478 sa Krušikom, vredan 530.100 dolara, za isporuku minobacačkih mina kalibra 81 milimetar. Poslednjeg dana 2014, kompanija menja sedište i seli se na Savski venac, u Augusta Cesarca 22. U međuvremenu Simović je promenio osnivački akt i time i zvanično postao osnivač i direktor Krupnika, nakon čega je promenio i pretežnu delatnost kompanije i registrovao je za nespecijalizovanu trgovinu na veliko.
Samo tri ugovora sa Krušikom vredna čak 77 miliona dolara
Nakon što je u aprilu 2015. dobio ovlašćenja od Krušika za reprezentovanje fabrike u prodaji minobacačkih mina kalibra 120 milimetara na tržištu Bugarske, Krupnik u avgustu iste godine sklapa novi komisioni ugovor. Za potrebe bugarske kompanije Trademex, sklopio je 3,4 miliona dolara vredan komisioni ugovor sa Krušikom za isporuku 9.000 osvetljavajućih mina kalibra 120 milimetara. Ovo je, međutim, bila samo najava još većih poslova. Već 8. juna 2016. Krupnik sa Krušikom potpisuje čak tri komisiona ugovora, ukupno vredna skoro 77 miliona dolara.
Ugovor broj 275-16-Krupnik-Kr na 69,72 miliona dolara jedan je od najvećih pojedinačnih ugovora koje su domaće fabrike odbrambene industrije potpisale u ovom veku, a podrazumevao je isporuku 20.000 raketa grad 2000. Komisionim ugovorima broj 276-16-Krupnik-Kr i 277-16-Krupnik-Kr dogovorena je isporuka 85.000 razornih i 7.600 dimnih minobacačkih mina kalibra 82 milimetra. Krajnji kupac je bilo Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije, a naručilac posla američki Heptagon Global Trade. Isti akteri sklopili su i ugovor 28/13-Krupnik-Kr-2017 u januaru 2017. za isporuku 2.000 raketa plamen A, vredan 960.000 dolara.
Priznanja za vlasnike GIM-a i Krupnika, dok je uzbunjivač iz Krušika bio u zatvoru
Realizacija ovih ugovora je zbog respektabilnih količina i uskog grla u proizvodnji trajala sve do kraja 2020, ali je svrstala Krupnik u najveće izvoznike naoružanja i vojne opreme u Srbiji. Pod sloganom „Množimo prilike, delimo uspehe“ i pokroviteljstvom Privredne komore Srbije, 21. septembra 2019. u hotelu Hilton u Beogradu održana je prvi put manifestacija „100 najvećih“ u Srbiji. Od 108.000 preduzeća, koja su predala završne račune za 2018, izabrano je 100 najboljih po kategorijama. Na svečanosti, koja je okupila državne funkcionere, ambasadore, eminentne predstavnike iz privrednog, kulturnog i javnog života, među laureatima su bili i vlasnici privatnih firmi za promet naoružanjem, Krupnik i GIM. I dok su dobitnici priznanja uživali u uspehu i gala svečanosti, na samo tri kilometra odatle uzbunjivač iz Krušika, Aleksandar Obradović, sedeo je u zatvorskoj ćeliji u Centralnom zatvoru. Srećom, ubrzo se saznalo za tajno hapšenje i Obradović je pušten da se brani sa slobode.
U aferi „Krušik“ je dokumentima i činjenicama razotkriven mehanizam poslovanja male grupe privatnih trgovaca oružjem, bliske vlastima, koja je punih pet godina, koristeći privilegovan položaj, isisavala novac iz odbrambene industrije, tako što je robu kupljenu po ekonomski nerazumnim, dirigovanim i sve vreme nepromenjenim cenama, prodavala stranim kupcima po višestruko višim cenama, zadržavajući sav profit za sebe.
U početku sav fokus javnosti i medija bio je na poslovanju GIM-a Gorana Todorovića i nekoliko Tešićevih firmi. Brojni istraživački tekstovi koji su usledili, a što je izveštajima potvrdio i DRI, otkrili su bahatost i netransparentost njihovog poslovanja. Ne samo što su te firme poslove sa državnim fabrikama zaključivale po privilegovanim cenama i uslovima, nego se, kao posrednici u prodaji, nisu zadovoljili samo dogovorenom posredničkom provizijom, već su robu prodavali krajnjim kupcima po znatno višim cenama od definisanih komisionim ugovorima, bez znanja proizvođača.
Krupnik je sa Krušikom sklopio ugovor na čak 69,72 miliona dolara, jedan od najvećih pojedinačnih ugovora koje su fabrike odbrambene industrije Srbije potpisale u ovom veku, a podrazumevao je isporuku 20.000 komada rakete grad 2000
Samim tim su sav taj dodatni prihod zadržavale za sebe, umesto da ga proslede proizvođaču. DRI je utvrdio da je na taj način GIM samo u 2017. i 2018. oštetio Krušik za čak 16,4 miliona dolara.
