Štednja u dinarima neuporedivo se više isplati od štednje u evrima, slavodobitno je prošle nedelje saopšteno iz kabineta guvernera Narodne banke Srbije. Konkretno, ko je u junu 2012. oročio 100.000 dinara, u junu ove godine imao bi 171.275 dinara. Za 12 godina, koliko je na čelu NBS Jorgovanka Tabaković, početni ulog je sa 864 narastao na 1.463 evra. Da je ista suma prvo pretvorena u devize i onda oročena, ulog bi se uvećao za samo 17,8 odsto, na 1.006 evra. Ovom računicom NBS je očito želela da pošalje poruku da je domaća valuta, otkako za nju brine Jorgovanka Tabaković, isplativija od evra.
„Analiza isplativosti štednje oročene na godinu dana, koja je reoročavana 12 godina, od juna 2012, pokazala je da bi štediša na ulog od 100.000 dinara na kraju perioda oročenja, u junu 2024. dobio gotovo 53.500 dinara (460 evra) više od štediše koji bi u istom periodu na štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa“, navodi NBS.
Štediše izgubile trku sa cenama
Nikom od zvaničnika, međutim, na kraj pameti nije palo da utvrdi šta je potencijalni štediša sa 100.000 dinara mogao da kupi u junu 2012, a šta može u junu ove godine sa 171.275 dinara. Da jeste, lako bi uvideo da su i dinarske štediše izgubile trku sa cenama. Ne samo što im je inflacija „pojela“ svu kamatu, već i deo glavnice, jer ono što su 2012. mogli da kupe za inicijalni ulog od 100.000 dinara, sada košta 178.291 dinar. Toliko su u međuvremenu, za 78,3 odsto, zvanično povećane potrošačke cene.
To znači da bi danas za kupovinu iste količine proizvoda, koju su pre 12 godina pazarili za 100.000 dinara, dinarskim štedišama nedostajalo 6.016 dinara, dok bi devizni, uz sve pripisane kamate, morali da doplate čak 60.471 dinar ili skoro 517 evra, što više nego ilustrativno govori o „isplativosti“ devizne štednje u Srbiji.
Pre nešto više od tri decenije, u eri hiperinflacije, kada su cene u Srbiji rasle i po 50-60 odsto dnevno ili 312 miliona procenata mesečno, kao u januaru 1994, pre programa monetarne reforme čuvenog „super deke“, Dragoslava Avramovića, nemačka marka bila je sigurno utočište, jer za razliku od tadašnjeg dinara nije gubila vrednost. A godinama unazad najgore prolaze oni koji ne veruju u dinar i od inflacije pokušavaju da se zaštite čuvajući evre. Previđajući da je vrednost evropske valute vlast u Srbiji oborila više od sopstvene.
517 evra
ili 60.471 dinar danas morao bi da doplati svako ko je pre 12 godina oročio 846 evra (100.000 dinara) da bi kupio ono što je tim novcem mogao da kupi u junu 2012, dok bi dinarskim štedišama za istu kupovinu nedostajalo 6.016 dinara
Polazeći od računice NBS, da je u prethodnih 12 godina, za oročenu istu sumu od 100.000 dinara, razlika u korist dinarske štednje bila 53.454 dinara ili 457 evra, lako se može pokazati da ni građani koji su štedeli u domaćoj valuti zapravo nisu ništa zaradili. Samo su, doduše, mnogo manje izgubili od deviznih štediša. Pogotovo ako se njihova kupovna moć nekada i sada meri cenama hrane, koje su u tom periodu rasle mnogo brže od oročenih uloga.
Za istu količinu hrane dinarskim štedišama sada fali 22.025, a deviznim čak 75.480 dinara
U poslednjih 12 godina, po zvaničnim statističkim podacima, hrana u Srbiji poskupela je 93,3 odsto. Drugim rečima, za hranu koja je u leto 2012. koštala 100.000, sada je potrebno 193.300 dinara, pa dinarskim štedišama, sa svim kamatama, sada za istu nabavku nedostaje 22.025 dinara, dok deviznim štedišama fali čak 75.480 dinara. Toliko su, štedeći, realno izgubili. Kao da im je neko zavukao ruku u džep ili skinuo pare sa računa a da ih ništa nije ni pitao.
