Milano ovih dana potresa velika urbanističko-korupcionaška afera, a istraga je usmerena na visoke gradske i državne zvaničnike, uticajne graditelje i strane investitore. Ta tema danima je na naslovnim stranama svih uglednih italijanskih medija – Corriere della Sera, La Repubblica, Il Sole 24 Ore…
Rezultat dobro skrivane trogodišnje kriminalističke istrage je optužnica sa zahtevom tužilaštva da se uhapsi šest, od istragom obuhvaćenih 74 lica, uključujući i gradonačelnika Đuzepea Sala. Imena aktera potencijalno umešanih u aferu otkrivaju da je koren korupcije u urbanističkom planiranju, na šta su godinama ukazivali eksperti i građani, tvrdeći da je prekomernom gradnjom „Milano izgubio dušu zbog moćnih političara i biznismena koji su odlučili da žrtvuju sve na oltaru profita“.
Parlamentarna većina koja podržava premijerku Đorđu Meloni u Poslaničkom domu izglasala je predlog zakona, kojim se legalizuje pojednostavljena procedura za izgradnju objekata viših od 25 metara, čime su postali saučesnici u ovoj aferi. Srećom, u drugom domu, Senatu, taj zakon nije dobio saglasnost, tako da italijanski lex specialis, sličan predlogu zakona koji ovdašnja vlast pokušava da progura, koristeći kao ključni argument Ekspo 2027, nije usvojen.
A sve je počelo tako što je u uskom milanskom dvorištu započeta izgradnja sedmospratnice koja je ugrožavala pogled i izvor svetlosti susednim zgradama. Stanovnici su se pobunili, pokrenuta je provera valjanosti dozvola za izgradnju, čime su zaustavljeni radovi na još nekoliko zgrada i započeta sudska istraga. Džinovsko klupko je počelo da se odmotava, otkrivajući korupciju mnogo većih razmera sa posledicama po javni interes građana i budžet grada.
Korupcija u urbanizmu počinje izradom ili izmenama prostornih planova
Dvostruka istraga usmerena je ka gradskoj upravi i državnom parlamentu. U Milanu je, naime, za izgradnju kula bilo dovoljno samo odobrenje Odbora za zaštitu životne sredine, bez obezbeđivanja dodatne infrastrukture za nove zgrade i provere da li su one kompatabilne sa okruženjem, tako da su gradski činovnici usvajali planska rešenja u korist male grupe bogatih i uticajnih pojedinaca. Na državnom nivou se, pak, istražuju povezana lica koja su predložila i podržala zakon o pojednostavljenju izgradnje visokospratnih objekata.
Predmet interesovanja tužilaštva u Milanu je ne samo gradska uprava, već i državni parlament, tačnije svi koji su predložili i podržali lex specialis, sličan onom koji Vlada Srbije predlaže za Ekspo, sa ciljem da se pojednostavi i olakša izgradnja visokospratnih objekata
Postoji sumnja na korupciju i u fazi izrade samih urbanističkih planova. Prema navodima istrage, to se radilo na više načina. Prvi je manipulacija zonama, što je omogućavalo da se umesto petospratnica grade neboderi, iako njihova izgradnja u gusto naseljenim područjima ima brojne negativne efekte po građane (smanjuje se osunčanost, stvaraju „betonski kanjoni“, opterećuje postojeća infrastruktura).
Drugi je favorizovanje ciljanih investitora, pa istraga ispituje da li su urbanistički planovi rađeni tako da pogoduju specifičnim investicionim fondovima ili kompanijama. S obzirom na to da korupcija u urbanizmu i počinje izradom ili izmenama planova, Tužilaštvo istražuje proces planiranja, jer se promenom namena gradskih blokova pogoduje enormnim zaradama pojedinaca tako što se zelene površine pretvaraju u građevinsko zemljište. Uz to, umesto javnog zemljišta ili zelenih površina, industrijske zone Milana postale su zone luksuznog stanovanja.
Luksuzni stanovi se ne kupuju za stanovanje, već se tretiraju kao investicija
I pri tome je izgradnja luksuznih stanova direktno uticala na rast cena nekretnina. Istražitelji tvrde da su urbanistički planovi rađeni za potrebe luksuzne gradnje, a ne za izgradnju pristupačnih nekretnina. „Ciljalo“ se na imućne kupce i strane fondove, što bi donosilo veći profit. A „efekat koncentričnih krugova“ doprineo je da porastu i cene stanova u okruženju novog kompleksa, prstenasto se šireći na ceo grad.
