Opsednut imidžom, predsednik redovno zemlju kandiduje za organizovanje globalnih događaja vrednih više milijardi dolara, sa ciljem da o sebi stvori sliku važnog igrača na međunarodnoj sceni. Raširena korupcija u Vladi, međutim, često dovodi do skandala. Najnoviji je vezan za Ekspo. Zbog korupcije, 11. juna smenjen je direktor državnog preduzeća za pripremu Ekspa, od 13. juna u kućnom je pritvoru i preti mu zatvorska kazna, uz konfiskaciju nelegalno stečene imovine i zabranu obavljanja javne funkcije.
Kritičare vlasti korupcionaški skandal nije iznenadio, jer im je „jasno da su svi veliki projekti direktno povezani sa ličnošću šefa države i da vlada neće štedeti na njima, uprkos ozbiljnim problemima u ekonomiji“.
Ovako je tekst 17. juna započeo novinar Naubet Bisenov. Napisao ga je, doduše, pre 10 godina, kada je otkrio korupciju tokom priprema za mali Ekspo 2017. u Astani, u Kazahstanu. U aferu je bio umešan i jedan ministar, koji je u junu 2016. osuđen na 14 godina zatvora i još izdržava kaznu zbog mita od 15,7 miliona dolara, dok je bio na čelu državne firme Astana Ekspo 2017. Manje zatvorske kazne dobilo je još 12 funkcionera, optuženih za proneveru 27 miliona dolara.
Da li je svaka sličnost Nazarbajeva i Vučića i Ekspa u Astani i Beogradu slučajna
Da je u pitanju scenario za film, na kraju ne bi morala da stoji napomena da je svaka sličnost između Nursultana Nazarbajeva 2015. i Aleksandra Vučića 2025. „slučajna“. Mnogo je važnije da se tokom priprema za Ekspo 2027. u Srbiji preduzme sve da se spreči korupcija, koja je obeležila pripreme specijalizovane izložbe u Kazahstanu 2017. I da se izbegne tragičan kraj, sa kojim su se, dve decenije posle Ekspa 1993, suočili organizatori izložbe u Tedžonu, u Južnoj Koreji.
Međunarodnom birou za izložbe rečeno je da će troškovi biti od jedne do 1,3 milijarde evra i to nam ima smisla. Nećemo prihvatiti investiciju od 18 milijardi kao deo Ekspa, jer to nema nikakve veze sa samim događajem
Dimitri Kerkezes
„Izložbeni prostori širom sveta su poznati po tome što za sobom ostavljaju objekte koji su beskorisni nakon završetka velikih događaja. Koreja je već naučila lekciju. Iako je izložbeni prostor u Tedžonu proglašen simbolom grada, postepeno je propadao, sve do rušenja 2015“, napisao je Džon Danbar za Korea times u januaru 2019.
Stiče se utisak da je za ovdašnju vlast najvažnije da svi objekti za Ekspo budu na vreme završeni. Tim pre što neki kasne mesecima, a moraju biti gotovi do 1. decembra 2026. Tek tada, poručuje Vučić, može da se razmišlja o prevremenim izborima, koje traže studenti i opozicija.
Za poreske obveznike, pak, mnogo je važnije koliko će ih koštati, ne samo gradnja, već i održavanje objekata posle završetka izložbe. A ne znaju ni koliko je plaćen jedan od promotera Ekspa, Jusein Bolt, svetski rekorder na 100 i 200 metara. S obzirom na njegov cenovnik, taj ceh mogao bi biti skuplji od Vučićeve karte za svečanu večeru Republikanskog nacionalnog komiteta na Floridi.
Vlast pokušava da sve projekte predstavi kao deo Ekspa, čak i povećanje plata i penzija
No, čak i ako nekoliko fotografija Vučića i Siniše Malog sa Boltom poreske obveznike bude koštalo više stotina hiljada ili miliona evra, biće to kap u moru u odnosu na novac koji vlast planira da potroši do kraja 2027. Na stranu što sama izložba ne bi trebalo da košta više od 1,2 do 1,3 milijarde evra, kako je 6. juna u Oko magazinu na RTS-u rekao Dimitri Kerkezes, generalni sekretar Međunarodnog biroa za izložbe.
