Na tribini na Pravnom sam lično prisustvovala. Nakon izlaganja profesora Begovića o tome zašto banke povećavaju kamate i zašto se primenjuje bančin kurs za švajcarac, odgovorio je da su se banke kreditno zaduživale u švajcarcima i da oni te kredite moraju da vraćaju u švajcarcima. Demantovala sam ga sa egzaktnim podacima iz zvaničnih finansijskih izveštaja banaka. Izvori sredstava banaka su mahom iz depozita stanovništva Srbije i depozita privrede Srbije (našta banke ne plaćaju kamate). U malim procentima su se neke banke kreditno zaduzivale. Od iznosa kreditnih zaduženja banaka, 95% su bila zaduženja u EURIMA. Ostala zaduženja su im bila u USD I CHF. Pojedine banke su imale subordinarne kredite u CHF od svojih matičnih banaka. To je bio zanemarljiv iznos u odnosu na bančine kredite (plasmane stanovništvu i privredi) sa valutnom klauzulom CHF. Banke su svim korisnicima kredita sredstva isplaćivale u dinarima. Ukoliko smo trebali EUR, ponovo nam je vršena konverzija, ovog puta u EUR po prodajnom bančinom kursu. Zaista se radilo i radi o velikoj organizovanoj prevari.
„Lično“ ste prisustvovali. Svaka Vam čast! A kako se to prisustvuje, a da nije „lično“? Demantovali ste profesora! Bravo! „Egzaktnim“ podacima! Koji su to podaci koji nisu egzaktni? I šta kažete, koristili ste „zvančine finansijske izveštaje banaka“. Ti izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) se vode u dinarima, pa se na osnovu njih nikako ne može dobiti informacija o valutnoj strukturi obaveza banaka. Nego, zašto ste Vi uzeli, ako ste uzeli, hipotekarni kredit u CHF? Mogli ste u EUR, i tako se nepokretnosti plaćaju u toj valuti. A niste. Iako je tadašnji guverner NBS Radovan Jelašić upozoravao na rizik zaduživanja u CHF, pri tadašnjem istorijski niskom kursu CHF u odnosu na EUR. Da li Vas je neko prisilio da se zadužite u CHF? Ponavljam pitanje: zbog čega ste se zadužili, ako ste se zadužili, u CHF?
Aha, prvo su bili „zvanični finansijski izveštaji“, a to su oni koje sam napomenuo (objavljuje ih NBS), a sada su „napomene uz finansijske izveštaje“, koje su navodno na sajtovima banaka. I šta kažete, 95% zaduženja banaka je bilo u EUR. Pa to bi onda značilo, uz dominaciju depozita u EUR, da su banke imale ogromnu otvorenu deviznu poziciju i to kratku u CHF. Pitanje za Vas: da li i po kom propisu NBS kontroliše otvorenu deviznu poziciju svih banaka? Sledeće pitanje: kolika je najveća dozvoljena neto otvorena pozicija u odnosu na osnovni kapital banke? Kada smo već kod kontrole otvorene devizne pozicije: da li valutni forvardi za NBS zamenjuju valutu kojom se zatvara otvorena devizna pozicija? Nego niste odgovorili na moje prethodno, dva puta izrečeno pitanje: zbog čega ste se zadužili, ako ste se zadužili, u CHF? Uputite me, molim Vas.
Kompletni i javno objavljeni finansiski izvestaji o poslovanju svih pravnih lica se nalaze na APR-u i na sajtovima banaka pa se mozete uputiti u pojedinosti.
Dostavljam Vam i intervju iz politike sa misljenjem predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića.
