Galeniku je Srbija svojevremeno prodala za 16 miliona, a PKB Beograd za 120 miliona evra, dok je za samo godinu dana postojanja domaćoj javnosti skoro nepoznati Ominimo Insurance procenjen na 200 miliona evra. Kako je to moguće? Hoće li možda to biti prvi ovdašnji „jednorog“, čija će vrednost premašiti milijardu dolara? Na ta i druga pitanja za Radar sa Kipra, gde je i sedište Ominimo holdinga, odgovara Dušan Komar, osnivač i jedan od suvlasnika tog startapa, koji je pre ulaska u privatni biznis radio u NBS i Mekinsiju, jednoj od vodećih konsultantskih kompanija sveta.
„Prvo, veličina tržišta pravi razliku. Fudbal redovno prati od 500 do 800 miliona, a vaterpolo manje od milion ljudi. Zato najbolji fudbaleri zarađuju više od 50 miliona, a najbolji vaterpolisti 150-200 hiljada evra godišnje. Drugo, vrednost kompanija zavisi i od očekivanog rasta i pozicije na tržištu. Gugl, na primer, uz prihod od 350 milijardi dolara vredi oko 1.860 milijardi, dok Folksvagen uz identičan prihod vredi ‘samo’ 54 milijarde dolara, 34 puta manje. Jednostavno, tržište u budućnosti očekuje mnogo više od Gugla, jer je mnogo lakše naći alternativu Folksvagenu nego Guglu. Inicijalna valuacija Ominima od 200 miliona evra odražava obe ove komponente – digitalan proizvod koji je lako ponuditi na globalnom tržištu, a nemoguće ga je kopirati i visok potencijal rasta baziran na skalabilnoj tehnologiji. Sa druge strane, kompanije poput Galenike i PKB-a posluju uglavnom na domaćem tržištu i prodaju fizičke proizvode, koje je teško skalirati. Ovde moram da se ogradim, nisam analizirao ove dve firme i ne znam njihovu stvarnu vrednost, kao ni to da li su prodate po tržišnoj vrednosti, pa je i moj odgovor više konceptualan nego konkretan“, objašnjava Komar.
Može li Srbija i pod kojim uslovima u dogledno vreme dobiti prvog „jednoroga“ i zašto takvih kompanija ima u Sloveniji i Hrvatskoj, a nema u Srbiji?
Srbija će dobiti svog prvog jednoroga i verujem da bi Ominimo to mogao da postane već sledeće godine. Osvojili smo 300.000 korisnika na svom prvom tržištu za samo godinu dana, a kako se, već ove godine, budemo širili na nova EU tržišta, očekujemo da brzo pređemo prag valuacije od milijardu dolara. Poređenja radi, našem britanskom konkurentu, kompaniji Marshmallow bilo je potrebno sedam godina da dođe do prvih milion korisnika i to na šest puta većem tržištu, a upravo je podigao rundu finansiranja pri valuaciji od dve milijarde dolara. To mi govori da je Ominimo i dalje potcenjen, ali ćemo i to ispraviti daljim rezultatima poslovanja. Postati jednorog je izuzetno teško, jedan od 10.000 startapa to uspe. Hrvatska ima dva jednoroga, Slovenija jednog, ali ne bih iz toga izvlačio prevelike zaključke, jer je uzorak još uvek mali. To je kao kada bi se Hrvati pitali zašto Srbija ima Novaka Đokovića, a oni ne. Na tako malom uzorku – jedan vrhunski sportista – nije zahvalno donositi zaključke o čitavom sistemu. Da li je Srbija uradila više za razvoj tenisa od Hrvatske? Ne verujem. Jedno je sigurno, ako želimo više jednoroga, potrebno je da se više fokusiramo na kompanije koje imaju svoj proizvod i od starta su osmišljene za takmičenje na globalnom nivou. Veliki deo domaćeg IT sektora i dalje je orijentisan na autosorsing, što je legitiman model, ali je strukturno ograničen, a takav poslovni model tržište ceni manje.
