Koja budalaština, pa naravno da je jeftinija nego u Egiptu.
Treba porediti sa evropskim zemljama, a ne afričkim.
Poštovani/a Minja Jović, pošto ste tražili poređenje sa evropskim zemljama , a ne sa afričkim isto sledi, a u pitanju su zemlje u našoj bližoj i daljoj okolini, pa pođimo redom. Uskoro, tačnije jula 2026. turska kompanija Čengiz u Hrvatskoj završava radove na železničkoj pruzi Križevci – Kostajnica – granica sa Mađarskom dobijene na tenderu u konkurenciji još devet (9) ponuda od kojih su dve bile kineskih kompanija koje su u Srbiji bile angažovane na izgradnji pruge Novi Sad – Subotica – Kelebija. Dakle, Čengiz će za 348 miliona evra na deonici dužine 42,6 km rekonstruisati postojeći kolosek, izgraditi novi kolosek, sedam (7) mostova od kojih je najveći – 300 m preko reke Drave, osam (8) nadvožnjaka i tri (3) podvožnjaka za drumski saobraćaj, devet (9) stanica i stajališta, itd. Inače, i za Vašu informaciju pre šest (6) dana je u Sloveniji otvoren slovenački deo druge cevi tunela Karavanke dužine 3,5 km čiju izgradnju je na tenderu dobila turska kompanija Čengiz i isti izgradila za konačnu cenu 115 miliona evra. I kada smo već kod Slovenije; 11.03.2026. je drugim kolosekom pruge Divača – Kopar dužine 27,1 km čiju izgradnju je na tenderu dobila turska kompanija Yapi Merkezi prošao prvi voz. Inače, na 27.1 km dužine pruge je izgrađeno sedam (7) tunela ukupne dužine 20,5 km, tri (3) vijadukta ukupne dužine 1.251 m i više manjih nadvoza i nasipa, kao i sedam (7) paralelnih tunela ukupne dužine 20,4 km kroz koje će prolaziti treći kolosek pruge Divača – Kopar čija izgradnja počinje sledeće, 2027. godine, a završetak je planiran do 2030. godine i sve do danas izgrađeno između Divače i Kopra je koštalo 1,11 milijardi evra. Završetkom izgradnje trećeg koloseka i rekonstrukcijom prvog koleseka, a sve do 2030. godine biće omogućeno Luci Kopar da pretovar sa današnjih 22 – 23 miliona tona godišnje, podigne na oko 50 miliona tona godišnje i tako uđe u prvih pet (5) luka Evrope.
Minja Jović @ Norveška je u Evropi ili se varam ?. Ako jeste zamoli čika Gugla da ti objasni cenu auto puta u toj zemlji pa uporedi sa cenom Fruškogorskog koridora po ravnoj Vojvodini sa jednim tunelom koji je lako mogao biti zaobiđen ali je zbog fingiranja utiska težine projektovan. Kvalitet nije za poređenje jer Kineski putevi zahtevaju popravke već u prvoj godini otvaranja. Odnos cena železničkog i drumskog saobraćaja je isti.
1,15 mlrd$ procenjujete troškove eksproprijacije, u pustinji?
Ne uzimate u obzir prosečnu mesečnu zaradu u Egiptu od oko 200$ dok kod nas ne možete naći običnog radnika na građevini za 50$ dnevno. Eee, moji profesori…
Ako je cena vozova 3,5 mlrd USD onda njihovo kompletno tehničko održavanje u roku od 15 godina košta ne manje od cene vozova, jer kupac vozova samo upravlja njima, dok proizvođač vozova o svom trošku obezbeđuje delove za redovne i vanredne servise i iste realizuje, sanira sve kvarpove u roku 15 godina eksploatacije, itd. Inače, nikada unapred se ne zna koliko će tačno koštati kompletno tehničko održavanje voza u periodu od 15 godina eksploatacije. Može vrlo lako da se desi, da će se neki od Velaro ili Desiro voza za Egipat proizvesti u fabrici Siemens Mobility d.o.o., Cerovac, Sobovica b.b.
