Godinama opterećena skandalima i aferama pri prodaji oružja i vojne opreme, domaća vojna industrija je ovih dana ponovo došla u žižu interesovanja javnosti, najpre zbog eksplozije u Krušiku, u kojoj je prošle subote povređeno više radnika, a pre toga ponovno je pokrenuta inicijativa da se posle 171 godine fabrika Zastava oružje izmesti sa sadašnje, veoma atraktivne lokacije u centru Kragujevca, ne bi li se taj prostor „oslobodio“ i ustupio na korišćenje vlastima bliskim investitorima.
U Krušiku tvrde da bi se uzrok nove eksplozije mogao potražiti i u preopterećenosti zaposlenih, od kojih mnogi prihvataju da rade i subotom, jer tako uspevaju da zarade oko 90.000, a za pet radnih dana nedeljno plata im je oko 73.000 dinara, za 27 odsto manja od republičkog proseka. Uz to, tvrde da učestalim nesrećama uveliko kumuje i neodgovoran odnos aktuelne vlasti i njoj bliskih poslovnih ljudi prema državnoj imovini u fabrikama naoružanja i vojne opreme. Posebno ih brinu sve glasnije najave da bi uskoro vlasnik 49 odsto Krušika mogla postati Čehoslovakija grupa. Radar nezvanično saznaje da su Česi za manjinski udeo u valjevskoj fabrici voljni da plate sedam miliona evra, plus da otkupe deo njenog duga koji je u međuvremenu, nakon ruske agresije na Ukrajinu, značajno smanjen, sa oko 30 na nekih 10 miliona evra, zbog povećanog izvoza mina, granata i raketa. Uz to, Čehoslovakija grupa je zainteresovana i za fabriku baruta i raketnih goriva „Milan Blagojević“ iz Lučana.
Da li je već sklopljen dogovor suprotan Zakonu o prometu naoružanja i vojne opreme
Ako se ove slutnje obistine, vlast u Srbiji prekršiće Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, koji je sama predložila i usvojila 9. maja 2018. U njemu se izričito navodi da 49 odsto akcija preduzeća koja pripadaju grupaciji Odbrambena industrija Srbija mogu da kupe najmanje tri, eventualno četiri domaća ili strana investitora, čiji pojedinačni ulog ne sme biti veći od 15 odsto. Elem, ako se Čehoslovakija grupi omogući da sama, kroz dokapitalizaciju, stekne 49 odsto vlasništva u Krušiku, opravdana je bojazan da će se time širom otvoriti vrata i za dalja bezakonja i otimačinu državne imovine u vojnoj industriji.
Suprotno važećem zakonu, po kome 49 odsto kapitala državnih fabrika naoružanja mogu da kupe najmanje tri ili četiri domaća ili strana investitora, čiji pojedinačni ulog ne sme biti veći od 15 odsto, u toku su pregovori da ceo manjinski paket pripadne jednom kupcu, Čehoslovakija grupi
Taj strah pojačava i ponovo oživljavanje više od dve decenije stare inicijative za izmeštanje Zastava oružja sa postojeće lokacije, na kojoj je od 1851. do 1853. izgrađena Topolivnica, najstarije industrijsko preduzeće na Balkanu, na desnoj obali Lepenice, naspram nekadašnjeg dvorskog kompleksa Miloša Obrenovića i neposredno kraj porte Miloševe crkve. Sama inicijativa da se fabrika naoružanja izmesti iz najužeg gradskog jezgra Kragujevca nije sporna koliko pozadina i stvarne namere njenih pokretača, Vlade Srbije, Ministarstva odbrane i gradske uprave, a još spornija je cena tog poduhvata. Kada i ako bude doneta zvanična odluka o seobi na neku novu lokaciju, biće to graditeljski, tehnički i tehnološki vrlo zahtevan postupak, koji će koštati najmanje nekoliko stotina miliona evra.