Vrednost kompanija zavisi i od očekivanog rasta i pozicije na tržištu. Uz isti prihod od 350 milijardi dolara Gugl vredi 1.860 milijardi, a Folksvagen „samo“ 54 milijarde. Razliku pravi i veličina tržišta i zato najbolji fudbaleri zarađuju više od 50 miliona, a najbolji vaterpolisti 150-200 hiljada evra godišnje
Ne bi bio prvi slučaj da na poslovnom nebu neka firma iznenada zasija kao najsjajnija zvezda, a da potom isto tako brzo, nekad i brže, nestane, kao zvezda padalica. Možete li uz sve modele koje koristite za procenu rizika i rizik od takvog scenarija svesti na najmanju moguću meru?
To je legitimno pitanje i nešto o čemu bi svaki ozbiljan osnivač trebalo da razmišlja. Videli smo mnoge kompanije koje su brzo zasijale, a još brže se ugasile, uglavnom zato što su rasle na osnovu hajpa, a ne na temelju zdravog biznisa. U Ominimu gradimo pažljivo i od nule, postali smo profitabilni već u prvoj godini, jer nam se rast bazira na rigoroznoj selekciji rizika, a ne na trošenju novca na marketing. Mnogi su nam predviđali neuspeh. Prvo su govorili da nikada nećemo lansirati dobar proizvod, pa da nećemo uspeti da dođemo do značajnog tržišnog udela, pa da nikada nećemo biti profitabilni, a sad kažu da nećemo dugo trajati. Ali to je deo puta. Dok ne uspeš, suočavaš se sa skepticima, a kada uspeš, svi te tapšu po ramenu i kažu da su uvek verovali u tebe.
Prošle godine u junu ste u Novom Sadu registrovali srpski ogranak vaše firme. A zašto ste za njeno sedište izabrali Budimpeštu, zbog povoljnih uslova za poslovanje, zato što je Mađarska deo EU, a Srbija nije ili iz nekog trećeg razloga? Je li Ominimo srpska ili mađarska kompanija?
Naš ogranak u Srbiji registrovan je kao razvojni centar u kome zapošljavamo softverske inženjere i data scientiste iz Srbije koji pružaju usluge ostatku Ominimo grupe. U Srbiji ne nudimo osiguranje, niti ostvarujemo prihode. Naše prvo tržište bila je Mađarska, ali ni to nije sedište kompanije. Holding struktura Ominima nalazi se na Kipru. Primarno se fokusiramo na tržište EU gde, zahvaljujući usklađenom zakonodavstvu u oblasti osiguranja, licenca dobijena u jednoj zemlji članici može lako da se koristi i u drugim članicama kroz tzv. passporting režim. Srbija, nažalost, još nije deo EU, a tržište osiguranja ovde i dalje nije u potpunosti liberalizovano. Iz tog razloga trenutno ne nudimo proizvode u Srbiji i ne planiramo dok se to ne promeni.
Mnogi su nam predviđali neuspeh. Prvo su govorili da nikada nećemo lansirati dobar proizvod, pa da nikada nećemo biti profitabilni, a sad kažu da nećemo dugo trajati. Ali to je deo puta. Dok ne uspeš, suočavaš se sa skepticima, a kada uspeš, svi te tapšu po ramenu i kažu da su uvek verovali u tebe
Kako je došlo do strateškog partnerstva vaše firme i Zurich Insurance Group, druge po veličini osiguravajuće kompanije u Evropi, koja je nedavno postala manjinski akcionar Ominima? I može li se znati koliki je udeo kupila i koliko ga je platila?
Kada u prvoj godini na svom prvom tržištu uzmete sedam odsto udela i to sa nivoom šteta ispod tržišnog proseka, priroda razgovora sa investitorima se menja. Nijedna insurtech kompanija, a ni tradicionalno osiguranje, nikada do sada nije postiglo taj rezultat u tom roku, ni na jednom tržištu u Evropi. U svetu startapa, prethodno iskustvo i reference imaju određenu težinu, ali ono što zaista otvara sva vrata jesu rezultati. Brojne globalne osiguravajuće kuće su nam se obratile za saradnju, a mi izabrali Zurich Insurance Group zbog njihove reputacije, finansijske snage i komplementarnosti sa našom strategijom. U duhu švajcarske profesionalnosti i diskrecije, ta grupa nikada ne govori o detaljima svojih investicija tako da ih ni ja, iz poštovanja prema partneru, ne bih pominjao.