Vučić je 2020. najavio 14 milijardi evra investicija u kapitalne projekte, a do kraja prošle godine javni dug je povećan za 15 milijardi. Sa 18 milijardi evra novih investicija do kraja 2027, dug bi već za dve i po godine mogao da poraste na 57 milijardi evra
„Nikada mi nije bio predstavljen budžet od 18 milijardi evra za ovaj događaj. Izvršnom komitetu i našoj Generalnoj skupštini rečeno je da će troškovi biti do 1,3 milijarde evra i to nam ima smisla. Nećemo prihvatiti investiciju od 18 milijardi kao deo Ekspa, jer to nema nikakve veze sa samim događajem“, rekao je Kerkezes i precizirao da ni novi nacionalni stadion nije direktno povezan sa izložbom. „Nije da će Ekspo propasti ako stadion ne bude spreman. Ako bude spreman, biće dodatni bonus za Ekspo. A ako ne, to je nešto što ostaje za budućnost zemlje“, kazao je Kerkezes. I još poručio da „Ekspo nije projekat za jednog čoveka, jednu određenu grupu ili jednu političku stranku“ i da to „mora biti projekat za sve u Srbiji i sve u regionu“.
Već sledećeg jutra, 7. juna, ministar finansija Mali u jutarnjem Dnevniku na RTS-u sve je vratio na „fabrička podešavanja“, navodeći da Ekspo za vlast podrazumeva 323 projekta širom zemlje, pa čak i najavljeno povećanje plata i penzija.
Sve u svemu, Vučić tvrdi da će do kraja 2027. država investirati između 17 i 18 milijardi evra. Nešto slično obećao je i 28. decembra 2020, kad je najavio 14 milijardi evra investicija u okviru plana „Srbija 2025“. Iako su mnogi ekonomisti mislili da preteruje, u prethodnih pet godina, do kraja 2024, država je za kapitalne projekte potrošila 16,6 milijardi, dakle 2,6 milijardi više nego što je predsednik najavio. A potrošila bi bar još 2,7 milijardi evra više da po ko zna koji put nije odložena gradnja beogradskog metroa i brze saobraćajnice „Vožd Karađorđe“, iako su bili deo plana „Srbija 2025“. Na stranu što ni Moravski koridor još nije završen, iako mu je cena sa ugovorenih 900 miliona već narasla na 1,7 milijardi evra…
I u prvih pet meseci 2024. za kapitalne investicije iz budžeta je isplaćeno manje od 1,1 milijardu evra, a samo u decembru skoro 1,3 milijarde evra. Tako se stvara privid boljeg stanja u budžetu sve do poslednjeg meseca, kada deficit preko noći eksplodira
U međuvremenu za 15 milijardi je narastao i javni dug, na 38,9 milijardi evra. Uz pretpostavku da će i novih 18 milijardi investicija za „Skok u budućnost – Srbija 2027“ imati isti efekat po javne finansije, već za dve i po godine dug bi mogao da skoči na oko 57 milijardi evra. Ako se to i desi, za tako veliki rast duga neće toliko biti kriv mali Ekspo, koliko naum vlasti da ga iskoristi kao alibi i za mnoge druge projekte. Uključujući i stadion, za koji je na startu Vučić tvrdio da će koštati 250 miliona, a do kraja 2024. je za njegovu gradnju već potrošeno 367 miliona evra. A bilo bi i više da radovi ne kasne nekoliko meseci.
Iako je jedan od najvećih prioriteta vlasti, ove godine, isplata iz budžeta za stadion skoro da nije ni bilo, kao da se od izvođača očekuje da rade na „veresiju“. Istine radi, u prvih pet meseci 2024. za kapitalne investicije iz budžeta je isplaćeno manje od 1,1 milijardu evra, a samo u decembru skoro 1,3 milijarde evra. Tako se većim delom godine stvara privid „zdravih“ javnih finansija, da bi poslednjeg meseca, kada se plate svi dospeli računi, deficit bukvalno preko noći eksplodirao.
Za većinu projekata ne postoje studije ekonomske opravdanosti
Posebna je priča što za većinu projekata ne postoji studija ekonomske opravdanosti. „Da postoje takve studije, nikad ništa ne bismo izgradili, ni taj stadion, ni pola auto-puteva, pa ni Moravski koridor“, gotovo ležerno, kao da nije svestan značenja svojih reči, odgovorio je Vučić novinarki Oko magazina Anici Telesković na njeno pitanje zašto za stadion u Zaječaru, koji je koštao oko 30 miliona evra, nije urađena studija ekonomske opravdanosti.