Ideja o preseljenju kragujevačke vojne fabrike inicirana je prvi put posle promena 5. oktobra 2000, kada su neki zapadni političari, nakon pada Slobodana Miloševića, smatrali da u Srbiji ne bi trebalo da se proizvode „ni lovačke puške“ i da bi broj zaposlenih u celoj namenskoj industriji trebalo svesti na oko 1.600 ljudi, dok je samo Zastava oružje imalo na platnom spisku skoro 7.000 zaposlenih. Takav rasplet, prema svedočenju tadašnjih direktora Zastava oružja, sprečio je premijer Zoran Đinđić, koji je nakon posete Izraelu došao u Kragujevac i rekao da Srbija mora da sledi primer te države i osposobi vojnu industriju da se sama izdržava na tržištu. Te njegove reči zaustavile su dalju priču o premeštanju pogona Zastava oružje i drugih vojnih fabrika na neke nove lokacije, pa je godinama, sve do dolaska SNS-a na vlast, ta inicijativa „kupila prašinu“ po kancelarijama Ministarstva odbrane.
Ideju koju je Đinđić sprečio ponovo Tomislav Nikolić, Vučić i Gašić
Ponovo su je iz fioke izvadili bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić i tadašnji premijer Aleksandar Vučić, a uz njih na tome insistira i bivši i aktuelni ministar odbrane Bratislav Gašić, koji je, kako navode izvori Radara, pre neki dan poslovodstvu i sindikatima Zastava oružja otvoreno rekao da bi „najbolje bilo da se fabrika dogovori sa gradom o dislokaciji fabričkih pogona“. Drugim rečima, ta lokacija, na kojoj se nalazi vredno građevinsko zemljište, ostala bi na raspolaganju gradu i državi, većinskom vlasniku fabrike, a gde bi njeni pogoni bili izmešteni, ne zna se.
Gašić je, takođe, kragujevačkim oružarima poručio da bi na sadašnjoj lokaciji trebalo da ostane samo fabrički Muzej „Stara livnica“, jedinstvena ustanova tog tipa u Evropi. Radar nezvanično saznaje da posle tog sastanka sa ministrom odbrane poslovodstvo Zastave oružja pokušava da utvrdi trošak preseljenja fabrike. Bivša uprava fabrike 2016. je tada premijeru Vučiću iznela procenu da bi ta operacija koštala između 250 i 300 miliona evra, na šta je on skočio „kao oparen“ i uzvratio: „Mi te pare nemamo“. Upućeni u ovaj zahtevni poduhvat procenjuju da bi taj naum mogao da košta bar 325 miliona evra, jer Zastava oružje ima blizu 50.000 kvadrata pod krovom, a trošak se procenjuje na oko 650 evra po kvadratnom metru proizvodno-poslovnog prostora.
Bratislav Gašić nedavno je kragujevačkim oružarima poručio da bi na sadašnjoj lokaciji trebalo da ostane samo fabrički Muzej „Stara livnica“, a poslovodstvo Zastave oružja dobilo je zadatak da utvrdi trošak preseljenja fabrike sa lokacije na kojoj se nalazi vredno građevinsko zemljište
U međuvremenu, neposredno kraj fabrike, u krugu nekadašnjeg Vojnotehničkog zavoda, napravljen je luksuzni hotel Industrijal. Prošlog petka u njegovoj blizini otvoren je hipermarket ruskog trgovinskog lanca Svetofor, a uz njega privodi se kraju izgradnja velikog poslovno-zabavnog kompleksa, koji bi u punom kapacitetu trebalo da proradi već narednog meseca. Uz to, dvojica privatnih investitora nedavno su, po bagatelnoj ceni, kupila nekadašnju Grupu Zastava vozila u stečaju i svu njenu imovinu, uključujući i zgradu upravnika Vojnotehničkog zavoda, koja je kao značajno arhitektonsko zdanje pod zaštitom države, kao i desetine hektara zemljišta kraj magistralnog puta Kragujevac-Jagodina. Knežev arsenal, deo VTZ-a, u kojem se nalazi i Muzej Stara livnica, grad je otkupio još 2005. Na toj lokaciji nalazi se i pogon Čaurnica u kojem je 1884, u prisustvu kralja Milana i kraljice Natalije, zasijala prva električna sijalica u Srbiji. Taj pogon je, prema prošlogodišnjem ugovoru o javno-privatnom partnerstvu, koji je verifikovala Skupština grada, ustupljen na korišćenje kompaniji poznatog šumadijskog biznismena Bratislava Milanovića.