UTORAK, 02.04.2019, 08:18 -> 10:20
IZVOR:
RTS
Vrhovni kasacioni sud danas o kreditima u švajcarskim francima
Stav o rešavanju problema spornih kredita u švajcarskim francima danas bi trebalo da zauzme i Vrhovni kasacioni sud. Stav koji danas budemo usvojili obavezivaće sudije Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi mogu da donose i suprotne odluke, ali po reviziji slučajevi će doći kod nas, objašnjava za RTS predsednik VKS Dragomir Milojević. Moguće rešenje je ukidanje valutne klauzule u švajcarcima i indeksiranje kredita u evrima, smatra Milojević.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da postoje dve procesne situacije – građani tuže ili za raskid ugovora ili za ništavost ugovora, odnosno ništavost valutne klauzule u švajcarskim francima.
Milojević kaže da je valutna klauzula kao takva pravno prihvatljiva jer se ugovara kako bi se očuvala tržišna vrednost plasiranih sredstava.
Međutim, napominje da se to odnosi na valutne klauzule u evrima, jer Narodna banka Srbija „čuva“ kurs te valute i u odnosu na nju projektuje godišnju inflaciju.
Upitan koje su moguće opcije rešenja u navedenim procesnim situacijama i koje bi rešenje on predložio, Milojević kaže da je on za proglašenje ništavosti valutne klauzule u švajcarskim francima.
„Nemamo dokaza, odnosno, banka treba da pruži dokaze da se zadužila na međubankarskom tržištu baš u švajcarskim francima i da je tu valutu i plasirala građanima u vidu kredita. Takođe, obaveza banke je da pruži dokaze da je pisano obavestila građane o rizicima takvog poslovanja, odnosno zaključivanja takvih kredita“, objašnjava Milojević.
Predsednik Vrhovnog kasaciong suda priznaje da sporovi predugo traju, ali navodi da je razlog za to preopterećenost sudova.
Današnja odluka Vrhovnog kasacionog suda trebalo bi da bude smernica za sudove kako da postupaju, koje dokaze da prikupljaju i kako da presuđuju. Ipak, to su samo smernice i nisu obavezujuće.
„Smernice obavezuju samo sudije Vrhovnog kasacionog suda. Nižestepeni sudovi mogu da donose i suprotne odluke, po reviziji će doći kod nas, a naš stav je takav kakav danas budemo zauzeli“, ukazuje Milojević.
Na današnjoj sednici mogao bi da bude usvojen i pravni stav da se, dok se ne okončaju sporovi, zastane sa iseljavanjem građana koji su prestali sa plaćanjem kredita iz ekonomskih razloga.
Ipak, predsednik VKS upozorava da ništavost valutne klauzule ne znači i ništavost celog ugovora, jer druge odredbe govore o preuzetim obavezama, kamatama i načinima plaćanja.
Građani treba da nastave da plaćaju stambene kredite, ali indeksirane u evrima, smatra predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Ovde je bitno da niko u Srbiji, ni pravnici ni ekonomisti,ni udruženja gradjana, osim Udruženja FRANAK SRBIJA, koje nije dobrodošlo ni na jednoj televiziji niti portalu, niti bilo gde, neće da kažu pravu istinu o CHF kreditima i činjenici da konverzijom niko nije dobio puno obeštećenje i da se i po direktivama EU i presudama EU, a evo vidimo i presudama VS Slovenije, vidi da su svi ti ugovori ništavi..Ako su naši pravnici i ekonomisti najbolji na celom svetu, onda nek nam bude ovako kako je
Банкарских ботова имамо за извоз.Волксбанка и касније под другим именима није имала задужење у швајцарцима.Проверено.Друга ствар, професорка је по наводима са факултета фалсификатор (плагијатор).Верујем да је склона томе јер је у Политици срамно за научника злоупотребила ( нетачно селективно непринципијално )податке о каматама и курсевима ЦХФ/ЕУР, наравно у корист банака.Супруг јој у УО Уникредит банци.Власници неколико станова у БГД.
