U Srbiji, birokratija je besmrtna, ali ne zato što je efikasna, već zato što ne zna da umre. Građani imaju na raspolaganju eUpravu, ali im i dalje traže papirni dokaz da su onlajn. Za svaki dokument, šalter. Za svaki šalter, još jedan papir. Korisnici usluga ne plaćaju državu, već državni aparat koji postoji da bi sam sebe održavao.
A to košta. Čak 612.586 ljudi zaposleno je u javnom sektoru. Delom i zbog njihovih plata ove godine planirano je da budžetski rashodi dostignu 22,7 milijardi evra, uz minus u državnoj kasi od skoro 2,7 milijardi evra. A sistem koji troši više nego što vredi nije greška – to je model.
Dok eUprava broji 2,4 miliona korisnika, redovi ispred šaltera ne postaju kraći. Ovo nije država, ovo je kašnjenje. Pravo je čudo da u jednoj od najbrojnijih vlada u Evropi, u novom kabinetu premijera Đure Macuta, koji ima čak 30 članova, ne postoji i ministarstvo za čekanje. Za taj resor lakše bi se našao dobar kandidat nego za sve druge.
U javnom sektoru na platnom spisku je čak 25,9 odsto od ukupno 2.364.894 zaposlenih, koliko ih je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, bilo u prvom kvartalu ove godine. Njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih značajno premašuje evropski prosek od 17 odsto. Znatno za Srbijom zaostaju i prve komšije, jer je prema podacima Eurostata u 2024. u Mađarskoj udeo zaposlenih u javnom sektoru bio 20 odsto, u Hrvatskoj 21 i u Bugarskoj 22 procenta.
Veliki broj činovnika i njihova mala efikasnost opterećuju ekonomiju
Uprkos većem broju zaposlenih, prema podacima Svetske banke, Srbija ima mnogo niži Svetski indikator upravljanja (Worldwide Governance Indicators – WGI) od većine uporedivih zemalja. Za efikasnost vlade u 2023, na skali od -2,5 do 2,5 Srbija je imala ocenu 0,2 a za kvalitet regulative 0,1, što je ispod proseka zemalja centralne i istočne Evrope od 0,5. Visok udeo zaposlenih i niska institucionalna efikasnost opterećuju ekonomiju.
25,9 odsto
od ukupno zaposlenih u Srbiji radi u javnom sektoru. Njihov udeo značajno je veći od evropskog proseka (17), a značajno manje ljudi za državu radi i u Mađarskoj, Hrvatskoj i Bugarskoj
Ove godine za plate u javnom sektoru Srbije planirano je 6,2 milijarde evra ili 7,1 odsto od bruto domaćeg proizvoda, koji je Ministarstvo finansija projektovalo na čak 88 milijardi evra. Iako će povećanje plata za osam procenata većini zaposlenih u javnom sektoru i za 11 odsto prosvetarima povećati nominalni iznos tih izdataka, smanjiće se njihov udeo u BDP-u u odnosu na 2023, kada je bio oko 8,5 procenata. To ukazuje na pokušaj fiskalne kontrole i svođenje tih rashoda na nešto niži nivo.
Visoki troškovi plata, međutim, ne koreliraju sa kvalitetom javnih usluga. Od 160 državnih organa, prema analizi Fiskalnog saveta, čak u 30 odsto slučajeva se njihove nadležnosti bar delimično preklapaju, a posebno to važi za regulatorne agencije. To, naravno, povećava administrativne troškove i smanjuje efikasnost.
I državne kompanije, bez obzira na to da li su formalno registrovane kao akcionarska društva ili javna preduzeća, značajno opterećuju državnu kasu. Elektroprivreda Srbije je 2022. iskazala neto gubitak od 73,7 milijardi dinara. Neto dobit od 112 milijardi dinara u 2023. bila je više plod povoljnih hidroloških uslova, a na takav zaključak ukazuje i pad profita u prošloj godini na samo 24,3 milijarde dinara. S druge strane, kašnjenja u izgradnji obnovljivih izvora energije ugrožavaju energetsku stabilnost i EPS-a i Srbije u celini.
Istovremeno, Srbijagas, sa dugovima od 130 milijardi dinara za 2022. i 2023, prodaje gas ispod nabavnih cena, iskrivljujući tržište. Ovogodišnje planirane subvencije za EPS i Srbijagas od 94 milijarde dinara manje su nego što su bile prethodnih godina, ali njihovo netransparentno knjiženje prikriva stvarne troškove tih državnih preduzeća.
Samo odlučnom reformom Srbija može obezbediti fiskalnu stabilnost na dugi rok. U suprotnom, javni sektor ostaće vampir koji pije sopstvenu krv i ne zna više ni da diše, a kamoli da živi. Koji ne radi za građane, već samo za sebe
Politički imenovani rukovodioci državnih preduzeća, od kojih su mnogi godinama v. d. direktora, dodatno smanjuju i narušavaju njihovu efikasnost. Na to ukazuje i OECD u svom izveštaju za 2023, u kojem ukazuje na zaostajanje u reformama javnih preduzeća, što potvrđuje potrebu za njihovom depolitizacijom i profesionalizacijom. To je u Srbiji obećavala svaka vlast, ali nijedna to nije uradila. Po onome šta i kako radi, čini se da aktuelnoj vlasti to sada i ne pada na pamet. Naprotiv, sve su glasnije primedbe da ona javna preduzeća koristi kao svojevrsnu bazu za prikupljanje sigurnih glasova na svakim izborima.