Prava je retkost na našim prostorima da osnivač prepusti deo firme nekom drugom, jer svako bi da se za sve pita. Zašto ste se vi odlučili na takav korak? I da li biste to savetovali i drugima?
Ja volim jednu izreku koja kaže „Ako želiš da ideš brzo – idi sam, ako želiš da ideš daleko – idi sa nekim“. Graditi nešto zajedno nije samo efikasnije, već je i zabavnije. Moji suosnivači imaju znanja koje ja nikada ne bih mogao da savladam – Denis je vodeći svetski data scientist u osiguranju, a Laslo je najbriljantniji softverski inženjer kojeg znam. Mi smo jedni drugima kontrateža – ja uglavnom stavljam akcenat na rast, Denis insistira na profitabilnosti, a Laslo tehnologijom sve to čini mogućim. Uvek bih pre izabrao da podelim vlasništvo u globalno relevantnom startapu nego da imam 100 odsto u nečem irelevantnom. Da sam krenuo sam, bez njih dvojice, danas ne bismo ni razgovarali, jer bez njih Ominimo ne bi bio ovo što jeste.
Srbija nije deo EU i zbog toga ne nudimo osiguranje, niti ostvarujemo prihode u zemlji. Uz to, tržište je takvo da vam na tehničkom pregledu neko proda polisu osiguranja od auto odgovornosti u sklopu registracije vozila i to je to. O drugim netržišnim praksama ne bih ni govorio
Nakon uspeha u Mađarskoj, ove godine planirate širenje na tržišta Poljske, Švedske i Holandije, a potom i na sve veće zemlje EU. A šta je sa Srbijom, čije je tržište osiguranja automobila iz više razloga veoma specifično?
Srbija, nažalost, još nije deo EU, što automatski podiže barijeru za naš ulazak. Osim toga, tržište obaveznog osiguranja od auto-odgovornosti u Srbiji regulisano je tako da osiguravajućim kućama ne dozvoljava da slobodno formiraju cene. S obzirom na to da je sofisticirani pristup optimizaciji cena naša ključna kompetitivna prednost, u takvom okruženju taj element potpuno gubi značaj. A kada cena više nije diferencijator, glavni faktor uspeha postaje distribucija. I tu se Srbija razlikuje od EU, jer tamo većina vozača upoređuje cene polisa onlajn ili preko brokera, a u Srbiji, gde su cene iste, vozači često i ne znaju čiju polisu kupuju. Na tehničkom pregledu neko vam jednostavno proda polisu u sklopu registracije vozila i to je to. O nekim drugim netržišnim praksama ne bih ni govorio.
Koliko vam je u pokretanju sopstvenog biznisa značilo to što ste, sa još nekim kolegama, jedno vreme radili u NBS, a potom i kao konsultanti u Mekinsiju?
Rad u NBS mi je dao uvid u to kako funkcionišu finansijske institucije, kako se regulišu i zašto je finansijska stabilnost važna. Iskustvo u Mekinsiju mi je omogućilo da iznutra upoznam industriju osiguranja. Tokom više od decenije rada sa vodećim osiguranjima u EU, iz prve ruke sam video zašto se ta industrija teško menja – zbog zastarele tehnologije, manjka talenta i vrlo sporog odlučivanja. Inače, Denis i ja smo, još kao Mekinsi konsultanti, zajedno napravili nekoliko kompanija sličnih Ominimu širom Evrope, samo što smo tada to radili za klijente Mekinsija. Kada je došao trenutak da napravimo sopstveni startap, bilo je znatno lakše, jer smo tačno znali šta radimo. Posebno mi je drago što su mnogi sjajni ljudi iz Mekinsija prešli u Ominimo i sada ga grade zajedno sa nama.