Razmere ove neobične, institucionalne „pljačke“ štediša lakše je dočarati na konkretnim primerima. Za 100.000 dinara u junu 2012. moglo je da se kupi 753 kilograma pirinča, a da je taj novac sve ovo vreme bio oročen i da je u junu podignut sa kamatama, za 171.275 dinara bi, po cenama iz maja ove godine (poslednji raspoloživi podatak Republičkog zavoda za statistiku) moglo bi da se kupi tek 543 kilograma riže. Lako je, dakle, zaključiti da se ta štednja nije isplatila, jer je kupovna moć originalnog uloga uvećanog za kamate sada manja i to za čak 210 kilograma pirinča. Ih, koliko bi dobra domaćica od toga mogla napraviti sarmi?
Kad smo već kod sarmi, originalni ulog je pre 12 godina bio dovoljan za kupovinu 186 kilograma junetine sa kostima, a sada bi, sa sve pripisanim kamatama, za njega mogao da se kupi 171 kilogram ili 15 kilograma junećeg mesa manje. Dobre sarme, naravno, nema bez malo suve svinjske slanine, a ni tu stvari ne stoje ništa bolje, jer je nekada za originalni ulog moglo da se kupi 154,5 kilograma, a sada, sa pripisanim kamatama tek 138 kilograma. Isto važi i za suva svinjska rebra, jer je 2012. inicijalni ulog bio dovoljan za 253 kilograma, a po isteku oročenja bi za glavnicu i sve kamate moglo da se kupi samo 214 kilograma.
210 kilograma
pirinča, 15 kilograma junećeg mesa, 359 litara mleka ili 348 kilograma svinjske masti više moglo je da se kupi u junu 2012. za 100.000 dinara nego što može danas za 171.275 dinara, koliko bi neko dobio da je tu sumu tada oročio na 12 godina
Šta tek reći za devizne štediše? Oni su nekad za inicijalni ulog mogli da kupe duplo više pirinča nego što mogu sada, sa svim kamatama. Njih je bukvalno sistem olakšao za sedam i po džakova od po 50 kilograma riže, jer su nekada mogli da kupe 753, a sada ne mogu više od 379 kilograma. Ako se kupovna moć njihove štednje meri količinom suve slanine, u međuvremenu je ona smanjena za čak 59,5 kilograma.
Manje povrća, ribe, mleka, mesa, jaja…
Koliko je štednja, čak i u dinarima, „isplativa“ svedoče i podaci da se sada za 171.275 dinara može kupiti manje nego nekada za 100.000 dinara i to: 69 kilograma mesa od šarana (234 umesto 303), 359 litara svežeg kravljeg mleka (1.159 umesto 1.518), 17 kilograma mesnog nareska (144 umesto 161), 29 kilograma viršli (206 umesto 235) i maslaca (74 umesto 103 kilograma), 62,5 kilograma domaćeg mekog (266 umesto 328,5) i osam kilograma tvrdog sira (113 umesto 121), 316 komada jaja (7.502 umesto 7.818), upola manje svinjske masti (334 umesto 682 kilograma)…
Ubedljivo najviše dinarska štednja je realnu vrednost izgubila ako se meri cenama povrća, jer je za 100.000 dinara 2012. moglo da se kupi 2.753 kilograma krompira, 2.599 kilograma starog crnog luka, 450 kilograma pasulja ili 1.402 kilograma šargarepe.
U maju ove godine, za istu količinu krompira moralo bi da se izdvoji 315.659 dinara, tako da bi dinarski štediša na svoj oročeni ulog, sa svim kamatama, za tu kupovinu morao da doda još 144.384 dinara iz džepa, dok bi devizni morao da doplati čak 197.839 dinara. I kupovina crnog luka bi štedišama naterala suze na oči, jer bi sada za 2.599 kilograma morali da izdvoje 282.537 dinara, pa bi uz svu ušteđevinu u dinarima morali za taj pazar da doplate 111.262 dinara, dok bi devizne štediše morale da iskeširaju dodatnih 164.717 dinara ili više od 1.400 evra. I to za kupovinu iste količine crnog luka koju su nekada mogli da kupe za samo 864 evra.
