Imaju hotele, aviokompanije, bave se trgovinom, prave skupocene tašne i novčanike… Imaju banke, zidaju luksuzne komplekse, a neki od njih su već debelo zaradili ulazeći u poslove sa državom. Sada je na dnevnom redu novi projekat. Biznismeni koji su u porodičnim ili kumovskim vezama sa najvišim državnim funkcionerima, poput Uroša Momirovića, brata ministra unutrašnje i spoljne trgovine Tomislava Momirovića i Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ulažu milione i grade solarne elektrane i vetroparkove, a u taj posao ušao je i Radomir Nikolić, sin bivšeg šefa države Tomislava Nikolića. Firmu za proizvodnju struje nedavno je osnovao i Davor Macura, vlasnik Alta banke, čiji je biznis u vreme vlasti SNS-a vrtoglavo napredovao.
Država će do kraja godine, bar ako je verovati najavama, organizovati drugi krug aukcija za otkup električne struje iz obnovljivih izvora energije, tačnije iz solarnih elektrana i vetroparkova. Reč je o postupku kroz koji će se privatni investitori nadmetati da ponudom za najpovoljniju otkupnu cenu steknu pravo na tržišne premije od države. Prva takva aukcija u Srbiji održana je u junu prošle godine. I dok je sa jedne strane ponuda za vetroparkove bila u celosti pokrivena, investitori u solarne elektrane, koji su ispunili uslove, dostavili su ponude koje su pokrile svega 20 odsto raspoloživih megavata.
Sada se, međutim, situacija na tržištu značajno menja, pa u ovaj posao ulaze poznati biznismeni i ljudi bliski vlasti, od kojih su neki već iskusili saradnju sa državom i u tom sektoru. Čak i ako ne naprave dil sa državom, odnosno ne sklope ugovor sa EPS-om (ta obaveza nije bila navedena kao uslov na prošloj aukciji), idealna je prilika, tvrde stručnjaci, da proizvedenu struju prodaju na slobodnom tržištu, jer je cena električne energije veoma visoka, a procene su da će nastaviti da raste i u predstojećem periodu.
Momirović gradi dve solarne elektrane
To je očigledno prepoznao ili je o tome dobro obavešten Uroš Momirović, rođeni brat ministra Tomislava Momirovića, čiji se biznis iz sektora trgovine, proizvodnje kožne galanterije i hotelijerstva sad širi i na energetiku. Naime, kompanija čiji je stopostotni vlasnik Mona holding osnovala je u januaru ove godine dve firme koje će proizvoditi električnu energiju, a reč je o preduzećima Mona Green Energy 1 i Mona Green Energy 2, koje će u Kučevu zidati dve solarne elektrane.
Ni u jednoj od ove dve firme Momirović nije stopostotni vlasnik. U prvu je uneo novčani kapital od oko 3,2 miliona evra i dobio udeo u vlasništvu od 89,21 odsto. Partner Momirovića u ovoj firmi je Danijel Dragnić, koji je u imovinu uneo zemljište, ali i neophodne dozvole Elektrodistribucije Srbije za projektovanje i priključenje objekta za proizvodnju električne energiju. Treći vlasnik je Zlatibor Dregić koji je sa uloženih 41 milion dinara postao vlasnik 9,77 odsto firme. Njihova kompanija je za izgradnju solara već dobila građevinsku dozvolu i potvrdu o prijavi radova, a snaga te elektrane iznosiće pet megavata. Sudeći prema dokumentaciji, radovi su počeli 13. maja ove godine, a plan je da izgradnja bude završena 23. decembra 2024.
Firma Elektrovizija solar, čiji je suvlasnik Radomir Nikolić, sin bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, još nije ni tražila, pa samim tim ni dobila energetsku dozvolu od resornog Ministarstva, ali je već dobila lokacijske uslove za izgradnju solarne elektrane blizu Aleksandrovca
Negde u isto vreme bio je plan da počnu radovi i na drugoj solarnoj elektrani, koja se takođe nalaziti u Kučevu. I ona će takođe imati snagu od pet megavata. Završetak njene izgradnje planiran je takođe za kraj ove godine. U toj drugoj firmi ministrov brat Uroš Momirović poseduje 99,24 odsto vlasništva i u nju je uneo ulog od oko 3,7 miliona evra, dok ostatak pripada Danijelu Dragniću, koji je i u ovom slučaju dobio udeo zahvaljujući vlasništvu nad zemljištem.