Po sličnom receptu poslovao je i Krupnik, samo je bio „elegantniji“ u zaobilaženju važećih propisa. Po Zakonu o obligacionim odnosima, naime, sva roba koja se prodaje preko posrednika je vlasništvo proizvođača sve do momenta prodaje stranom kupcu. U skladu sa odredbama člana 780. tog zakona posrednik je obavezan da nakon prodaje robe inokupcu, bez nepotrebnog odlaganja, sve što je primio po osnovu realizovanog posla prenese proizvođaču. Ako posrednik sa inokupcem zaključi posao po povoljnijim uslovima od definisanih komisionim ugovorom, sva tako postignuta dobit pripada proizvođaču.
Iako je posrednik nakon završenog posla obavezan da podnese dokumentovani obračun komisione prodaje, koji sadrži informacije i dokumenta o kupcu, količini, ceni i vrednosti prodate robe, kao i o svim troškovima (transporta, osiguranja, carinjenja…) i o iznosu provizije posrednika, koja obično iznosi pet odsto vrednosti ugovorenog posla, neki privatni trgovci se ne zadovoljavaju samo ugovorenom provizijom, već na različite načine zaobilaze zakone i za sebe zadržavaju deo novca koji bi morali da uplate proizvođačima.
Krupnik je stranom kupcu fakturisao isporučenu robu po ceni definisanoj komisionim ugovorom sa proizvođačem, a odmah slao i drugu, sa drugačijom cenom. Kao osnov za to navodio je „usluge lokalne podrške“ i tako za sebe zadržavao ostvarenu razliku u ceni
Krupnik je tako prilikom svake isporuke stranom kupcu fakturisao isporučenu robu po ceni koja je bila definisana i komisionim ugovorom sa proizvođačem, a potpis i pečat na fakturu Krupnika je stavljala i fabrika koja je robu proizvela. Istovremeno, Krupnik šalje drugu fakturu stranom kupcu, sa drugačijom cenom, a kao osnov za razliku u ceni se navode „usluge lokalne podrške“.
Veze Krupnika i firmi pod kontrolom Slobodana Tešića
Pre nešto više od četiri meseca, krajem februara, Simović je kao ovlašćeno lice usvojio plan statusne promene, kojom se iz Krupnika izdvajaju i osnivaju dve nove firme, Tenere Solution i ABS Teg Construction, na koje se prenosi deo imovine i obaveza. I njima je osnovna delatnost „nespecijalizovana trgovina na veliko“, kao i Krupniku, koji je nastavio da radi, sa umanjenom imovinom i obavezama. Zanimljivo je i da je sedište ABS-a u stanu, u Ulici Pariske komune, a na toj adresi je do pre nekoliko meseci bio prijavljen i E Business Service Providing, firma u procesu likvidacije.
Analiza javno objavljenog deobnog bilansa otkriva niz zanimljivih informacija o Krupniku i pravima i obavezama dve nove Simovićeve firme. Krupnik je 2021. i 2022. pozajmio 486 miliona dinara Valiru, koji kontroliše i preko kojeg najviše posluje Slobodan Tešić. Još zanimljivija je pozajmica od čak 2,73 milijarde dinara firmi Agro sfera, u kojoj 90 odsto udela ima akcionarsko društvo Globalna bezbednost iz Moskve.
Veliki avans od čak 7,78 milijardi dinara, koji je Krupniku uplatilo Ministarstvo odbrane Etiopije i od 648 miliona dinara bugarske kompanije Armitrans najavljuju nove poslovne poduhvate te firme u narednom periodu. Ostaje da se vidi da li će i oni biti na štetu srpskih državnih fabrika
Krupniku, takođe, duguje i Zastava oružje i to 198 miliona dinara, što je sitnica u odnosu na 1,2 milijarde dinara obaveza američkog Heptagon Global Tradinga prema Krupniku. Uz njih, i Munimentum Consulting iz SAD, kom su u januaru 2023. isporučena tri brodska kontejnera municije različitog kalibra iz bosanskohercegovačke fabrike Igman u Konjicu, Krupniku duguje 122 miliona dinara.
S druge strane, veliki avans od čak 7,78 milijardi dinara, koji je Krupniku uplatilo Ministarstvo odbrane Etiopije i mnogo manji, ali ne beznačajan od 648 miliona dinara bugarske kompanije Armitrans najavljuju nove poslovne poduhvate u narednom periodu. Ostaje da se vidi da li će i ti novi poslovi biti na štetu srpskih državnih fabrika.