Za ljubitelje pasulja, klot, bez mesa, situacija je znatno povoljnija. Sada bi za 450 kilograma bilo dovoljno da na podignutu oročenu dinarsku štednju dodaju samo 2.560 dinara, s tim što bi oni koji su štedeli u evrima bili „kratki“ čak 56.015 dinara ili oko 478 evra.
Posebnu gorčinu osećaju sladokusci, jer su nekada za 100.000 dinara mogli da kupe 337 kilograma džema po ceni od 297 dinara, a sada bi im za istu količinu bilo potrebno 218.949 dinara, jer kilogram košta više od 650 dinara. Dinarske štediše bi, dakle, morale za istu količinu džema da dodaju iz džepa 47.674, a devizne čak 101.129 dinara ili 864 evra, taman koliko su pre 12 godina i oročili. Njih bi, dakle, džem izašao duplo skuplje. I to u evrima.
Mnogo bolje prošli su ljubitelji kafe, iako je u posmatranom periodu poskupela sa 946 na 1.732 dinara po kilogramu. Kada je SNS osvojio vlast, za 100.000 dinara mogli su da kupe 105,7 kilograma, a sada im je za istu količinu potrebno 183.116 dinara. Mereno prženom mlevenom kafom, dinarske štediše izgubile su 11.841 dinar, a devizne čak 65.296 dinara ili 558 evra na uloženih 864. Njihov minus bio bi još veći ako bi se nominalni prirast štednje uporedio sa kretanjem cena soli, jer je ona u posmatranom periodu poskupela 93, a kafa 83 odsto.
315.659 dinara
u maju ove godine bilo je potrebno da se kupi 2.753 kilograma krompira, a ista količina je pre 12 godina mogla da se kupi za 100.000 dinara. Za taj pazar dinarski štediša bi sada morao da doplati 144.384, a devizni čak 197.839 dinara
Nije, na sreću, sve tako crno. Ima i nekih prehrambenih proizvoda čije su cene rasle sporije od kamata na oročene dinarske, nažalost ne i na devizne uloge. U tu grupu spadaju i makaroni i presovana šunka, čija je cena u proteklih 12 godina povećana 66 odsto, pšenično brašno (55,5), šargarepa (52), svinjsko meso sa kostima (49,5), hleb (32), šećer (24,6) ili pileće meso, koje je poskupelo samo 12,5 odsto.
Cene mnoge robe u Srbiji veće od proseka u Evropskoj uniji, a plate za dve trećine manje
Iako je kurs dinara već godinama stabilan, a kamate na deviznu štednju neuporedivo niže, udeo dinarske u ukupnoj štednji u Srbiji je još uvek manji od devet odsto. Građani u bankama drže oko 15 milijardi evra i 165,6 milijardi dinara (oko 1,4 milijardi evra). Kao da ne primećuju da su već duže od dve godine, otkako se inflacija „povampirila“, kamate na deviznu štednju realno negativne, mnogo niže od stope rasta potrošačkih cena, što automatski znači da se njihov novac realno obezvređuje.
No, to takođe govori i o poverenju u domaću valutu. Bez obzira na to što je u poslednjih sedam i po godina dinar ojačao nominalno za šest odsto (srednji kurs NBS u februaru 2017. bio je 124, a sada je oko 117 dinara za evro), a realno za više od 25 procenata, jer su u međuvremenu cene u Srbiji rasle znatno brže nego u evrozoni. Samo od početka 2021. do kraja prošle godine opšti nivo cena u Srbiji povećan je 33,6, a u evrozoni nepunih 18 procenata.
