Na autorski tekst Bogdana Šolaje, redovnog člana SANU, Zorana Stevanovića, profesora hidrogeologije na Rudarsko-geološkom fakultetu u penziji i Veljka Dimitrijevića, diplomiranog inženjera hidrotehnike, koji je objavljen u Radaru broj 37 pod naslovom Nevolje sa deponijama otpada u dolini Jadra, stiglo je reagovanje koje je potpisao Jadar Media Tim. Poštujući preporuke pravnih savetnika, uprkos brojnim formalnim nedostacima, Radar uz izvesna redakcijska skraćenja objavljuje odgovor Jadar Media Tima.
Projektom Jadar nisu predviđeni bilo kakvi radovi u oblastima koje zalaze u bilo koju od definisanih zona sanitarnih zaštita za javno vodosnabdevanje (ni u prvoj, ni u drugoj, niti u trećoj zoni sanitarne zaštite).
Mulj iz postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao ni bilo kakav opasan ili neopasan otpad ili bilo kakva druga materija koja može zagaditi vode nikada nisu bili planirani da budu „ostavljeni“ u „koritu za veliku vodu“, kako autori navode, već bi se odlagao na mesto koje odredi lokalno preduzeće nadležno za komunalne usluge, a zatim bi se upućivao na dodatni tretman u postrojenje sa nultim isparivačem gde bi se vršilo njegovo obezvodnjavanje. Kondenzat iz isparivača bi se vraćao nazad u postrojenje na ponovnu upotrebu, dok bi se koncentrat soli nakon stabilizacije vitrifikacijom ili odlagao na deponiju ili bi se vraćao u otkopane rudarske prostorije kroz mešavinu za rudarski rasip.
Na osnovu javno dostupnih dokumenata nedvosmisleno je da nijedan objekat centralnog područja kompleksa ne zalazi u vodno zemljište definisano Prostornim planom projekta posebne namene Jadar.
Akcidentne situacije i potencijalne havarije koje se mogu desiti (zemljotresi, bujične vode, obilne padavine i sl.) analizirane su kroz različite studije koje se bave udesnim scenarijima čiji su rezultati prikazani u nacrtima Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat Jadar. Rezultati ovih studija pokazuju da mogućnost distribucije zagađenja, čak i u ovim akcidentnim situacijama, ne bi ugrozila potencijalna vodoizvorišta u regionu Mačve ili na širem području.
Studija o poplavama koja je javno dostupna, a biće i deo zvanične Studije o proceni uticaja na životnu sredinu u formalnom, zakonom predviđenom procesu koji uključuje javni uvid i javnu raspravu, dobar je primer na koji način kompanija ide i iznad zakonski postavljenih normi i projektuje svoje objekte u skladu sa znatno strožim kriterijumima.
U redovnom radu predviđeni kapacitet vodosabirnika, dva postrojenja za tretman otpadnih voda, izolacioni slojevi za zaštitu od prodora procednih voda sa deponija, kao i zaštita od velikih voda dovoljne su garancije da ne dođe do narušavanja kvaliteta površinskih i podzemnih voda u okruženju. Rezultati izvršenih analiza ukazuju da rudnik ne pogoršava sadašnji režim velikih voda duž branjenog područja u donjem toku Jadra, kao i da su svi objekti predviđeni projektom, a koji se nalaze na centralnom području kompleksa, iznad nivoa poplavnih talasa u svim analiziranim scenarijima.
Do sada sprovedena istraživanja u oblasti zaštite voda pokazuju da je projekat izvodljiv uz uticaje po režim voda u celini koji su u okviru najviših standarda koje propisuju zakoni Republike Srbije i Evropske unije, odnosno da je Projekat Jadar moguće realizovati tako da nijedan postojeći ili budući izvor pijaće vode iz kojih se lokalno stanovništvo trenutno snabdeva ili bi se moglo snabdevati u budućnosti ne bude ugrožen. Kompanija Rio Sava shvata značaj potencijalnog vodoizvorišta koji je definisan nizvodno na potezu od Badovinaca do Jarka, te je u skladu sa tim predvidela sve mere koje imaju za cilj da potencijalni rizici budu svedeni na meru koja je prihvatljiva sa stanovišta zakona i dobre prakse koja se primenjuje u savremenom inženjerstvu.
Projektom je predviđena primena najsavremenijih tehnologija u cilju smanjenja ukupne količine otpada.
Autori navode da je u „u Zborniku SANU prikazana i treća lokacija, tik pored reka Korenite i Jadra pod nazivom ’Sever’“, iako je jasno iz svih „verodostojnih publikovanih dokumenata“ na koje se autori pozivaju u članku, da je ovo rešenje odbačeno. Svi dalji navodi izneti u članku o ovoj deponiji su nerelevantni. Lokacija „Sever“, kojoj autori daju značajan prostor u okviru članka, nije deo projektnog rešenja, već je kroz mehanizam ranog uključivanja javnosti u razvoj projekta predstavljena javnosti kao predlog. Iako je tehničko rešenje bilo inženjerski, ekološki i ekonomski opravdano, od istog se odustalo zbog zabrinutosti lokalne zajednice.
Kada govore o „zabrani mešanja otpada“, autori i sami u članku navode da je „odstupanje od zabrane mešanja otpada dozvoljeno pod uslovom da je operacija mešanja pokrivena ekološkom dozvolom, da ne povećava štetu po životnu sredinu ili zdravlje ljudi i da se sprovodi korišćenjem najboljih dostupnih tehnika“, što je sve upravo predviđeno Projektom Jadar. U zaključku članka autori međutim navode da je „projektom predviđeno mešanje otpada u suprotnosti sa domaćim zakonima i EU direktivama“, ignorišući ono što su i sami naveli u članku kao zakonom propisanu osnovu za odstupanje od ove zabrane.
Tretman otpada se sprovodi u skladu sa Načelima upravljanja otpadom predviđenim članom 6 Zakona o upravljanju otpadom, a pre svega Načelom izbora najoptimalnije opcije za životnu sredinu i Načelom hijerarhije upravljanja otpadom. Mešanje otpada, dakle, predstavlja deo predloženog rešenja za upravljanje otpadom kojim se postižu ciljevi zadati kroz Načela upravljanja otpadom i to konkretno: geotehnička stabilnost pri odlaganju se povećava, rastvaranje rastvorljivih supstanci (procurivanje) iz otpada se svodi na minimum, emisija praškastih materija odloženog otpada se smanjuje i zapremina/površina potrebnog skladišta se svodi na minimum.
Tačno je da član 44 zabranjuje mešanje različitih kategorija otpada, ali pod navedenim izuzecima navodi se da se ta zabrana ne odnosi na 1) postrojenja za koja je izdata dozvola za tretman otpada (što projekat Jadar predviđa), 2) ako se primenjuje član 3 Zakona koji zahteva da se Upravljanje otpadom vrši na način kojim se obezbeđuje najmanji rizik po ugrožavanje života i zdravlja ljudi i životne sredine (što je upravo očigledni efekat koji se postiže predloženim tehničkim rešenjem) i 3) pod uslovima utvrđenim u dozvoli, uz primenu najbolje dostupnih tehnika i pod nadzorom kvalifikovanog lica (misli se na dozvolu za upravljanje, odnosno tretman otpada).
Bitno je napomenuti da karakter otpada nakon tretmana nije neopasan, na osnovu poslednje sprovedene karakterizacije otpada, pa samim tim nema osnova za tvrdnju da se predloženi proces upravljanja otpadom sprovodi u cilju izbegavanja zahteva upravljanja opasnim otpadom na bilo koji način.
Jadar Media Tim
