Posle objave zvaničnih podataka u prvom kvartalu 2025. pale su u vodu tvrdnje najviših državnih zvaničnika, koje očito nisu bile zasnovane na ozbiljnijim stručnim analizama, da su ekonomske štete od blokada ogromne i da je srpski turizam u prva tri meseca „uništen“. U tome je prednjačio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je 29. aprila izjavio da je „u prva tri meseca turizam pao za 22,8 odsto“, ocenjujući da je to „direktna posledica zločinačkih blokada i zločinačkog rušenja Srbije, spolja i iznutra“.
A kako zaista stoje stvari u toj privrednoj grani i šta su pravi uzroci posrtanja srpskog turizma, ako se za analizu koriste isključivo zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku, ali i evropska statistička baza. Pođimo redom.
U Beogradu, epicentru protesta, ove godine više domaćih turista
Već letimičan pogled na zvanične podatke dovoljan je da se zaključi da u najmanju ruku ne stoji tvrdnja da je srpski turizam uništen i upropašten. Tim pre što su ukupni dolasci turista u prvom kvartalu skoro na istom nivou kao i u prva tri meseca prošle godine ili preciznije njihov broj je smanjen tek za 0,2 odsto, što se u ozbiljnim analizama tretira kao statistička greška. Pri tome je Srbiju u prva tri meseca posetilo 406.933 stranaca, za 3,5 odsto više nego u istom periodu lane. Uz to, oni su u Srbiji imali 1.245.123 noćenja, za 6,6 procenata više nego prošle godine u istom periodu, kada u Srbiji nije bilo nikakvih protesta, ni blokada.
Zvanična statistika demantuje Vučićeve tvrdnje da je „u prva tri meseca turizam pao za 22,8 odsto“ i da je to „direktna posledica zločinačkih blokada“, jer je broj turista bio za 3,5 odsto veći nego u istom periodu prošle godine. A u Beogradu, epicentru protesta, povećan je broj domaćih turista
Mogla bi se donekle razumeti tvrdnja da je turizam „uništen“ ako bi se isključivo poredili podaci za mart ove i mart prošle godine, ali čak ni u tom slučaju se ne bi moglo zaključiti da nam je ta privredna grana u velikom problemu, jer brojni faktori utiču na kretanje turističke aktivnosti, od kojih su neki sezonskog karaktera. Masovni protesti studenata i građana nisu počeli u martu, već traju duže od šest meseci, pa se u njima ne može ni tražiti opravdanje za nepovoljna kretanja u jednom mesecu.
Indikativno je da je baš u Beogradu, epicentru protesta, za 3,5 odsto povećan broj noćenja stranaca, a za čak 7,7 odsto broj noćenja domaćih turista. Naročito zanimljiv je podatak da je u martu broj domaćih turista u Beogradu povećan za 11,5 odsto, dok je u svim ostalim delovima Srbije njihov broj značajno smanjen.
6,6 odsto
povećan je broj noćenja stranih turista u Srbiji u prva tri meseca ove godine u odnosu na isti period prošle, a i broj stranaca koji su posetili našu zemlju povećan je za 3,5 odsto
Ako su protesti krivi za pad turizma, zašto je u prvom tromesečju povećan broj stranih turista? Na to pitanje niko od zvaničnika nije ponudio nijedan valjan odgovor. A to je činjenica. Istina, smanjen je i to za 5,4 odsto broj noćenja domaćih turista, ali to ima svoje logično ekonomsko objašnjenje.
U Srbiji cene turističkih usluga povećane 45, a u EU 28,8 odsto
Ako već žele da identifikuju krivce za to, nadležni bi trebalo da ih potraže na drugoj strani, a pre svega u sopstvenim redovima. Od početka 2021. do kraja 2024, cene turističkih usluga u 27 zemalja Evropske unije ukupno su povećane za 28,8 odsto, dok su u Srbiji rasle znatno brže i u međuvremenu su povećane za čak 45,53 procenta. S obzirom na to da je praktično kurs dinara u tom periodu mirovao (pre pet godina srednji kurs evra bio je 117,58 a sada je 117,2 dinara), te cene su u Srbiji rasle i nominalno i realno mnogo brže nego u EU.
Dodatni problem je što su cene turističkih usluga u Srbiji rasle brže od svih drugih cena, koje su u prethodne četiri godine povećane 39,3 odsto, tako da je inflacija u turizmu bila za šest procentnih poena veća nego u ostatku privrede. Zbog toga je pravi razlog pada pre svega broja domaćih turista enormni rast cena turističke ponude, na šta upozoravaju i pojedini turistički poslenici. Otuda je sve manje građana Srbije koji sebi mogu priuštiti ovu vrstu izdataka. Na stranu što tolika poskupljenja turističkih usluga nisu baš adekvatna turističkom sadržaju i ponudi koja se nudi domaćim gostima.