Istraga je konstatovala da se skupi stanovi većinom kupuju kao investicija, a ne za stanovanje, čime se dodatno destabilizuje tržište. Takav rast cena tužilaštvo ne kvalifikuje kao kriminalno delo, ali navodi da je u korelaciji sa kriminalnim aktivnostima koje su deo istrage.
Istraga u Italiji je konstatovala da se skupi stanovi većinom kupuju kao investicija, a ne za stanovanje, čime se dodatno destabilizuje tržište. Takav rast cena tužilaštvo ne kvalifikuje kao kriminalno delo, ali navodi da je u korelaciji sa kriminalnim aktivnostima koje su deo istrage zbog sumnje da su urbanistički planovi rađeni za potrebe luksuzne gradnje, za imućne kupce i strane fondove
Istovremeno, tužilaštvo istražuje sve planske i imovinske radnje u vezi sa izgradnjom stadiona San Siro zbog sumnja da je postojao „koruptivni pakt“ između javnih funkcionera, arhitekata i investitora. Gradski činovnici su optuženi da nisu poštovali procedure u postupku izdavanja dozvola kako bi skratili rokove i obezbedili druge pogodnosti privatnim investitorima, a umešanost gradonačelnika ukazuje na ozbiljnost i obim korupcije unutar gradske uprave. Osim korupcije u planiranju, istražuje se promena vlasništva nad zemljištem na kojem se stadion nalazi.
Ko su javni funkcioneri čije se hapšenje zahteva
Tužilaštvo je zatražilo hapšenje šest funkcionera. Đankarlo Tankredi se tereti da je kao član Gradskog veća zadužen za urbanizam, uticao na Plansku komisiju tako što je u januaru 2023. posredovao da kompanija Marinoni stekne privilegovan položaj, koji joj je omogućio da direktno utiče na urbanistički razvoj grada. Kao bivši direktor javnog preduzeća Milano urbana (pandan Urbanističkom zavodu Beograda), Tankredi se tereti i za brojne zloupotrebe u urbanističkom planiranju grada, uključujući i one vezane za Ekspo 2015 i izgradnju džinovskih solitera po Milanu, čime je javni interes Milaneza podredio bogaćenju privilegovanih investitora.
Đuzepe Marinoni se, kao predsednik Komisije za pejzaž (pandan Zavodu za zaštitu spomenika Beograda) i vlasnik istoimene arhitektonske firme, tereti da je davao pozitivna mišljenja na urbanističke planove i projekte koji su svojim sadržajem – preteranom spratnošću, velikom gustinom stanova i poslovnih prostora – direktno ugrozili javni interes građana. Pod istragom su i članovi Komisije za planove koja ima sličnu funkciju kao Komisija za planove grada Beograda.
Među funkcionerima čije se hapšenje traži nalaze se i čelni ljudi institucija koje su u Milanu imale iste nadležnosti kao što ih kod nas imaju Urbanistički zavod Beograda, Zavod za zaštitu spomenika, Komisija za planove grada Beograda i članovi Gradskog veća za urbanizam
Tužioci su zatvorsku kaznu zatražili i za arhitektu Federika Pelju, osnivača dizajnerske firme J+S, koja je realizovala nekoliko velikih projekata u gradu, a sumnja se da su urbanistički planovi išli naruku povećanju njegove zarade. Na tom spisku je i Manfredi Katela, direktor kompanije Koima, za koga tužilaštvo navodi da svoj poslovni sistem zasniva na korumpiranju službenika koji donose odluke, a pre svega članova Komisije za pejzaž. Katela je jednog od njih, Alesandra Skandurija, angažovao na nekoliko projekata svoje kompanije.
Tužilaštvo je za Skandurija zatražilo zatvorsku kaznu zbog nedozvoljene saradnje sa Katelom na projektu kojim je Olimpijsko selo Milano-Kortina pretvoreno u studentski smeštaj. U tužbi se navodi da je Skanduri od poslovne saradnje sa povezanim licima prihodovao tri miliona evra. Zbog pet koruptivnih afera zatvorska kazna zatražena je i za Andreu Bezikerija, vlasnika kompanije Blustoun, koja se bavi elitnim nekretninama. Tužilaštvo sumnja da je na njegovom platnom spisku, pored Skandurija, bilo još nekoliko uglednih arhitekata: Paolo Macoleni, Serđo Frančeski i Mario Asti, koji su takođe obuhvaćeni istragom.
