U Americi i Zapadnoj Evropi ljudi žive lošije nego pre 50-ak godina. Planetom vlada nekoliko desetina prebogatih porodica.
Najbogatijih 0.1 posto ima više nego 99 posto čovečanstva. Svetu su potrebni novi zakoni koji će omogućiti pravedniju raspodelu bogatstva.
Pitanje je u kakvom svetu želimo da živimo. Želimo li da svi budemo robovi globalnih faraona, ili hoćemo nešto bliže utopiji.
Tržište neizbežno vodi u monopol i logično je da globalisti teže da budu u prostoru bez regulacije ili da budu višestruko moćniji od regulatora.
Takodje, tržište produkuje ogromno bacanje resursa, a samim tim i zagadjenje.
Sve ovo treba uzimati u obzir kada se razmatra biranje ekonomskog modela.
Mišljenja sam da bi u cilju smanjenja potrošnje i zagadjenja, uvodjenja izvesnosti i smanjenja nejednakosti trebalo ići u pravcu programske ekonomije. U liberalnim modelima u finalu korist samo ima grupa bogatih vlasnika kapitala, svi ostali su gubitnici.
Добри коментари.
Тачно је да економија све више подсећа на алхемију и са академске тачке гледишта уопште се не ради о егзактној науци већ о вештини и то изгледа маркетинга пре свега.
По томе личи на политикологију која је у нашој верзији достигла врхунац са назадњачким шибицаром на власти и хипнотисаним жртвама које каскају за њим.
Боље је зато било да је тема гласила – „Деглобализација и наша улога у њој.“
После опијености тржиштем и свеопштим грабљењем које је и нас закачило отрежњење ће бити сурово и болно али неминовно.
Излаз јесте у враћању националној економији и регулацији тржишта које мора да балансира не само интересе глобалног капитала и појединаца који профитирају већ и народа и државе.
Трамп указује на правац иако то још многи не схватају.
Да царине јесу средство економског рата али и средство које ако се умерено користи подстиче домаћу производњу. Не може се бесконачно живети у економији заснованој на јефтиној радној снази и увозу свега а свакако не у задуживању до бесвести.
За нас је лекција да шибицарење не ради и да шибицаре треба вратити на улицу а студенте у клупе а раднике у фабрике и то баш тим редоследом.
Knjiga moze da se naruci:
Ekonomski fakultet
Ulica Liceja Knezevine Srbije 3
34000 Kragujevac
Imejl: [email protected]
Telefon: 034 303 500
Cena: 2.400 din
Sa ekonomijom nije u redu, jer su globalne kompanije progutale na milione malih biznisa po svetu, nakon čega zaposleni u tim bisnisima postaju broj na papiru.
Te kompanije ne žele da se odresknu dela profita, smanje ogromne troškove na marketing i druge gluposti, ali smanjuju troškove tako što otpuste 10.000 radnika širom sveta.
Pogledajte u Srbiji ko su vlasnici većine brendova flaširane vode, konditorskih proizvoda, itd. Njih baš briga da li će sutra prepoloviti ili desektovati broj radnika, njima je jeftnije da kupe mašinu od milion evra nego da plaćaju 5 ili 10 radnika, jer trošak mašine mogu kao investiciju da odbiju od poreza, a platu radnika ne mogu.
Rade na AI rešenjima koja će zameniti vozače taksija, vozače kamiona, konobare, bukvalno kod tih globalnih biznisa čovek postaje višak. Samo treba pitati rukovodstva tih kompanija od kojih para će onda narod kupovati te njihove usluge, ako niko ne bude imao platu.
Filosof,Vi ste „operisani od uzvišenih reči te nam se u prostoti i skrnavljenu filosofske misli javljate.“
Nemojte više ako Filosoifiji dobro mislite,pa nama kako god da bude,a biće bolje nego što jeste.
„Sprdač“, filosof je potpuno u pravu iako je oto rekao potpuno prihvatljivim opšteprihvaćenim rečnikom. Ne vidim poentu tvog praznog napada na njega?
Трошкови зарада признају се као порески расход. Машине и остала опрема постају расход кроз амортизацију, а и ту имају ограничења у вези амортизације која се признаје за пореске сврхе. Неки би да мењају свет, а прескочили су основне лекције из економије.
Članak nema jasnu poentu – sličan je marketinškoj brošuri koja nas ubeđuje da kupimo knjigu. Zašto autor članka nije pročitao knjigu i dao analizu iste sa osvrtom na npr. uzroke i posledice globalizacije i deglobalizacije. Moguće je da autor članka to ne smatra bitnim, kao ni ekonomisti koji su prevideli niz događaja koji su se desili u svetu, kako je navedeno na početku članka.
Slicno sam pomislio dok sam zurio ka kraju teksta i zakljucku.
Bice da je i ovo samo kratki trejler koji treba da zaintrigira. Svakako samo jedan od brzbroj mikro instrumenata globalnog konzumerizma.
Gde mi smrtici mozemo kupiti ovu knjigu.
Tema je vise nego interesantna, cini se da nam pruza uvid u sadasnje stanje ovog vremena, te svakom ko se dodatno obrazuje daje priliku da zauzme sopstveni stav.
Zato što prodaju „akcije“ i „garancije“, proizvod nije bitan, bitan je marketing. Troškovi marketinga su ogromni a ne ulaze u supstancu proizvoda nego u supstancu raznih socijalnih mreža, vajbera i sličnih čuda, uglavnom svaki marketinški učinak je nematerijalan a košta.