Pa naravno, to rade sve vreme. Šta mislite koliko para su pokrali? Svi, od Miloševića na ovamo.
Kritikuju oni koji nista nisu gradili. Srbija se za ovih 13 godina najvise izgradila .Bravo za vlast. Glasam za njih.
Zaboravljate da u Egiptu po Šerijatskom pravu lopovima odsecaju ruke.Koliko bi kod nas bilo bogalja kada bi se tako postupalo?
Velika zamerka svim aktivnim javnim ličnostima, (opozicija se odavno distancirala, valjda poštujući zakon „omerte“, „ne diram ja tebe nećeš ni ti mene“), zašto tek od pada nastrešnice počinju da se interesuju za astronomske cene gradnje, pre svega puteva. Ne treba biti mnogo pametan, ukucati na Gugl cenu Norveškog auto puta koji se upravo završava u dužini 1100 kilometara, građen u najsurovijim uslovima, na pojedinim mestima 400 metara ispod morskog dna, sa mostovima koji „skaču“ sa fjorda na fjord, a cena mu je nešto ispod 4 miliona kilometar. Za te pare „braća“ Kinezi nam izgrade 200 do 220 metara po Vojvodini ili Šumadiji, u kvalitetu koji traži popravke u prvoj godini od otvaranja. Da je parlamentarna opozicija radila u skladu sa opisom svog posla i reagovala na prve znake velike krađe, Srbija danas ne bi bila u dužničkom ropstvu u kojem se itekako nalazi. Za to vreme oni su imali pametnija posla, trenutno se bore da studentima otmu što više glasova, da li za sebe ili Oskara pokazaće vreme. Drugi primer, teren sličan Vojvodini, Australija. Tamo kvalitetan auto put košta 1-2 miliona evra dok je za Fruškogorski koridor potpisan ugovor na 15 miliona po kilometru ( Zorana Mihajlović) uz dozvolu da poskupi do 20 % što iznosi 18 miliona kilometar. Da li je nekome pozlilo, meni je odavno. Zorana je, u vreme dok je bila ministarka na tv-u objavila potpisivanje ugovora. Ovo je najpreciznije objašnjenje zašto se oni toliko strasno i grčevito bore da nas usreće novim kilometrima dijamantskih puteva kojima tutnje krševi građana Srbije stari prosečno 19 godina, plaćajući najskuplju putarinu u Evropi, dok recimo Nemci nemaju putarinu. Od BG-a do Čačka putarina je skuplja od mesečne vinjete za sve Rumunske puteve.
Zato sto smo mi lideri!
Gde baš nadjoste Egipat?!
Što ne kažete koliko je jeftinija nego u Švajcarskoj ili Slovačkoj.
Brza pruga u Srbiji je najjeftinija u Evropi, ali ima dosta mesta sirom sveta, pre svega Afrike koje imaju troskove izgradnje jos nize.
Da li vi kao novinari mozete iztraziti koliko kosta izgradnja nove pruge za brzine do 120km recimo pruga Beograd do Crne gore recimo po kojoj ceni po km.rade pet najboljih evropskih i plus kineske kompanije
izgleda jedan nepomenik je pametniji od bilo kog Egipcanina. Prosto. Srpska civilizacija, Dusan Silni a onda Oskar. To je to.
Pri tome, Egipat je takodje zemlja poznata po velikoj korupciji, ali ocigledno su diletanti za ove nase!
Kada profesor sociologije piše o saobraćaju i ekonomiji…
Neče da prevče pleske k’o direktor EPS-a.
Neče da prevrče pleske k’o direktor EPS-a.
„Zapažanje“
Ne treba biti profesor da se vidi razmera lopovluka ovih tvojih Ćacija na vlasti .
Извади најпре балван из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
Запажај!!!
Profesor Ognjen Radonjić je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu postao je asistent (uža naučna oblast Sociologija) i došao do redovnog profesora 2016. godine.
Profesor predaje predmet Osnovi ekonomije, na grupi za Sociologiju. Dakle, profesor je ekonomista nije sociolog.