Sve u interesu većinski privatne firme Beograd na vodi
Dok se čeka da se vidi da li će italijanski nadležni organi imati snage da se izbore sa urbanističkom korupcijom u Milanu, da pogledamo u svoje, beogradsko dvorište i izvučemo pouke iz te afere. U toku je usvajanje Prostornog plana proširenja kompleksa Beograda na vodi sa sadašnjih 177 na 344 hektara. Vlada Srbije donela je odluku o izradi ovog plana i odredila da je njegov naručilac i finansijer većinski privatna, formalno strana firma Beograd na vodi, što definiše direktnu vezu te firme i svih finalnih rezultata budućeg plana, pa investitor ima mogućnost planiranja koje mu obezbeđuje maksimalan mogući profit.
Nacrt Prostornog plana je u postupku javnog uvida i on je potvrdio spremnost budućeg investitora da ugrozi javni interes Beograđana, zarad što veće zarade. Planirani su objekti visine od 80 do 120 metara, velike gustine, na malim razmacima. Ovo će napraviti novi „betonski zid“ koji će blokirati pogled žitelja Savskog venca, Čukarice, dela Starog grada i Novog Beograda, prema Savi. Očekuju se nepovoljne klimatske posledice na okolne delove grada (povećanje temperature, ugroženo provetravanje). Planira se rušenje sajamskog kompleksa, osim hale 1 i eventualno hala 2 i 3. Planiraju se objekti nehumanog stanovanja sa deficitom infrastrukture i zelenila.
U Beogradu postoje svi uslovi za epsku korupciju, mnogo veću nego u Milanu
Predviđena je izgradnja luksuznih stanova koji su namenjeni malom broju bogatih i mahom služe kao investicija, a ne za stanovanje. Gradi se luksuzna marina koja treba da pojača nesklad u stilovima života žitelja Beograda na vodi i svih ostalih stanovnika. Visoke cene stanova dodatno će povećati cene u drugim delovima grada i izazvati poremećaje na tržištu nekretnina. Saobraćajna infrastruktura ne može prihvatiti nova vozila iz ovog kompleksa, uz problem samo dva gravitirajuća mosta.
Tužilaštvo u Milanu istražuje sve planske i imovinske radnje u vezi sa izgradnjom stadiona San Siro zbog sumnje da je postojao „koruptivni pakt“ između javnih funkcionera, arhitekata i investitora. Osim korupcije u planiranju, istražuje se promena vlasništva nad zemljištem na kojem se stadion nalazi
Poznatom investitoru se prepuštaju dodatne zone izgradnje – leva obala Save, zona hipodroma, špic Ade Ciganlije, kompleks Stare šećerane, kompleks Jugopetrola, deo platoa Terazijske terase, zone oko ulaska u tunel Zeleni venac… I sve to pod izgovorom Ekspa 2027. U Surčinu, u široj zoni kompleksa Ekspo 2027, gradi se Nacionalni stadion, bez rešenog statusa zemljišta, bez odgovarajućih dozvola za gradnju, sa neposredno ugovorenim izvođačima radova.
Objekti Nacionalnog stadiona i Ekspo kompleks nalaze se u široj zoni vodoizvorišta, a sve suprotno definisanim planovima njihove zaštite, te se značajno ugrožava vodosnabdevanje grada.
Kada se na sve navedeno doda i zakon koji definiše postupke ustupanja zemljišta, ugovaranja izvođenja radova i opremanja, sve bez javnih nabavki, nema sumnje da su se stekli svi uslovi epske korupcije koja bi daleko nadmašila trenutnu milansku urbanističko-korupcionašku aferu.
U centru Beograda pominje se ustupanje kompleksa Generalštab poznatom investitoru kako bi izgradio džinovske oblakodere komercijalnih sadržaja. Sve bez prethodne prostorne provere, bez planskog osnova, uz pretpostavku prenamene zemljišta sa drastičnim nepovoljnim uticajem na život u tom delu grada.
Prepoznajemo potencijalne aktere neke buduće beogradske istrage o korupciji u urbanizmu: Vlada koja donosi odluke, skupštinski poslanici koji usvajaju lex specialis, rukovodioci i autori koruptivnih planova, planska komisija koja ih usvaja, svi investitori i graditelji koji ostvaruju dobit. Čini nam se da bi beogradsku korupciju, ako se usvoji Plan proširenja Beograda na vodi ili pristupi prenameni Generalštaba, bilo mnogo lakše dokazati nego kriminal u Milanu.