Može li Srbija nešto naučiti od Estonije, Litvanije i Gruzije
Digitalizacija javne uprave pokazuje napredak, ali i tu ima ozbiljnih prepreka. S jedne strane, prilično solidno deluju podaci da eUprava ima 2,5 miliona registrovanih korisnika i nudi više od 300 usluga, uključujući i 1,2 miliona izvoda iz matičnih knjiga izdatih onlajn u 2023. Istovremeno, eZdravlje pokriva 90 odsto zdravstvenih ustanova i omogućava eRecepte i eUpute, dok eFaktura, sa 120.000 korisnika, obrađuje četiri miliona faktura godišnje, štedeći privredi milione evra. Procedure su ubrzane za 50 odsto, ali je problem što čak 30-40 odsto tih usluga zahteva lično prisustvo, jer 20 registara, poput MUP-a, zdravstva i Poreske uprave, nije povezano.
S druge strane, od oko 15 milijardi dinara, koliko otprilike iznosi godišnji budžet za IT usluge, čak 70 odsto se troši na održavanje starih sistema, tako da manje od trećine novca ostaje za razvoj novih usluga. Od 104.000 zaposlenih u administraciji, samo dva odsto radi na IT poslovima, a prema procenama Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, državi nedostaje 2.000 IT stručnjaka. Godišnje se obučava 1.000 službenika, ali 60 odsto zaposlenih nema adekvatne ICT veštine. DESI indeks 2024. svrstava Srbiju ispod EU proseka za digitalne javne usluge, dok EGDI skor od 0,73 zaostaje za liderima poput Estonije.
Estonija, Litvanija i Gruzija nude modele za reforme. Estonija je digitalizovala 99 odsto usluga kroz X-Road platformu, štedeći dva odsto BDP-a, dok se firme otvaraju za 18 minuta. Litvanija, sa 70 odsto korisnika eID-a, smanjila je administraciju za 10 procenata od 2015, rangirajući se na 10. mesto po DESI indeksu. Gruzija integriše 95 odsto institucija i digitalizovala je 400 procedura, smanjujući korupciju za 15 odsto, prema podacima Transparensi internešnela.
3,3 milijarde evra
neto profita ostvarila je Češka elektroprivreda, ČEZ grupa 2022, a te godine Elektroprivreda Srbije je pod vođstvom Milorada Grčića iskazala neto gubitak od 619 miliona evra
Češka i Slovačka, pak, pokazuju prednosti depolitizovanog upravljanja javnim preduzećima. U 2022, kada je EPS iskazao neto gubitak od 619 miliona evra, češki ČEZ je ostvario rekordan profit, veći od 3,3 milijarde evra. I ne pamti se kada je godišnji profit te kompanije bio manji od milijardu evra.
Neefikasnost ovdašnjeg javnog sektora i državnih preduzeća koštaju Srbiju između 880 miliona i 1,3 milijarde evra godišnje ili od jedan do jedan i po odsto BDP-a, procenjuje Fiskalni savet. Izdaci za plate zaposlenih u javnom sektoru od 6,2 milijarde evra i subvencije državnim preduzećima od oko 800 miliona evra čine značajan deo javnih rashoda, ali možda i veći problem od toga je njihova neefikasnost.
Bez strukturnih reformi, koja podrazumeva i depolitizaciju i profesionalizaciju menadžmenta, integraciju različitih registara, ulaganje u obuku i zapošljavanje nedostajućih IT kadrova, Srbija neće postići fiskalnu stabilnost, niti potreban nivo konkurentnosti. Reformisana uprava i javna preduzeća mogli bi smanjiti opterećenje budžeta tekućim rashodima, osloboditi sredstva za kapitalne investicije i tako stvoriti manevarski prostor za održivi rast.
Od 34 preduzeća, čiji je osnivač Srbija, čak 12 posluje s gubicima
Javna preduzeća u Srbiji suočavaju se sa značajnim izazovima koji opterećuju ekonomiju i koče napredak. Nedovoljna stručnost menadžmenta posebna je priča. Svojevremeno je Transparentnost Srbija saopštila da u 16 od 32 javna preduzeća nema dokaza da direktori ispunjavaju zakonske uslove, dok su kvalifikacije potvrđene u samo četiri slučaja. Takva praksa narušava efikasnost, a politički motivisano zapošljavanje dodatno komplikuje situaciju.