Zapažanje@ A ćumurdžija kada vodi EPS , ili plagijator finansije , Beli orao upravlja Narodnim Pozorištem a gospa što se lača mati Narodnom Skupštinom ti ne smeta. Više taj profesor sociologije ima u malom prstu nego cela tvoja tzv. vlada zajedno, potpisao bih rado.
Sve je tačno …. Pa i više od toga
Ološi se nakačili na nas ko krpelji, krvi su nam se napili. Navukli su se na naše pare k’o narkomani na drogu.
„Analize rađene u fazi studije izvodljivosti pokazivale su da je brzina od 160 kilometara na sat ekonomski optimalna. Povećanje projektovane brzine na 200 na sat donosi zanemarljivu uštedu u vremenu putovanja (u optimalnim uslovima svega nekoliko minuta), ali značajno povećava cenu projekta.“
Vidi se da o železnici pojma nemate. Imate li ideju koliko denivelacija pružnih prelaza poboljšava bezbednost, kako drumskog, tako i želežničkog saobraćaja. Imate li ideju koliko ETCS L2 unapređuje bezbednost železničkog saobraćaja. Ne možete sve posmatrati kroz finansijku prizmu. Moglo je i 120 km/h, to bi verovatno bilo ekonomski najopravdanije ali bismo i dalje imali mrtve na pružnim prelazima.
Denivelacija pružnih prelaza bi bila obavezna i za brzinu od 160km/h. Toliko, za one koji misle da imaju pojma.
Poštovani Siniša, sve kaže da Vam nije poznato, da je od Kelebije, odnosno granice SRB/HUN do Budimpešte izgrađena pruga za brzine do 160 km/h, kao i da su sva ukrštanja te pruge sa drumskim saobraćajem u nivou. Inače, sva ukrštanja te pruge su obezbeđena višestrukim sistemom evropske kontrole bezbednosti pružnog prelaza, koje kineski izvođač radova nije mogao sam u celosti da relizuje.
Koja budalaština, pa naravno da je jeftinija nego u Egiptu.
Treba porediti sa evropskim zemljama, a ne afričkim.
Poštovani/a Minja Jović, pošto ste tražili poređenje sa evropskim zemljama , a ne sa afričkim isto sledi, a u pitanju su zemlje u našoj bližoj i daljoj okolini, pa pođimo redom. Uskoro, tačnije jula 2026. turska kompanija Čengiz u Hrvatskoj završava radove na železničkoj pruzi Križevci – Kostajnica – granica sa Mađarskom dobijene na tenderu u konkurenciji još devet (9) ponuda od kojih su dve bile kineskih kompanija koje su u Srbiji bile angažovane na izgradnji pruge Novi Sad – Subotica – Kelebija. Dakle, Čengiz će za 348 miliona evra na deonici dužine 42,6 km rekonstruisati postojeći kolosek, izgraditi novi kolosek, sedam (7) mostova od kojih je najveći – 300 m preko reke Drave, osam (8) nadvožnjaka i tri (3) podvožnjaka za drumski saobraćaj, devet (9) stanica i stajališta, itd. Inače, i za Vašu informaciju pre šest (6) dana je u Sloveniji otvoren slovenački deo druge cevi tunela Karavanke dužine 3,5 km čiju izgradnju je na tenderu dobila turska kompanija Čengiz i isti izgradila za konačnu cenu 115 miliona evra. I kada smo već kod Slovenije; 11.03.2026. je drugim kolosekom pruge Divača – Kopar dužine 27,1 km čiju izgradnju je na tenderu dobila turska kompanija Yapi Merkezi prošao prvi voz. Inače, na 27.1 km dužine pruge je izgrađeno sedam (7) tunela ukupne dužine 20,5 km, tri (3) vijadukta ukupne dužine 1.251 m i više manjih nadvoza i nasipa, kao i sedam (7) paralelnih tunela ukupne dužine 20,4 km kroz koje će prolaziti treći kolosek pruge Divača – Kopar čija izgradnja počinje sledeće, 2027. godine, a završetak je planiran do 2030. godine i sve do danas izgrađeno između Divače i Kopra je koštalo 1,11 milijardi evra. Završetkom izgradnje trećeg koloseka i rekonstrukcijom prvog koleseka, a sve do 2030. godine biće omogućeno Luci Kopar da pretovar sa današnjih 22 – 23 miliona tona godišnje, podigne na oko 50 miliona tona godišnje i tako uđe u prvih pet (5) luka Evrope.