Upitan kako to da je Mona ušla u sektor energetike, koji nema dodira sa modom, tašnama, niti sa hotelijerstvom, po čemu su prepoznati, Uroš Momirović za Radar kaže da je počeo o tome da razmišlja kada je u raspodeli imovine od roditelja dobio neko zemljište u selu kod Ivanjice. Kako navodi, u komunikaciji sa svojim zamenikom razmatrao je da tu gradi solarnu elektranu, ali se ispostavilo da to nije moguće zbog trafostanice i nedostatka kapaciteta.
„Na kraju je on našao da u okolini Kučeva, odakle je, ima i zemljište i trafostanica koja može da primi struju. I tamo ćemo da gradimo. To nisu baš dve solarne elektrane. Više je jedna koja je podeljena na dva projekta. To je ista lokacija“, kaže Momirović i dodaje da je to posao o kome ništa nije znao.
Na pitanje da li planiraju da učestvuju na aukciji za državne premije i kasnije sklapaju ugovor sa EPS-om, kaže da se u to slabo razume, ali da mu je rečeno kako stvari u tom slučaju stoje.
Kad se ide na tender (aukciju), onda cena koja se postigne traje godinama. A ako ostanete van tendera, više rizikujete. Teška je to odluka, jer ko zna kako će da se kreću cene (struje). Da li će cena da raste ili pada… Na tom tenderu takođe nije garantovan otkup
Uroš Momirović
„Kad se ide na tender (aukciju) onda cena koja se postigne traje godinama. Šta će se dešavati na tržištu, to onda ne utiče na vas. A ako ostanete van tendera, onda više rizikujete. Teška je to odluka, jer ko zna kako će da se kreću cene. Da li će cena da raste ili pada… Na tom tenderu takođe nije garantovan otkup“, ističe Momirović za Radar i dodaje da su u Kučevu počeli pripremni radovi za izgradnju solara.
Predsednikov kum zida novi vetropark
U ovom sektoru odavno je Nikola Petrović, kum predsednika države Aleksandra Vučića, koji ima vlasnički udeo u nizu malih hidroelektrana. Oprobao se i u proizvodnji struje iz vetroparkova i to preko firme Crni vrh power. Ona je uspešno prošla na aukciji Ministarstva energetike za dodelu tržišnih premija juna prošle godine. U njoj međutim više nema udeo u vlasništvu, ali je ušao u novi projekat. U martu prošle godine postaje suvlasnik firme Jasikovo. Tako će preko nje u opštinama Majdanpek i Žagubica Petrović sa svojim partnerom Ivanom Pantelićem na oko 70 parcela zemljišta zidati vetroelektranu. Za nju je dobio lokacijske uslove u martu ove godine, a gradnja bi trebalo da bude okončana 2027.
Izgradnja vetroparkova nije prvi „izlet“ Petrovića u obnovljive izvore energije. On je zahvaljujući projektu malih hidroelektrana već poslovao sa državom, a kako je pisao CINS, za 10 godina po tom osnovu elektrane povezane sa njim dobile su 23,4 miliona evra. Zanimljivo je, međutim, da je u martu ove godine devet od 10 njegovih mini-hidroelektrana raskinulo ugovore sa EPS-om pre njihovog isteka. Iz EPS-a su za CINS to potvrdili, dok je poslovni partner Nikole Petrovića, Dragan Klisura naveo da je do toga došlo „da se o njima više ne bi pisalo“.
Nikola Petrović je u martu 2023. postao suvlasnik firme Jasikovo i preko nje će u Majdanpeku i Žagubici sa partnerom Ivanom Pantelićem izgraditi vetroelektranu, za koju je u martu ove godine već dobio lokacijske uslove, a gradnja bi trebalo da bude okončana 2027.
„Stalno je pisano – ‘Nikola Petrović od države dobio pare’… Muka nam je od toga“, rekao je Klisura.