Sprovedenim reformama Estonija je uštedela dva odsto BDP-a, Litvanija smanjila administraciju za 10 procenata, a Gruzija integrisala 95 odsto institucija, digitalizovala 400 procedura i tako smanjila korupciju za 15 odsto
Tokom 2022, u rasponu od šest do dvanaest meseci pre izbora, prema pisanju Birna, u javnim preduzećima i državnim organima zaposleno je 4.500 novih radnika. Nakon izbora oko 20 odsto, odnosno 900 do 1.000 tih ljudi je preusmereno ili otpušteno. Takvo „privremeno“ zapošljavanje ne samo što povećava troškove, već i smanjuje operativnu stabilnost. To posebno važi za velika javna preduzeća, koja su, prema javno dostupnim podacima na sajtu Agencije za privredne registre, na kraju prošle godine imala najviše ljudi na platnom spisku – Elektroprivreda Srbije oko 23.500, Železnice Srbije 15.800, Pošta Srbije 14.200, Telekom Srbija 7.300, Srbijagas 1.150… Višak zaposlenih, posebno u EPS-u i Železnicama, značajno opterećuje njihove budžete.
Finansijski rezultati javnih preduzeća otkrivaju ozbiljne slabosti. Od 34 javna preduzeća, kojima je osnivač Republika Srbija, čak 12 posluju s gubicima, što povećava potrebu za subvencijama i sužava prostor za investicije. Neefikasno upravljanje leži u korenu tih problema. Svi navodni pokušaji reformi nisu dali naročite rezultate. Racionalizacija EPS-a najavljivana je šest puta od 2008, ali bez značajnog napretka. U EPS-u, Železnicama i Pošti doneto je 25 internih akata za reforme, od kojih je, prema izveštaju OECD-a iz 2024, manje od 10 odsto sprovedeno.
Iako im je na raspolaganju eUprava, građanima i dalje traže papirni dokaz. Za svaki dokument, šalter. Za svaki šalter, još jedan papir. Korisnici usluga ne plaćaju državu, već državni aparat koji postoji da bi sam sebe održavao
Nedostatak političke volje i otpor interesnih grupa usporavaju promene. To ima dodatnu specifičnu težinu ako se ima u vidu da, prema prošlogodišnjoj analizi Fiskalnog saveta, javna preduzeća u Srbiji stvaraju čak 9,5 odsto našeg BDP-a. Znatno više od evropskog proseka, jer u većini zemalja takva preduzeća ne stvaraju više od tri do četiri odsto njihovog BDP-a. Samim tim, ako ona loše posluju, to ima veće posledice i na celu ekonomiju.
Kad reforme čekaju u nekoj fioci, koju može da otključa samo partijski ključ
Javni sektor Srbije, zarobljen politizacijom i birokratskom inercijom, oličava kontradikciju između privrednog potencijala i samouništenja, do koga će na kraju dovesti njihova neefikasnost. Umesto klijentelističkog zapošljavanja i stalnog odlaganja reformi, neophodna je hrabra transformacija i modernizacija, ne samo tehnologije, već i upravljanja. Depolitizacija menadžmenta, po uzoru na Češku, razbila bi političke lance i usmerila državna preduzeća ka većoj profitabilnosti i omogućila veće investicije.
Neefikasan javni sektor košta Srbiju između 880 miliona i 1,3 milijarde evra godišnje ili od jedan do jedan i po odsto BDP-a. Njegova neefikasnost možda je i veći problem od izdataka za plate od 6,2 milijarde i subvencije od 800 miliona evra
Digitalizacija, po estonskom receptu, pretvorila bi administrativni teret u ekonomsku prednost, smanjila troškove i podstakla inovacije. Bez toga Srbija rizikuje da ostane u začaranom krugu deficita i stagnacije, u kome javna preduzeća guše konkurentnost umesto da je osnažuju. Odlučnost za reforme, utemeljena na profesionalizmu i tehnološkom napretku, jedini je put ka prevazilaženju ovog ekonomskog paradoksa. Samo tako Srbija može obezbediti fiskalnu stabilnost na dugi rok i postati relevantan igrač na širem tržištu, preobražavajući svoje slabosti u snagu.
U suprotnom, javni sektor Srbije ostaće vampir koji pije sopstvenu krv i ne zna više ni da diše, a kamoli da živi. Koji ne radi za građane, već samo za sebe. Koji zapravo sve radi da ne bi ništa radio. Uz sadašnji stepen politizacije i klijentelizma nema boljeg upravljanje. To je siguran put ka sistematskoj eutanaziji. I tako će biti sve dok su reforme zaključane u nečijoj fioci, koju otvara samo partijski ključ. I dok je i u digitalnoj eri pečat i dalje – zakon.
Ako vlast još to nije shvatila, zbog toga sve što valja beži iz zemlje, a većini onih što ostaju ideal je da traže posao bez posla. Digitalizacija je bajka za Estonce, a kod nas građane na šalteru pitaju: „Ko ti je rekao da može tako?“ I tako, iz godine u godinu, iz manjeg u veći deficit, zemlja tone, ali ponosno – kao neko ko nikad nije znao da pliva, ali se ljuti na vodu. Promene neće doći same. Potreban je čekić. Ili bar neko dovoljno besan da udari njime. Ne po tastaturi, već po sarkofagu.