Minja Jović @ Norveška je u Evropi ili se varam ?. Ako jeste zamoli čika Gugla da ti objasni cenu auto puta u toj zemlji pa uporedi sa cenom Fruškogorskog koridora po ravnoj Vojvodini sa jednim tunelom koji je lako mogao biti zaobiđen ali je zbog fingiranja utiska težine projektovan. Kvalitet nije za poređenje jer Kineski putevi zahtevaju popravke već u prvoj godini otvaranja. Odnos cena železničkog i drumskog saobraćaja je isti.
1,15 mlrd$ procenjujete troškove eksproprijacije, u pustinji?
Ne uzimate u obzir prosečnu mesečnu zaradu u Egiptu od oko 200$ dok kod nas ne možete naći običnog radnika na građevini za 50$ dnevno. Eee, moji profesori…
Ako je cena vozova 3,5 mlrd USD onda njihovo kompletno tehničko održavanje u roku od 15 godina košta ne manje od cene vozova, jer kupac vozova samo upravlja njima, dok proizvođač vozova o svom trošku obezbeđuje delove za redovne i vanredne servise i iste realizuje, sanira sve kvarpove u roku 15 godina eksploatacije, itd. Inače, nikada unapred se ne zna koliko će tačno koštati kompletno tehničko održavanje voza u periodu od 15 godina eksploatacije. Može vrlo lako da se desi, da će se neki od Velaro ili Desiro voza za Egipat proizvesti u fabrici Siemens Mobility d.o.o., Cerovac, Sobovica b.b.
Pa naravno, to rade sve vreme. Šta mislite koliko para su pokrali? Svi, od Miloševića na ovamo.
Kritikuju oni koji nista nisu gradili. Srbija se za ovih 13 godina najvise izgradila .Bravo za vlast. Glasam za njih.
Zaboravljate da u Egiptu po Šerijatskom pravu lopovima odsecaju ruke.Koliko bi kod nas bilo bogalja kada bi se tako postupalo?
Velika zamerka svim aktivnim javnim ličnostima, (opozicija se odavno distancirala, valjda poštujući zakon „omerte“, „ne diram ja tebe nećeš ni ti mene“), zašto tek od pada nastrešnice počinju da se interesuju za astronomske cene gradnje, pre svega puteva. Ne treba biti mnogo pametan, ukucati na Gugl cenu Norveškog auto puta koji se upravo završava u dužini 1100 kilometara, građen u najsurovijim uslovima, na pojedinim mestima 400 metara ispod morskog dna, sa mostovima koji „skaču“ sa fjorda na fjord, a cena mu je nešto ispod 4 miliona kilometar. Za te pare „braća“ Kinezi nam izgrade 200 do 220 metara po Vojvodini ili Šumadiji, u kvalitetu koji traži popravke u prvoj godini od otvaranja. Da je parlamentarna opozicija radila u skladu sa opisom svog posla i reagovala na prve znake velike krađe, Srbija danas ne bi bila u dužničkom ropstvu u kojem se itekako nalazi. Za to vreme oni su imali pametnija posla, trenutno se bore da studentima otmu što više glasova, da li za sebe ili Oskara pokazaće vreme. Drugi primer, teren sličan Vojvodini, Australija. Tamo kvalitetan auto put košta 1-2 miliona evra dok je za Fruškogorski koridor potpisan ugovor na 15 miliona po kilometru ( Zorana Mihajlović) uz dozvolu da poskupi do 20 % što iznosi 18 miliona kilometar. Da li je nekome pozlilo, meni je odavno. Zorana je, u vreme dok je bila ministarka na tv-u objavila potpisivanje ugovora. Ovo je najpreciznije objašnjenje zašto se oni toliko strasno i grčevito bore da nas usreće novim kilometrima dijamantskih puteva kojima tutnje krševi građana Srbije stari prosečno 19 godina, plaćajući najskuplju putarinu u Evropi, dok recimo Nemci nemaju putarinu. Od BG-a do Čačka putarina je skuplja od mesečne vinjete za sve Rumunske puteve.