Logična posledica toga je da se Srbija po cenama skoro izjednačila sa zemljama Evropske unije. Prema podacima Eurostata, domaće cene hrane i bezalkoholnih pića u 2023. bile su samo četiri odsto niže, dok su samo tri godine ranije bile za petinu ispod proseka EU. Ono što ovdašnje potrošače najviše brine je da je u mnogim zemljama centralne i istočne Evrope hrana jeftinija nego kod nas. U Bugarskoj su, na primer, cene hrane 11,7 odsto, u Poljskoj 22,5 i u Rumuniji čak 26,5 odsto ispod EU proseka. To drugim rečima, znači da je u tim zemljama hrana od 7,7 do 22,5 odsto jeftinija nego u Srbiji. Uz to, u Crnoj Gori su cene osnovnih namirnica 13, u Severnoj Makedoniji 32 i u Turskoj čak 36 odsto niže od proseka EU, što znači da je tamo hrana jeftinija od devet do čak 32 odsto nego kod nas.
Samo u tri prethodne godine opšti nivo cena povećan je za 33,6, a u evrozoni za nepunih 18 procenata, pa otuda i ne čudi što su cene hrane i bezalkoholnih pića kod nas u 2023. bile za samo četiri odsto niže od proseka EU, dok plate kaskaju za 68,8 procenata
Na stranu što je prošle godine odeća kod nas bila dva, kućni uređaji sedam i elektronika čak 24 odsto skuplja, a obuća samo 2,4 odsto jeftinija od proseka EU. I bez najnovije analize Eurostata moglo se naslutiti da stvari naruku idu samo ljubiteljima alkoholnih pića i duvana, čije su cene za 27 odsto niže od proseka EU. U poslednjih 12 godina, po zvaničnim statističkim podacima, cene piva povećane su samo 38 procenata, a šljivovice 63,5 odsto, mnogo manje od proseka, pa su jedino cene vina držale tempo, jer su povećane 79 odsto.
Sve bi to bilo podnošljivije da u 2023. prosečna neto plata u Srbiji od 733 evra nije bila tek nešto veća od trećine EU proseka od oko 2.351 evra (ispravljen podatak). Istine radi, 2020. plate u Srbiji bile su samo 25,6 odsto proseka EU, a lane 31,2 odsto (ispravljen podatak). Problem je, međutim, što smo se mnogo brže evropskom proseku primakli sa cenama, nego sa zaradama.
Posle akcije „Bolja cena“, logično sledi „Najbolja cena“
Otuda možda i prošlonedeljna najava premijera Miloša Vučevića da će „u narednih 10 dana biti objavljene niže cene nekih namirnica“. O tome je, kaže, više puta razgovarao sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a prvi put i sa predstavnicima najvećih trgovinskih lanaca.
„Mislim da ćemo imati konkretne stvari koje ćemo saopštiti u narednih desetak dana, a gde će građani osetiti pravičniji odnos cena. Nećemo da ugrozimo mogućnost trgovcima da rade, oni su veliki poslodavci“, rekao je Vučević. Obećao je „dobre mere“, da će Vlada videti „zašto su neki naši proizvodi kod nas skuplji nego u nekim drugim zemljama“ i da će nastojati da „što bolje kontroliše cene, da budu pravičnije, pre svega za namirnice koje su suštinski najpotrebnije i čine potrošačku korpu“.
Očito se radi o novoj reprizi akcije „Bolja cena“, koju je u septembru 2023. najavio lično Vučić. Kasnije je u svom kabinetu ugostio ministre finansija i trgovine Sinišu Malog i Tomislava Momirovića na degustaciji već čuvenog „pilećeg“ parizera po ceni od 259 dinara za kilogram. Neće biti iznenađenje ako novu verziju starog recepta vlast predstavi kao akciju „Najbolja cena“, što su neki provladini tabloidi već najavili.
„Veoma sam srećan zbog velikog angažmana predsednika Vlade Miloša Vučevića i ministra Momirovića, i sa njima radi i moj kabinet i verujemo da će u ponedeljak, utorak, sredu, moći da se pojavi lista proizvoda koji će imati zaista najbolju cenu, nižu od akcijskih cena, sa ciljem da dodatno pomognemo ljudima“, rekao je Vučić tim povodom.
Kakav god da bude ishod nove akcije, i to je bolje od prvobitnog nauma premijera Vučevića, da umesto tržišne inspekcije trgovinske marže proverava BIA.