Nažalost, u Srbiji sam mnogo puta video vlasnike i direktore firmi koji misle da je njihova uloga da znaju sve i koji su toliko uvereni u svoju nepogrešivost da bi radije upropastili firmu nego poslušali druge. Taj pomak od sujete ka oslanjanju na podatke je ključan
Već godinama izvoz IKT usluga iz Srbije raste po dvocifrenim stopama. Ima li tu i neko „ali“?
Tačno je da izvoz IT usluga već godinama raste i to je sjajno, jer je ta ekspanzija omogućila stvaranje jedne nove srednje klase u Srbiji. Problem sa rastom zasnovanim pretežno na autsorsingu je što dugoročno nije održiv. Kako troškovi zarada u IT sektoru u Srbiji rastu, tako je za klijente sa Zapada Srbija sve manje atraktivna destinacija za razvoj softvera. Ipak, i ovaj proces „konvergencije zarada“ je odličan sam po sebi, jer zbog njega mnogi pametni mladi ljudi ovde mogu da ostvare kvalitetan život na temelju svog znanja.
Vaša firma koristi veštačku inteligenciju da bi preciznije procenila rizike, što je posebno važno za osiguravajuće kompanije. U kojoj meri bi i neke druge kompanije iz Srbije mogle više da koriste AI za unapređenje svog biznisa?
Primena veštačke inteligencije ne bi trebalo da bude cilj sama po sebi. Ona može da bude korisna u određenim situacijama, ali nije rešenje za sve. U našem slučaju, koristi se za precizniju procenu rizika svakog vozača i određivanje cena polisa. Mi zapravo govorimo o pametnoj upotrebi podataka i sofisticiranim metodama zaključivanja. Ono što je meni bilo važno da naučim, a što vidim da često nedostaje u poslovnoj kulturi kod nas, jeste spremnost da stavimo sopstvene pretpostavke na test. Često sam imao čvrsto uverenje o nečemu – a podaci su me demantovali – i onda smo odlučili da ne uradimo ono što sam prvobitno predložio. Nažalost, u Srbiji sam mnogo puta video vlasnike i direktore firmi koji misle da je njihova uloga da znaju sve i koji su toliko uvereni u svoju nepogrešivost da bi radije upropastili firmu nego poslušali druge. Taj pomak od sujete ka oslanjanju na podatke je ključan.
Da li su firme poput Ominima način da se smanji „odliv mozgova“, da oni ostanu ovde i doprinesu bržem rastu srpskog, a ne nemačkog ili nečijeg drugog BDP-a? Pitam i zbog toga što su u vašem timu i osvajači osam medalja sa međunarodnih Olimpijada iz matematike i fizike?
Srbija ima neverovatan talenat. Često čujemo vesti o našim đacima koji osvajaju medalje na međunarodnim olimpijadama znanja. Ponosni smo što u Ominimu imamo osam medalja sa Olimpijada iz matematike i fizike. Kada sam diplomirao 2008. osećao sam potrebu da odem u inostranstvo na dalje usavršavanje. Danas sam zaista srećan što smo uspeli da izgradimo firmu koja rešava globalno relevantne probleme u industriji osiguranja, ima međunarodni domet i značaj, a u kojoj možete da radite iz Srbije, iz naših kancelarija u Novom Sadu i Beogradu. Ne bih sebi da dajem previše značaja. Bilo bi pretenciozno tvrditi da Ominimo može da reši problem odliva mozgova, niti smo prva kompanija koja u Srbiji nudi vrhunsko radno okruženje. Jedino što mogu da poželim jeste da takvih firmi bude sve više. A nekad je i dobro otići, videti kako stvari funkcionišu napolju i onda odlučiti šta vam najviše odgovara.