Treba izbaciti dinar i preći na evro ako je moguće
Na tribini na Pravnom sam lično prisustvovala. Nakon izlaganja profesora Begovića o tome zašto banke povećavaju kamate i zašto se primenjuje bančin kurs za švajcarac, odgovorio je da su se banke kreditno zaduživale u švajcarcima i da oni te kredite moraju da vraćaju u švajcarcima. Demantovala sam ga sa egzaktnim podacima iz zvaničnih finansijskih izveštaja banaka. Izvori sredstava banaka su mahom iz depozita stanovništva Srbije i depozita privrede Srbije (našta banke ne plaćaju kamate). U malim procentima su se neke banke kreditno zaduzivale. Od iznosa kreditnih zaduženja banaka, 95% su bila zaduženja u EURIMA. Ostala zaduženja su im bila u USD I CHF. Pojedine banke su imale subordinarne kredite u CHF od svojih matičnih banaka. To je bio zanemarljiv iznos u odnosu na bančine kredite (plasmane stanovništvu i privredi) sa valutnom klauzulom CHF. Banke su svim korisnicima kredita sredstva isplaćivale u dinarima. Ukoliko smo trebali EUR, ponovo nam je vršena konverzija, ovog puta u EUR po prodajnom bančinom kursu. Zaista se radilo i radi o velikoj organizovanoj prevari.
„Lično“ ste prisustvovali. Svaka Vam čast! A kako se to prisustvuje, a da nije „lično“? Demantovali ste profesora! Bravo! „Egzaktnim“ podacima! Koji su to podaci koji nisu egzaktni? I šta kažete, koristili ste „zvančine finansijske izveštaje banaka“. Ti izveštaji (bilans stanja i bilans uspeha) se vode u dinarima, pa se na osnovu njih nikako ne može dobiti informacija o valutnoj strukturi obaveza banaka. Nego, zašto ste Vi uzeli, ako ste uzeli, hipotekarni kredit u CHF? Mogli ste u EUR, i tako se nepokretnosti plaćaju u toj valuti. A niste. Iako je tadašnji guverner NBS Radovan Jelašić upozoravao na rizik zaduživanja u CHF, pri tadašnjem istorijski niskom kursu CHF u odnosu na EUR. Da li Vas je neko prisilio da se zadužite u CHF? Ponavljam pitanje: zbog čega ste se zadužili, ako ste se zadužili, u CHF?
Uz finansijske izvestaje na sajtu banaka možete pogledati i napomene uz finansijske izvestaje i uputiti se u strukturu plasmana i zaduzenja.
Aha, prvo su bili „zvanični finansijski izveštaji“, a to su oni koje sam napomenuo (objavljuje ih NBS), a sada su „napomene uz finansijske izveštaje“, koje su navodno na sajtovima banaka. I šta kažete, 95% zaduženja banaka je bilo u EUR. Pa to bi onda značilo, uz dominaciju depozita u EUR, da su banke imale ogromnu otvorenu deviznu poziciju i to kratku u CHF. Pitanje za Vas: da li i po kom propisu NBS kontroliše otvorenu deviznu poziciju svih banaka? Sledeće pitanje: kolika je najveća dozvoljena neto otvorena pozicija u odnosu na osnovni kapital banke? Kada smo već kod kontrole otvorene devizne pozicije: da li valutni forvardi za NBS zamenjuju valutu kojom se zatvara otvorena devizna pozicija? Nego niste odgovorili na moje prethodno, dva puta izrečeno pitanje: zbog čega ste se zadužili, ako ste se zadužili, u CHF? Uputite me, molim Vas.
Kompletni i javno objavljeni finansiski izvestaji o poslovanju svih pravnih lica se nalaze na APR-u i na sajtovima banaka pa se mozete uputiti u pojedinosti.
Dostavljam Vam i intervju iz politike sa misljenjem predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića.