Jovan Rajić, osnivač i šef pravnog tima Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI, međutim, navodi za Radar da elektrane Nikole Petrovića i još neke druge raskidaju ugovore sa državom, jer su ih sklopili po starom zakonu o energetici, kada je važila garantovana otkupna cena u vremenskom periodu od 12 godina. Kako je u međuvremenu cena električne energije na slobodnom tržištu drastično skočila, njima se više ne isplati da budu vezani starim ugovorima sa EPS-om, objašnjava Rajić.
„Isplati im se da svoj proizvod ponude na slobodnom tržištu. Tu dolazimo do ključnog pitanja – kako je Eelektroprivreda Srbije pravila ugovore sa njima da oni mogu jednostrano da izađu iz posla bez ikakvih obaveza prema EPS-u, a da EPS ostane bez te električne energije koju je od njih planirao da otkupi. Problem je što jedna ugovorna strana može da raskine ugovor, a druga ne može. I naravno da to privatni investitori sada koriste da izađu, jer na slobodnom tržištu mogu da dobiju veću cenu, a sve projekcije pokazuju da cene električne energije neće padati, samo će da rastu“, naglašava Rajić.
EPS je pravio ugovore sa privatnim firmama da one mogu jednostrano da ih raskinu i da EPS ostane bez struje koju je od njih planirao da otkupi. Oni to sada koriste, jer na tržištu mogu da dobiju veću cenu, a procene su da će ona nastaviti da raste, procenjuju stručnjaci
Inače, gradnja malih hidroelektrana je dovodila do protesta širom Srbije, jer, kako tvrde ekološki aktivisti, korist od njih imaju samo investitori, dok sa druge strane isušuju rečna korita. Njihova izgradnja sada je praktično stopirana.
Kad bankar reši da proizvodi struju
U posao sa proizvodnjom električne energije ulazi i Davor Macura, biznismen blizak vlasti, koji je krenuo od menjačnica, a sada ima i svoju Alta banku. Njegove firme bave se i izgradnjom zgrada, kupoprodajom nekretnina, bankarskom delatnošću… Firma ABL Solvent, čiji je vlasnik, zahvaljujući besplatnoj konverziji, nedavno je praktično dobila na poklon od države oko 35 hektara atraktivnog zemljišta. Reč je o parcelama na Novom Beogradu čija se vrednost procenjuje na čak 250 miliona evra. Alta pay, njegova glavna kompanija, koja je i jedini vlasnik Alta banke, dobila je, takođe, posao od EPS-a, bez ikakvog tendera, na onlajn naplati računa, pa svako ko na taj način plaća obaveze za struju proviziju daje upravo Macurinoj firmi.
Njegov biznis sada je toliko razgranat da je nedavno osnovao sopstvenu avio-kompaniju, a u februaru ove godine ušao je i u sektor energetike. Tada je, naime, osnovao preduzeće CMM Zero Emission, koje će se, kako piše na sajtu APR-a, baviti proizvodnjom struje. Iz kojih izvora, da li su u pitanju solarne elektrane ili vetroparkovi, nije poznato. Nadležnim organima nije podnet zahtev za lokacijske uslove, a u Ministarstvu rudarstva i energetike za Radar navode da Macurina firma još nije zatražila ni energetske dozvole.
Iako je Davor Macura u februaru registrovao firmu za proizvodnju električne energije CMM Zero Emission, iz Ministarstva energetike navode da ona još ne poseduje potrebnu licencu, da je nema ni u registru izdatih energetskih dozvola, niti je podnela takav zahtev
„Privredno društvo CMM Zero Emission se ne nalazi u registru o priključenim objektima na prenosni i distributivni sistem, niti je prema poslednjim raspoloživim podacima podnelo zahtev za priključenje. Takođe, uvidom u javno dostupan registar Agencije za energetiku pomenuto privredno društvo ne poseduje licencu za obavljanje energetske delatnosti – proizvodnja električne energije. Pomenuti privredni subjekt ne nalazi se ni u registru izdatih energetskih dozvola, niti se obratio zahtevom za izdavanje“, navodi se u pisanom odgovoru Ministarstva energetike.
Solarna elektrana Radomira Nikolića na skoro 25 hektara
Isto važi i za firmu Elektrovizija solar, čiji je suvlasnik Radomir Nikolić, sin bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Kako se navodi u odgovorima Ministarstva rudarstva i energetike, ta kompanija nema „ishodovanu energetsku dozvolu“, niti je to formalno zatražila.
