Beograd na vodi je prošlog četvrtka, 23. maja, u budžet Srbije uplatio 389,4 miliona dinara ili 3,3 miliona evra dividende, po osnovu ostvarene neto dobiti u prošloj godini, saznaje Radar. Iako u zajedničkoj firmi Srbija ima 33 odsto, u državnu kasu slilo se samo 7,4 odsto lanjskog profita, koji je iznosio 44,6 miliona evra. Duplo više ili 6,7 miliona evra uplaćeno je kompaniji Igl hils voterfront investment LLC iz Abu Dabija, koja je formalno vlasnik 67 odsto Beograda na vodi.
Prethodno je zajednička firma u državnu kasu, kao dividendu po osnovu dobiti ostvarene u 2021. i 2022, uplatila još samo dve tranše od po 3,3 miliona evra, jer je pre toga poslovala sa gubicima, pa nije imalo šta ni da se deli. Sve u svemu, zajedničko preduzeće je u državnu kasu od osnivanja uplatilo 9,9 miliona evra. Čak i kada bi država rešila da se odrekne tog novca i da njime časti građane, svako bi u proseku od ovog „projekta veka“, kako ga nazivaju zvaničnici, dobio po evro i po. Malo li je na ovu skupoću? Na stranu što je u prethodne tri godine ukupna neto dobit Beograda na vodi bila 133,4 miliona evra ili 13,5 puta veća od dividende isplaćene državi.
Utisak je, dakle, da je država kao manjinski suvlasnik osuđena na mrvice. Posebno ako se tih 9,9 miliona evra ukupne dividende uporedi sa 836 miliona evra (98 milijardi dinara), koliko su vredeli izgrađeni stanovi u Beogradu, prodati samo u poslednje četiri godine, s tim što su se prošle i pretprošle prihodi stabilizovali na oko 270 miliona evra. Ukoliko se tako posmatra ispada da država, na svoju trećinu udela u zajedničkoj firmi, u vidu dividende dobija tek svaki stoti dinar njenih prihoda, a malo koji ozbiljan privrednik bi se uz toliki povrat upustio u neki biznis. Osim srpske države, očito. Pri tome predsednik Aleksandar Vučić, ministar finansija Siniša Mali i drugi najviši zvaničnici stalno kao dobar primer navode upravo Beograd na vodi.
Ako bi se gledala samo struktura raspodele zarađenog novca, pre bi se moglo konstatovati da je ovo par ekselans privatni projekat, od koga najveću korist nemaju ni država Srbija, ni njeni građani, već većinski vlasnik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata
Ko zna da li bi bar neko od državnih funkcionera promenio mišljenje da im neko predoči da je lane tri puta više novca Beograd na vodi isplatio svojim zaposlenima, nego u budžet Srbije. Konkretno, u 2023. troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi zaposlenih u Beogradu na vodi dostigli su 1,2 milijarde dinara.
Više nego u srpski budžet Beograd na vodi platio je prošle godine troškove reklame i propagande – čak 554,7 miliona dinara. I to bez besplatnih reklama, s obzirom na to da visoki državni zvaničnici često obilaze Beograd na vodi i ponašaju se kao pi-arovi tog većinski privatnog preduzeća.
Indikativno je, takođe, da će do kraja ove godine većinski partner iz Abu Dabija od Beograda na vodi dobiti sedam i po puta više od države, ili 2,9 milijardi dinara, na ime kamata za kredit, čija poslednja rata dospeva u decembru ove godine. Na stranu što mu je u prethodne tri godine, po osnovu dividende, već isplaćeno dva puta više nego državi, ili oko 20,1 milion evra. Prilično čudan odnos za projekat od, kako ga je vlast proglasila, nacionalnog značaja. Ako bi se gledala samo struktura raspodele zarađenog novca, pre bi se moglo konstatovati da je ovo par ekselans privatni projekat, od koga najveću korist nemaju ni država Srbija, ni njeni građani, već većinski vlasnik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Mnogo izdašniji nego prema državi, Beograd na vodi bio je prema svojim zavisnim firmama, povezanim licima, BW Galerija i BW Kula, kojima je samo u prošloj godini pozajmio 56 miliona, a ukupno više od 218 miliona evra. Indikativno je, takođe, da je samo na deviznom računu firme na kraju prošle godine bilo oko 125 miliona evra, 38 puta više nego što je uplaćeno državi po osnovu ostvarene dobiti. Taman toliko, na nepunih 125 miliona evra, narasla je do kraja prošle godine i neraspoređena dobit Beograda na vodi.
Zanimljivo je, takođe, da je dividenda uplaćena u budžet samo za nijansu manja od prihoda koje je Beograd na vodi ostvario prošle godine po osnovu kamata na svoje depozite u bankama. I za 10 miliona dinara manja od sume koju je zajednička firma lane uplatila većinskom vlasniku iz Abu Dabija kao kamate na ranije odobrenu pozajmicu.
