Za tipske kupce, cena kilovat-časa je 4,09 evrocenti

Piše: Pres-služba Ministarstva rudarstva i energetike

Ministarstvo rudarstva i energetike demantuje navode iz teksta Državni strujni udar, objavljenog u nedeljniku Radar, br. 81, od 25. septembra 2025. godine, u kojem se tvrdi da je električna energija u Srbiji za domaćinstva skuplja nego u trećini zemalja Evrope, čime se pokušava javnost dovesti u zabludu.

Autor je iz neobjašnjivih razloga prikazao podatke o cenama energije i snabdevanja (bez troškova distributivne i prenosne mreže, poreza i taksi i drugih naknada) tipskim potrošačima koji godišnje troše do 1.000 kWh, iako je sasvim jasno da to nije uzorak koji ni približno ne odražava nivo cena za sva domaćinstva. U prilog tome ide i činjenica da svi ti kupci koji troše do 1.000 kWh godišnje, ukupno potroše samo 204 GWh, odnosno 1,4 odsto ukupne potrošnje svih domaćinstava u Srbiji od 14.270 GWh u 2024. godini.

Po cenama električne energije (samo energija i snabdevanje), Srbija je u grupi zemalja sa najnižim cenama, uglavnom zajedno sa ugovornim stranama Energetske zajednice, u poslednjoj petini

Da bi međunarodna poređenja bila objektivnija i razumljivija građanima, Evropska komisija i Eurostat po pravilu objavljuju cene za tipskog kupca koji godišnje troši od 2.500 do 5.000 kilovat-časova. Slične nivoe cena i relacije se mogu videti ako se upoređuju cene za ukupnu prodaju svim domaćinstvima. Jedino logično objašnjenje je da je namera da se manipulacijom pomenutom analizom i podacima potkrepi senzacionalistički naslov.

U tabeli u nastavku prikazane su cene u 2024. godini za tipskog kupca koji godišnje troši od 2.500 do 5.000 kilovat časova, u evrima po megavat-satu.

Vidi se i ovde, da je po cenama električne energije (samo energija i snabdevanje), slično kao i u poređenjima ukupnih cena za polugodišta, koje se mogu videti u godišnjim izveštajima Agencije za energetiku i na internet stranicama Eurostata, Srbija u grupi zemalja sa najnižim cenama, uglavnom zajedno sa ugovornim stranama Energetske zajednice – u poslednjoj petini.

Od 1. oktobra cena električne energije biće uvećana za 6,6 odsto što za najveći broj domaćinstava, onih sa prosečnom potrošnjom, znači da će račun u proseku poskupeti 228 dinara

U članku se komentarišu i druge komponente cena koje ulaze u troškove koje plaćaju kupci i upoređuju na način sličan prethodno navedenom, koji vode ka drugim nerelevantnim zaključcima. Površno se analiziraju fiksne i varijabilne komponente u ceni za različite nivoe i karakteristike potrošnje i njihov uticaj na kupce, previđajući bitne principe formiranja i regulacije cena.

Nije tačno ni da će za one koji troše 1.600 kWh cena struje biti među najvišim u Evropi, a ni tvrdnja da u većini zemalja EU cena pada sa rastom potrošnje. Većina zemalja EU ili nema blok tarife, ali ima značajno skuplju cenu kilovat-sata, a u nekima sa rastom potrošnje raste i cena.

Korišćenje pomeranja granice crvene zone kako bi se istakao što veći procenat poskupljenja je takođe paušalno. Pomeranje granice crvene zone će uticati samo na jedan do sedam odsto potrošača u zavisnosti od meseca, ali se očekuje i da će to biti podsticaj, što je bio i cilj, da kupci racionalnije koriste električnu energiju, koja se kod nas još uvek neracionalno troši, a to znači da prihodi EPS-a neće biti proporcionalno povećani.

Navodi iz teksta nastavljaju sa praksom neosnovanih „udara“ po Elektroprivredi Srbije, čime se u kontinuitetu nanosi šteta najvećoj srpskoj kompaniji. Namera je vidljiva i u, kako navodi sagovornik Radara, strahu da „novac prikupljen od poskupljenja neće ići za modernizaciju EPS“.

Korišćenje pomeranja granice crvene zone kako bi se istakao što veći procenat poskupljenja je paušalno. To pomeranje će uticati samo na jedan do sedam odsto potrošača u zavisnosti od meseca, ali se očekuje i da će to biti podsticaj, što je bio i cilj, da kupci racionalnije koriste električnu energiju, koja se kod nas još uvek neracionalno troši

Od 1. oktobra 2025. godine, cena električne energije biće uvećana za 6,6 odsto što za najveći broj domaćinstava, onih sa prosečnom potrošnjom, znači da će račun u proseku poskupeti 228 dinara. Međutim, više puta je, čak i od strane Međunarodnog monetarnog fonda jasno komunicirano da se oktobarskom promenom cena električne energije koriguju cene pristupa prenosnom i distributivnom sistemu, a zarad unapređenja ulaganja pre svega u distributivnu mrežu, i zarad sigurnosti i pouzdanosti snabdevanja građana i privrede.

Ponavljamo, EPS je proizvođač i snabdevač električnom energijom i novac od te korekcije cena neće uopšte povećati prihod te kompanije, već će ići u razvoj prenosnog i distributivnog sistema. Takođe EPS-u, kao proizvođaču i snabdevaču, ne pripada prihod od stavke obračunska snaga kojom se pokrivaju fiksni troškovi distribucije i prenosa električne energije.

Za kraj, naglašavamo da dodatno zabrinjava činjenica da se pri istraživanju teme niste obratili ni Ministarstvu rudarstva i energetike, ni Elektroprivredi Srbije, a posebno iznenađuje to što nisu korišćeni podaci nezavisnog regulatornog tela, Agencije za energetiku Republike Srbije, o tipskim kupcima, koja te podatke preuzima od Eurostata.