Ona je, međutim, već dobila lokacijske uslove za izgradnju solarne elektrane u opštini Aleksandrovac. Prema onome što piše u odluci, ta elektrana nalaziće se u naselju Mrmoš, na prostoru površine 244.060 kvadratnih metara, što je blizu 25 hektara. Takođe se navodi da investitor ima obavezu da pre izdavanja upotrebne dozvole spoji četiri katastarske parcele, na kojima je predviđena izgradnja elektrane snage od 1.980 kilovata, sastavljene od panela koji se postavljaju u dva reda na tipskom postolju. Biće ograđena sa svih strana žičanom ogradom visine 1,4 metra, koja je od ivice parcele udaljena pet metara.
Firma sina bivšeg predsednika osnovana je u septembru 2022, a kao njena pretežna delatnost navodi se postavljanje električnih instalacija. Ima četiri vlasnika, od kojih je jedan Radomir Nikolić, koji poseduje 30 odsto. Uz njega, identičan vlasnički udeo od po 30 odsto imaju i Aleksandar Vasojević i Vladimir Maksimović, dok Aleksandar Plamenac ima preostalih 10 procenata kapitala.
Radomir Nikolić je funkcioner SNS-a koji je šest godina obavljao funkciju gradonačelnika Kragujevca, a prethodno je bio i službenik u Komercijalnoj banci i ispostavi Javnog preduzeća Srbijagas. Osim što je suvlasnik firme koja će da gradi solarnu elektranu, on je trenutno direktor u još uvek aktivnoj firmi svoga oca Tomislava, „Nikolić d. o. o“ iz Bajčetine, koja se bavi trgovinom pićima na veliko i koja je prošlu godinu završila sa neto profitom od 195.000 dinara.
Siguran posao rezervisan za ljude bliske vrhu SNS-a
Svi navedeni biznismeni nesumnjivo su bliski vlasti, a ulazak u sektor energetike, konkretno u gradnju solarnih i vetroelektrana, može samo da znači da se tu vrti veliki novac ili će se to desiti u neposrednoj budućnosti. Jovan Rajić ističe da je to vrlo isplativ biznis i da svi koji su u mogućnosti da ulažu sada ulaze u taj posao.
„Mi moramo, hteli to ili ne, da sprovedemo dekarbonizaciju najkasnije do 2050. To znači da moramo da ugasimo sve termoelektrane. Vrlo je verovatno da moramo i ranije. Svaki dokument koji Srbija potpisuje u okviru Energetske zajednice svodi se na to da naša zemlja na svakih 10 godina ima novi target i da mora da povećava udeo obnovljivih izvora energije u Srbiji. To jeste siguran posao i donosi zaradu“, zaključuje naš sagovornik.
Gradnja solarne elektrane ili vetroparka nije sport za svakoga, ali je to mnogo tehnološki jeftinije nego nekada, tako da su sada ti projekti i te kako isplativi. I naravno da će i taj biznis, kao i svaki ozbiljan biznis u ovoj državi, raditi ljudi bliski vlasti
Jovan Rajić
Uostalom, Srbija je na sebe preuzela obavezu da najkasnije do 2050. prestane da koristi ugalj za proizvodnju električne energije. Uz to, država ima za cilj da u 2030. udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje bude 45 odsto, poručila je nedavno resorna ministarka Dubravka Đedović Handanović.
To teško da bi bio dovoljan motiv privatnim biznismenima bliskim vlastima da krenu putem „zelene tranzicije“. Njih mnogo više od bilo kakvih strategija dodatno podstiče rast cena električne energije. Ali, ne samo to. U prilog im ide i činjenica što je, kako primećuje Rajić, došlo i do pada cena komponenti koje su potrebne za realizaciju ovih projekata.
„Nekada je bilo veoma skupo da napraviš solarnu elektranu ili vetropark. Danas je za to takođe potrebno mnogo novca i to nije sport za svakoga, ali je mnogo tehnološki jeftinije nego što je nekada bilo. Tako da kada sabereš ove dve stvari dolaziš do toga da su ti projekti i te kako isplativi. I naravno, dolaziš do toga da će i taj biznis, kao i svaki ozbiljan biznis u ovoj državi, raditi ljudi koji su bliski vlasti“, navodi stručnjak Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu.