Zato sto smo mi lideri!
Gde baš nadjoste Egipat?!
Što ne kažete koliko je jeftinija nego u Švajcarskoj ili Slovačkoj.
Brza pruga u Srbiji je najjeftinija u Evropi, ali ima dosta mesta sirom sveta, pre svega Afrike koje imaju troskove izgradnje jos nize.
Da li vi kao novinari mozete iztraziti koliko kosta izgradnja nove pruge za brzine do 120km recimo pruga Beograd do Crne gore recimo po kojoj ceni po km.rade pet najboljih evropskih i plus kineske kompanije
izgleda jedan nepomenik je pametniji od bilo kog Egipcanina. Prosto. Srpska civilizacija, Dusan Silni a onda Oskar. To je to.
Pri tome, Egipat je takodje zemlja poznata po velikoj korupciji, ali ocigledno su diletanti za ove nase!
Kada profesor sociologije piše o saobraćaju i ekonomiji…
Neče da prevče pleske k’o direktor EPS-a.
Neče da prevrče pleske k’o direktor EPS-a.
„Zapažanje“
Ne treba biti profesor da se vidi razmera lopovluka ovih tvojih Ćacija na vlasti .
Извади најпре балван из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
Запажај!!!
Profesor Ognjen Radonjić je diplomirao, magistrirao i doktorirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Na Filozofskom fakultetu u Beogradu postao je asistent (uža naučna oblast Sociologija) i došao do redovnog profesora 2016. godine.
Profesor predaje predmet Osnovi ekonomije, na grupi za Sociologiju. Dakle, profesor je ekonomista nije sociolog.
Zapažanje@ A ćumurdžija kada vodi EPS , ili plagijator finansije , Beli orao upravlja Narodnim Pozorištem a gospa što se lača mati Narodnom Skupštinom ti ne smeta. Više taj profesor sociologije ima u malom prstu nego cela tvoja tzv. vlada zajedno, potpisao bih rado.
Sve je tačno …. Pa i više od toga
Ološi se nakačili na nas ko krpelji, krvi su nam se napili. Navukli su se na naše pare k’o narkomani na drogu.
„Analize rađene u fazi studije izvodljivosti pokazivale su da je brzina od 160 kilometara na sat ekonomski optimalna. Povećanje projektovane brzine na 200 na sat donosi zanemarljivu uštedu u vremenu putovanja (u optimalnim uslovima svega nekoliko minuta), ali značajno povećava cenu projekta.“
Vidi se da o železnici pojma nemate. Imate li ideju koliko denivelacija pružnih prelaza poboljšava bezbednost, kako drumskog, tako i želežničkog saobraćaja. Imate li ideju koliko ETCS L2 unapređuje bezbednost železničkog saobraćaja. Ne možete sve posmatrati kroz finansijku prizmu. Moglo je i 120 km/h, to bi verovatno bilo ekonomski najopravdanije ali bismo i dalje imali mrtve na pružnim prelazima.
Denivelacija pružnih prelaza bi bila obavezna i za brzinu od 160km/h. Toliko, za one koji misle da imaju pojma.
Poštovani Siniša, sve kaže da Vam nije poznato, da je od Kelebije, odnosno granice SRB/HUN do Budimpešte izgrađena pruga za brzine do 160 km/h, kao i da su sva ukrštanja te pruge sa drumskim saobraćajem u nivou. Inače, sva ukrštanja te pruge su obezbeđena višestrukim sistemom evropske kontrole bezbednosti pružnog prelaza, koje kineski izvođač radova nije mogao sam u celosti da relizuje.