„Da postoje studije ekonomske opravdanosti, nikad ništa ne bismo izgradili, ni stadion, ni pola auto-puteva, pa ni Moravski koridor“, gotovo ležerno, kao da nije svestan značenja svojih reči, nedavno je izjavio Vučić. A u tome i jeste suština problema
Baš zbog toga postoji i bojazan da se ni budući Ekspo nikada neće isplatiti. Prošle jeseni, u međuvremenu preminuli, bivši ministar finansija Srbije Dušan Vujović rekao je da bi već sada uveliko trebalo planirati korišćenje tih objekata kada se izložba završi. Početkom juna sličnu poruku vlastima poslao je i Dimitri Kerkezes.
„Cilj svakog Ekspa trebalo bi da bude da pokrije troškove i da se bar ne ide u gubitak. Nije uvek cilj profit, ali je Milano ostvario zaradu, a Aiči Ekspo 2005. u Japanu je imao profit 110 miliona dolara i taj novac je reinvestiran u razvoj grada. Niko ne tvrdi da se ulaganje može vratiti za vreme trajanja događaja od tri ili šest meseci. Zato moramo da budemo sigurni da postoji dobra namena i posle Ekspa za ovu lokaciju, da ona služi gradu, građanima i zemlji. To, dakle, mora biti dobro vođen projekat“, poručio je Kerkezes.
Samo još kad bi imao ko u Beogradu da ga čuje. I sasluša bar onoliko koliko su Vučić i Mali bili spremni da razgovaraju i slikaju se sa Juseinom Boltom. U naprednjačkom stilu, „brže, jače, bolje“. A poreski obveznici? E, pa, oni će tek moći da se slikaju ako nadležni organi zaduženi za pripremu Ekspa olako budu shvatali svoj posao. I ako im od kvaliteta budu mnogo važniji rokovi, zbog kojih se spremaju i izmene Zakona o posebnim postupcima radi realizacije međunarodne specijalizovane izložbe Ekspo 2027.
Javna rasprava o izmenama leks specijalisa za Ekspo do 18. jula
Ovoga puta bar je planirana javna rasprava o novim rešenjima od 19. juna do 18. jula. Sreća u nesreći je i što je Vlada u tehničkom mandatu odustala od prvobitne namere da početkom godine na brzinu progura nova rešenja, po kojima će objekti za Ekspo moći privremeno, bar dve godine, da se koriste i bez upotrebne dozvole. Uz to, njima Vlada sama sebi daje odrešene ruke da „bliže uređuje uslove, način i postupak za privremeno korišćenje, odnosno puštanje u rad objekata“ za Ekspo. Brine i to što će država kao investitor moći sama da odabere privatne firme, koje će na ugovoreno vreme upravljati nekim od objekata budućeg kompleksa, ali će moći i da ih izdaje u zakup nekom trećem.
Ako su pripreme za Ekspo u Kazahstanu 2017. obeležila hapšenja zbog korupcije, kako odagnati sumnje na moguću korupciju i u Srbiji, jer se ne pamti kada su agencije za sprečavanje korupcije i pranja novca pokrenule postupak protiv nekog funkcionera
I tu se vraćamo na početak priče i suđenja u Kazahstanu zbog korupcije. Tim pre što nove odredbe predviđaju i mogućnosti da država neposrednom pogodbom nekom privatniku te objekte da u zakup po ceni nižoj od tržišne. I kako onda odagnati sumnju u moguću korupciju, čak i da je nema. Posebno u Srbiji, u kojoj se ne pamti kada je Agencija za sprečavanje korupcije ili Agencija za sprečavanje pranja novca pokrenula postupak protiv nekog visokog zvaničnika.
Istine radi, zbog Ekspa ili Olimpijskih igara, zakone su menjale i druge zemlje, poput Južne Koreje ili Francuske, koja je privremenim zakonom ubrzala procedure za javne nabavke i pojednostavila izdavanje građevinskih dozvola. Problem je što je Francuska samo ubrzala, a Srbija je praktično ukinula javne nabavke za Ekspo. I što u tim zemljama nije pala tek rekonstruisana nadstrešnica železničke stanice. A đavo se, kao i uvek, krije u detaljima.