Ekonomski rast Srbije se do sada u velikoj meri oslanjao na strane investicije, a kada nezaposlenost padne na pet odsto može da ga povuče samo domaći privatni sektor, a to podrazumeva vladavinu prava, smanjenje birokratije, poresko rasterećenje i fleksibilniji Zakon o deviznom poslovanju
Koliko su za ekonomiju svake zemlje važne inovacije i nove tehnologije i može li se na njih računati ako se ne posveti adekvatna pažnja obrazovanju i nauci?
Inovacije i nove tehnologije nisu luksuz, već preduslov za dugoročan ekonomski rast. Zemlje koje se oslanjaju na jeftinu radnu snagu ili prirodne resurse brzo dođu do svog limita. Ako želite održiv rast, veće plate i konkurentnost na globalnom tržištu, morate da ulažete u znanje. A to počinje od obrazovanja i nauke. Ne možete očekivati da se pojave vrhunski inženjeri, preduzetnici ili naučnici ako prethodno niste stvorili uslove u kojima oni mogu da rastu. Ulaganje u obrazovanje nije trošak, to je najvažnija investicija koju jedna zemlja može da napravi. I to se ne vidi odmah, ali za 10 ili 15 godina razlika između onih koji su ulagali i onih koji nisu biće ogromna.
Fiskalni savet odavno upozorava da Srbija privredni rast više ne bi smela da bazira na velikim javnim, državnim i direktnim stranim investicijama, već na ulaganju domaćeg privatnog kapitala i to pre svega u tehnološki napredne sektore koji stvaraju veću dodatu vrednost. Čini se da je to lako reći, a da li je i moguće?
Tačno je da se ekonomski rast u Srbiji do sada u velikoj meri oslanjao na SDI, koje su dostigle učešće u BDP-u od sedam odsto. I to može da funkcioniše dok je nezaposlenost visoka, ali kada padne na nivo od pet procenata, što se već dešava u pojedinim sektorima, ulazimo u fazu gde glavni izazov postaje nedostatak radne snage. A Srbija nije ni Češka ni Poljska, a kamoli Nemačka ili Francuska, pa da može da računa na uvoz miliona radnika. Tada rast može da se nastavi samo ako ga povuče domaći privatni sektor, ali i za to moraju da se stvore bolji uslovi. Pre svega, vladavina prava, smanjenje birokratije, poresko rasterećenje i fleksibilniji Zakon o deviznom poslovanju. Preduzetnik mora da zna, ako ga neko prevari, da može da dobije presudu u roku od par meseci, ne za pet godina. A država i njeni servisi, poput raznih inspekcija, trebalo bi da deluju edukativno i preventivno, a ne da svoj cilj vide u kažnjavanju preduzetnika. Ja kad čujem da je neka pekara zatvorena na mesec dana zbog neslaganja u kasi od par stotina dinara, obuzmu me tuga i bes. Takav pristup nije samo katastrofa za vlasnika pekare, nego za celu privredu.
Tačno je da izvoz IT usluga već godinama raste i to je sjajno, ali rast zasnovan pretežno na autsorsingu dugoročno nije održiv. Kako troškovi zarada u IT sektoru rastu, tako je za klijente sa Zapada Srbija sve manje atraktivna destinacija za razvoj softvera
Kako uopšte proceniti rizik od bilo čega u svetu u kome preko noći odluka predsednika SAD Donalda Trampa da višestruko uveća carine može praktično neki biznis učiniti neodrživim?
U ovom trenutku niko ne može sa sigurnošću da proceni rizik sa kojim se globalna ekonomija suočava. Sama činjenica da su ključni berzanski indeksi izuzetno volatilni – u poslednjih dva meseca smo videli amplitudu S&P 500 indeksa kakva se ne pamti još od korone – i da su međunarodne institucije i rejting agencije u više navrata tokom poslednjih mesec dana revidirale procene efekata Trampovih carina na globalni rast, govori koliko je neizvesnost visoka. U ovakvim situacijama, preciznost ustupa mesto agilnosti – nije više poenta u tome da predvidite sve promene, već da budete dovoljno brzi da reagujete kad se one dogode. To je nova realnost upravljanja rizicima.