UTORAK, 02.04.2019, 08:18 -> 10:20
IZVOR:
RTS
Vrhovni kasacioni sud danas o kreditima u švajcarskim francima
Stav o rešavanju problema spornih kredita u švajcarskim francima danas bi trebalo da zauzme i Vrhovni kasacioni sud. Stav koji danas budemo usvojili obavezivaće sudije Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi mogu da donose i suprotne odluke, ali po reviziji slučajevi će doći kod nas, objašnjava za RTS predsednik VKS Dragomir Milojević. Moguće rešenje je ukidanje valutne klauzule u švajcarcima i indeksiranje kredita u evrima, smatra Milojević.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da postoje dve procesne situacije – građani tuže ili za raskid ugovora ili za ništavost ugovora, odnosno ništavost valutne klauzule u švajcarskim francima.
Milojević kaže da je valutna klauzula kao takva pravno prihvatljiva jer se ugovara kako bi se očuvala tržišna vrednost plasiranih sredstava.
Međutim, napominje da se to odnosi na valutne klauzule u evrima, jer Narodna banka Srbija „čuva“ kurs te valute i u odnosu na nju projektuje godišnju inflaciju.
Upitan koje su moguće opcije rešenja u navedenim procesnim situacijama i koje bi rešenje on predložio, Milojević kaže da je on za proglašenje ništavosti valutne klauzule u švajcarskim francima.
„Nemamo dokaza, odnosno, banka treba da pruži dokaze da se zadužila na međubankarskom tržištu baš u švajcarskim francima i da je tu valutu i plasirala građanima u vidu kredita. Takođe, obaveza banke je da pruži dokaze da je pisano obavestila građane o rizicima takvog poslovanja, odnosno zaključivanja takvih kredita“, objašnjava Milojević.
Predsednik Vrhovnog kasaciong suda priznaje da sporovi predugo traju, ali navodi da je razlog za to preopterećenost sudova.
Današnja odluka Vrhovnog kasacionog suda trebalo bi da bude smernica za sudove kako da postupaju, koje dokaze da prikupljaju i kako da presuđuju. Ipak, to su samo smernice i nisu obavezujuće.
„Smernice obavezuju samo sudije Vrhovnog kasacionog suda. Nižestepeni sudovi mogu da donose i suprotne odluke, po reviziji će doći kod nas, a naš stav je takav kakav danas budemo zauzeli“, ukazuje Milojević.
Na današnjoj sednici mogao bi da bude usvojen i pravni stav da se, dok se ne okončaju sporovi, zastane sa iseljavanjem građana koji su prestali sa plaćanjem kredita iz ekonomskih razloga.
Ipak, predsednik VKS upozorava da ništavost valutne klauzule ne znači i ništavost celog ugovora, jer druge odredbe govore o preuzetim obavezama, kamatama i načinima plaćanja.
Građani treba da nastave da plaćaju stambene kredite, ali indeksirane u evrima, smatra predsednik Vrhovnog kasacionog suda.
Ovde je bitno da niko u Srbiji, ni pravnici ni ekonomisti,ni udruženja gradjana, osim Udruženja FRANAK SRBIJA, koje nije dobrodošlo ni na jednoj televiziji niti portalu, niti bilo gde, neće da kažu pravu istinu o CHF kreditima i činjenici da konverzijom niko nije dobio puno obeštećenje i da se i po direktivama EU i presudama EU, a evo vidimo i presudama VS Slovenije, vidi da su svi ti ugovori ništavi..Ako su naši pravnici i ekonomisti najbolji na celom svetu, onda nek nam bude ovako kako je
Банкарских ботова имамо за извоз.Волксбанка и касније под другим именима није имала задужење у швајцарцима.Проверено.Друга ствар, професорка је по наводима са факултета фалсификатор (плагијатор).Верујем да је склона томе јер је у Политици срамно за научника злоупотребила ( нетачно селективно непринципијално )податке о каматама и курсевима ЦХФ/ЕУР, наравно у корист банака.Супруг јој у УО Уникредит банци.Власници неколико станова у БГД.