U Americi i Zapadnoj Evropi ljudi žive lošije nego pre 50-ak godina. Planetom vlada nekoliko desetina prebogatih porodica.
Najbogatijih 0.1 posto ima više nego 99 posto čovečanstva. Svetu su potrebni novi zakoni koji će omogućiti pravedniju raspodelu bogatstva.
Pitanje je u kakvom svetu želimo da živimo. Želimo li da svi budemo robovi globalnih faraona, ili hoćemo nešto bliže utopiji.
Tržište neizbežno vodi u monopol i logično je da globalisti teže da budu u prostoru bez regulacije ili da budu višestruko moćniji od regulatora.
Takodje, tržište produkuje ogromno bacanje resursa, a samim tim i zagadjenje.
Sve ovo treba uzimati u obzir kada se razmatra biranje ekonomskog modela.
Mišljenja sam da bi u cilju smanjenja potrošnje i zagadjenja, uvodjenja izvesnosti i smanjenja nejednakosti trebalo ići u pravcu programske ekonomije. U liberalnim modelima u finalu korist samo ima grupa bogatih vlasnika kapitala, svi ostali su gubitnici.
Добри коментари.
Тачно је да економија све више подсећа на алхемију и са академске тачке гледишта уопште се не ради о егзактној науци већ о вештини и то изгледа маркетинга пре свега.
По томе личи на политикологију која је у нашој верзији достигла врхунац са назадњачким шибицаром на власти и хипнотисаним жртвама које каскају за њим.
Боље је зато било да је тема гласила – „Деглобализација и наша улога у њој.“
После опијености тржиштем и свеопштим грабљењем које је и нас закачило отрежњење ће бити сурово и болно али неминовно.
Излаз јесте у враћању националној економији и регулацији тржишта које мора да балансира не само интересе глобалног капитала и појединаца који профитирају већ и народа и државе.
Трамп указује на правац иако то још многи не схватају.
Да царине јесу средство економског рата али и средство које ако се умерено користи подстиче домаћу производњу. Не може се бесконачно живети у економији заснованој на јефтиној радној снази и увозу свега а свакако не у задуживању до бесвести.
За нас је лекција да шибицарење не ради и да шибицаре треба вратити на улицу а студенте у клупе а раднике у фабрике и то баш тим редоследом.
Knjiga moze da se naruci:
Ekonomski fakultet
Ulica Liceja Knezevine Srbije 3
34000 Kragujevac
Imejl: [email protected]
Telefon: 034 303 500
Cena: 2.400 din
Sa ekonomijom nije u redu, jer su globalne kompanije progutale na milione malih biznisa po svetu, nakon čega zaposleni u tim bisnisima postaju broj na papiru.
Te kompanije ne žele da se odresknu dela profita, smanje ogromne troškove na marketing i druge gluposti, ali smanjuju troškove tako što otpuste 10.000 radnika širom sveta.
Pogledajte u Srbiji ko su vlasnici većine brendova flaširane vode, konditorskih proizvoda, itd. Njih baš briga da li će sutra prepoloviti ili desektovati broj radnika, njima je jeftnije da kupe mašinu od milion evra nego da plaćaju 5 ili 10 radnika, jer trošak mašine mogu kao investiciju da odbiju od poreza, a platu radnika ne mogu.
Rade na AI rešenjima koja će zameniti vozače taksija, vozače kamiona, konobare, bukvalno kod tih globalnih biznisa čovek postaje višak. Samo treba pitati rukovodstva tih kompanija od kojih para će onda narod kupovati te njihove usluge, ako niko ne bude imao platu.
Filosof,Vi ste „operisani od uzvišenih reči te nam se u prostoti i skrnavljenu filosofske misli javljate.“
Nemojte više ako Filosoifiji dobro mislite,pa nama kako god da bude,a biće bolje nego što jeste.
„Sprdač“, filosof je potpuno u pravu iako je oto rekao potpuno prihvatljivim opšteprihvaćenim rečnikom. Ne vidim poentu tvog praznog napada na njega?
Трошкови зарада признају се као порески расход. Машине и остала опрема постају расход кроз амортизацију, а и ту имају ограничења у вези амортизације која се признаје за пореске сврхе. Неки би да мењају свет, а прескочили су основне лекције из економије.
Članak nema jasnu poentu – sličan je marketinškoj brošuri koja nas ubeđuje da kupimo knjigu. Zašto autor članka nije pročitao knjigu i dao analizu iste sa osvrtom na npr. uzroke i posledice globalizacije i deglobalizacije. Moguće je da autor članka to ne smatra bitnim, kao ni ekonomisti koji su prevideli niz događaja koji su se desili u svetu, kako je navedeno na početku članka.
Slicno sam pomislio dok sam zurio ka kraju teksta i zakljucku.
Bice da je i ovo samo kratki trejler koji treba da zaintrigira. Svakako samo jedan od brzbroj mikro instrumenata globalnog konzumerizma.
Gde mi smrtici mozemo kupiti ovu knjigu.
Tema je vise nego interesantna, cini se da nam pruza uvid u sadasnje stanje ovog vremena, te svakom ko se dodatno obrazuje daje priliku da zauzme sopstveni stav.
Zato što prodaju „akcije“ i „garancije“, proizvod nije bitan, bitan je marketing. Troškovi marketinga su ogromni a ne ulaze u supstancu proizvoda nego u supstancu raznih socijalnih mreža, vajbera i sličnih čuda, uglavnom svaki marketinški učinak je nematerijalan a košta.