650
evra po kvadratnom metru proizvodno-poslovnog prostora bi otprilike, po nekim procenama, bio trošak preseljenja Zastava oružja, koja ima blizu 50.000 kvadrata pod krovom
Elem, da bi se zaokružila ekskluzivna građevinska lokacija u epicentru Kragujevca sa više od 100 hektara infrastrukturno opremljenog zemljišta, neophodno je, tvrde pojedini stručnjaci, da se i pogoni Zastava oružja izmeste što pre i po svaku cenu. Pa i po cenu podele fabrike na vojni program i deo za proizvodnju lovačkog i sportskog oružja, koja je definitivno ugašena još pre koju godinu, dok se u toj firmi proizvode vojne poluatomatske puške M59/66, čuvene „papovke“. One se, posredstvom firme Zastava arms USA iz Čikaga, čiji su vlasnici grupa Srba iz Bosne, masovno izvoze u Ameriku, gde se, neznatno prerađene, prodaju kao lovački karabini.
Hoće li privatna firma iz Velike Plane državnoj fabrici „oteti“ proizvodnju mitraljeza
Ta čikaška firma sve učestalije se pominje kao potencijalni kupac proizvodnog programa Zastava oružja, namenjenog tržištu SAD, dok zaposleni u Kragujevcu strahuju da bi proizvodnja mitraljeza, jurišne puške M21, modularne puške i ostalog vojnog naoružanja, mogla da bude izmeštena u Veliku Planu, u Jugoimportovu fabriku Borbeni i složeni sistemi ili u privatnu firmu DLS specijalni sistemi, za koju se spekuliše da je pod (in)direktnom kontrolom moćnika iz Ministarstva odbrane, bliskih predsedniku Vučiću, a osnovana je u martu 2015. sa osnivačkim ulogom od jedne „crvene“, odnosno 1.000 dinara.
Sagovornici Radara tvrde da je ta firma još 2016. pokušala da Zastavi „otme“ mitraljeski program i preseli ga u Veliku Planu, ali je tadašnje poslovodstvo, uz podršku tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, uspelo da spreči taj naum, čija bi realizacija označila početak kraja proizvodnje pešadijskog naoružanja u Kragujevcu. Danas, međutim, tim ljudima više niko ne stoji na putu. Tim pre što je Zastava, internim sukobima poslovodstva i Nadzornog odbora, kadrovski i organizaciono teško devastirana, tako da sada uveliko zavisi od pomoći države i Ministarstva odbrane, koja se najčešće ogleda u avansima za kupovinu oružja za Vojsku Srbije, a kasnije se tako nastale obaveze fabrike neretko konvertuju u kapital države. Da li će inicijativa za preseljenje Zastava oružja da posluži kao pokriće za razvlačenje državne imovine i otimanje vojnog dela proizvodnog programa, ostaje da se vidi. Na to se neće dugo čekati, bar ako je suditi po sve većem pritisku investitora bliskih vladajućoj stranci da se taj atraktivni prostor što pre „oslobodi“ za gradnju novog stambeno-poslovnog kompleksa. Tim pre što je gradnja u neposrednoj okolini uveliko počela.
Kragujevčanima bi za utehu mogao da ostane Muzej Stara livnica, koji čuva uspomene na početke industrijalizacije i proizvodnje vojnog naoružanja u Srbiji, čemu je značajan doprinos dao i francuski car Napoleon Treći. Na molbu Vlade Srbije, on je dozvolio da u Kragujevac dođe francuski topolivac Šarl Lubri koji je, sa saradnicima, 27. oktobra 1853. u Topolivnici izlio šest haubica i dva topa. U kragujevačkoj varoši tim povodom organizovano je veliko narodno veselje, a kneza Aleksandra Karađorđevića je, na povratku u Beograd, narod masovno pozdravljao i nudio pomoć za rad tek otvorene Topolivnice. Ruska vlada tom prilikom uputila je zvanični demarš turskoj Porti sa pitanjem: „Šta će Srbima fabrika oružja?“ Evo, možda će im uskoro na to pitanje, sa zakašnjenjem od 171 godine, odgovoriti aktuelna vlast u Srbiji.
